
Учесници избора добијају из буџета скоро 1,5 милијарди динара: Када морају да врате новац

Странке које учествују на парламентарним изборима имају право на новац из државне касе, а у питању је износ од око 1,47 милијарди динара, односно око 12,5 милиона евра.

Према Закону о финансирању политичких активности, учесници избора – политичке странке и коалиције које поднесу изборне листе добијају новац из буџета Србије, а укупан износ издвајања износи 0,07 одсто укупних пореских прихода буџета (2.108,3 милијарде динара).
Око 12,7 милиона евра дели се тако што 40 одсто – око пет милиона евра, добијају сви учесници на равне части, док се 60 процената (око 7,5 милиона евра) дели након гласања и то партијама које изборе места у Скупштини Србије. Оне ће новац добити сразмерно броју освојених мандата.
С обзиром на то да има 18 листа, то значи да свакој, у првом кругу поделе, следује око 278.000 евра. Услов да странке могу да користе новац је да дају изјаву да желе да користе државни новац и да положе јемство у вредности средстава која им следују. Уколико освоје преко један одсто на изборима, или 0,2 одсто за странке мањине, депозит им се враћа.
"Изборно јемство се полаже код Министарства финансија и може се састојати у полагању готовог новца, банкарске гаранције, државних хартија од вредности или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретној имовини лица које даје јемство. Међутим, новина је да, ако неки учесник на изборима који је дао изјаву да жели да користи средства из јавних извора не положи изборно јемство, он не губи аутоматски могућност да добије средства која би му припала по том основу. Наиме, та средства ће добити након избора, уколико на изборима освоји најмање један одсто важећих гласова односно најмање 0,2 процента важећих гласова за изборне листе националних мањина", објаснили су у Републичкој изборној комисији.
Додају да у сврху прикупљања и трошења средстава за финансирање изборне кампање, учесник на изборима мора да поседује посебан рачун, који се не може користити у друге сврхе.
"Овај рачун, ако га већ не поседује, политички субјект мора да отвори након расписивања избора, а пре проглашења његове изборне листе. Сва плаћања трошкова изборне кампање могу се вршити искључиво са тог посебног рачуна. Што се тиче прикупљања средстава из приватних извора, мора се водити рачуна о томе да максимална вредност давања на годишњем нивоу које једно физичко лице може дати учеснику на изборима за финансирање изборне кампање износи највише десет просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 30 просечних месечних зарада", прецизирано је.
Просечна месечна зарада је око 121.000 динара нето.
До седам дана пре дана гласања на изборима, учесник у изборној трци је дужан да Агенцији за спречавање корупције поднесе прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање, који се односи на период од дана расписивања избора до 15 дана пре дана одређеног за гласање. Након одржаних избора, странке и коалиције су у обавезу да сва неутрошена средства добијена из буџета врате у државну касу, да средства добијена из приватних извора која нису потрошена пренесу на рачуне које користе за редован рад. Такође, да сва средства добијена из буџета врате, ако на изборима странка не освоји најмање један одсто важећих гласова, односно најмање 0,2 процента важећих гласова у случају изборних листа националних мањина. Уколико то не ураде, држава ће се наплатити из јемства.
Сви учесници на изборима морају Агенцији за спречавање корупције, у року од 30 дана од дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, да поднесу коначан извештај о трошковима изборне кампање, који се односи на период од дана расписивања избора до дана објављивања укупног извештаја о резултатима избора, а садржи податке о пореклу, висини и структури прикупљених и утрошених средстава из јавних и приватних извора, кредита и зајмова.
За расподелу новца задужено је Министарство финансија.





