"Нећемо само брод": Грлић Радман дошао у Подгорицу и испоставио рачун за улазак Црне Горе у ЕУ

Хрватски министар спољних и европских послова Гордан Грлић Радман изјавио је данас у Подгорици да брод "Јадран" није једина имовина коју Хрватска тражи назад од Црне Горе, већ је реч о својини вредној више од 2,7 милијарди долара.

Тишина око брода "Јадран": Хоће ли га Црна Гора дати Хрватској

Грлић Радман је рекао да Хрватска има документацију која оправдава њихове захтеве, устврдивши да званични Загреб не успорава претприступни процес Црне Горе, већ да се сваком поглављу мора приступити пажљиво и прецизно утврдити да ли су испуњена.

Што се тиче брода "Јадран", Грлић Радман је казао да је то питање постало у Црној Гори на неки начин лајт мотив, али да није само брод проблем, већ и друга имовина.

"А где је сва она имовина која је отета, која је продата или дата некоме? Па то је војна сукцесија која је документована. Ми имамо интерактивне мапе, документе који могу то утврдити. Једно су политичке изјаве, а друго оно чиме располажемо. И знамо када је, у ком тренутку отишло у Црну Гору. Нестало је доста пловила под окриљем ноћи, рецимо једна подморница нашла је пут преко једне државе у једну другу државу, војна болница и тако даље. Ми имамо то све записано и ради се о имовини вредној више од 2,7 милијарди долара", казао је Грлић Радман.

Како је објаснио, то је утврђено 1991. године, и тачно знају чиме су располагали, на дан 31. маја 1990. године у Хрватској.

"Имали сте негде отприлике око 207 тих пловила, а 30-ак сте имали у Црној Гори. И сад имате годину касније где је све обрнуто. Значи, 207 у Црној Гори, а 30-ак у Хрватској. Дакле, ми имамо те податке и то је наша позиција, не треба да скупљамо никакве потписе", казао је Грлић Радман.

Говорећи о неким поглављима и њиховом стопирању, хрватски министар објашњава да она поглавља која су захтевала посебну пажњу не могу се само тако затварати, јер постоје некакви геополитички разлози.

Вулин: На крају пута у ЕУ увек чека Хрватска

"Ту се мора прецизно видети о чему се ради. А и код 14. поглавља треба утврдити праве разлоге. Није ствар у томе да се поглавље затвори или не затвори, него треба га добро проучити. То је наша препорука и другима. Јер имам осећај да се некако пребрзо затварају та поглавља. Ми немамо отворена питања, него имамо питања владавине права. Темељна питања, вредносна питања, која су питања Европске уније, саме заједнице вредности. Дакле, овде се ради о томе да се нешто мора ипак испоручити", рекао је Грлић Радман, преноси РТЦГ.

Свака држава, каже, сходно својим разлозима, може аргументовано и суверено дати своје мишљење везано за одређено поглавље.