Председник општине Котор Владимир Јокић демантовао је писање подгоричких медија да је за данашњу седницу Скупштине општине припремио предлог за промену имена базена у том граду, истичући да такав предлог никада није постојао, као и да за такву одлуку не постоји потребна већина.
Он је рекао и да је након разговора са свим политичким партијама у Котору утврђено је да нема подршке за доношење такве одлуке, па је, према његовим речима, за локалну власт то питање "стављено ад акта". Он је појаснио да питање промене имена базена већ дуже време оптерећује односе и да се често адресира на Општину Котор, због чега је сматрао својом обавезом да отвори простор за политички дијалог.
"Разговарао сам са свим политичким партијама у Котору. Јасно сам утврдио да не постоји већина за доношење овакве одлуке у граду и с тим у вези нисам ни формално предлагао било коју врсту одлуке", навео је, између осталог, Јокић, преноси портал РТЦГ.
Јокић је напоменуо и да Демократска партија социјалиста (ДПС) неће учествовати у раду данашње седнице СО Котор и да, према његовим информацијама, бојкотује локални парламент због дешавања на државном нивоу и расправе о иницијативи за смену председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића.
Подгоричка "Побједа" објавила је јуче, позивајући се на своја сазнања, да ће Јокић одборницима на данашњој седници доставити предлог за промену имена базена, што захтева Хрватска.
Базен у Котору назван је по прослављеном ватерполисти Зорану Џимију Гопчевићу, што је изазвало оштар протест и бојкот Хрватске због оптужби да је Гопчевић био чувар у ратном логору Морињ током 1991. године, иако је реч о прихватном центру ЈНА у којем нико од Хрвата није убијен.
У Морињу је, иначе, уз велико противљење мештана, октобра 2022. године постављена спомен плоча на којој је наведено да је "током великосрпске агресије на Хрватску", на том месту био логор, тзв. центар Морињ за "заточене хрватске цивиле и браниоце".
Питање назива базена је једно од спорних питања између Црне Горе и Хрватске, које Загреб користи за условљавање и уцене. Загреб је већ блокирао затварање појединих преговарачких поглавља, чиме кочи настојања Црне Горе да убрза пут ка чланству у ЕУ и оствари циљ да до 2028. постане 28. чланица Уније.
Загреб од Подгорице захтева решавање читавог низа отворених питања – од повратка школског брода "Јадран" и питања Превлаке, преко преименовања базена у Котору, судбине несталих лица и процесуирања ратних злочина, до имовинских питања хрватских држављана и обештећења за оне који су били заточени у Морињу.