
РТ Балкан истражује: Колико ће људи надзирати изборе у Србији

Не зна се колико ће тачно посматрача, чланова бирачких одбора, чувара кутија и контролора надгледати ванредне парламентарне изборе у Србији 25. октобра, али је готово извесно да ће их бити више него током претходних изборних циклуса. Партије, организације, покрети прикупљају контролоре, траже "чуваре кутија", а сви који учествују у изборној трци имају право на представника у бирачком одбору.

Када се све ово зброји, постоји могућност да ће изборе, свако према својим надлежностима, контролисати преко 200.000 људи.
На сваком бирачком месту обавезан је бирачки одбор, чији чланови проверавају идентитет бирача, проналазе бирача у изводу из бирачког списка, издају гласачки листић, старају се о правилности и тајности гласања, воде рачуна о реду на бирачком месту и учествују у раду након затварања бирачког места, укључујући бројање и утврђивање резултата гласања.
Бирачки одбор у сталном саставу чине председник и два члана и њихови заменици – дакле укупно шест људи, а у проширеном саставу се налазе члан и заменик члана сваке проглашене изборне листе.
На пример, ако на октобарским изборима буде било десет листа, то значи да би сваки одбор могао да има 13 чланова и 13 заменика, тачније укупно 26 људи. На последњим изборима било је 8.273 бирачка места, а када се овај број помножи са 26 људи по одбору, дође се до преко 215.000 људи, под условом да сви имају и представника и заменика у бирачком одбору. Ако буде било преко десет листа, свака наредна подиже ову бројку.
Друга категорија су посматрачи. Њих акредитује Републичка изборна комисија на основу пријаве удружења грађана, те организација које се баве изборима. Они посматрају изборе и обавештавају мисију о дешавањима.
Посматрачи могу да прате рад бирачког одбора, гласање, затварање бирачког места и бројање гласова, као и да бележе евентуалне неправилности, али не могу да преузму посао бирачког одбора.
"Изборе могу посматрати домаће организације регистроване за област избора, као и међународне организације и то свих органа за спровођење избора. Орган за спровођење избора дужан је да посматрачу и преводиоцу који га прати омогући да несметано прате сваку изборну радњу и о томе вози посебан записник. Посматрачи носе легитимације на видном месту и не могу да утичу на поступак гласања. Отвореност за посматрање није уступак. Она је правило које важи за сваку изборну радњу", рекао је председник РИК-а Владимир Димитријевић.
Домаћи посматрачи могу поднети пријаве до 17. октобра, а страни до 14. октобра.
Канцеларија ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР) отворила је мисију за посматрање избора, објављено је на сајту ОДИХР-а.
Мисију предводи Еоган Мерфи, а састоји се од основног тима од 14 међународних стручњака са седиштем у Београду. Тридесет дугорочних посматрача биће распоређено широм земље од 25. септембра, а ОДИХР такође планира да затражи 300 краткорочних посматрача, који ће стићи неколико дана пре дана избора. Стручњаци основног тима и дугорочни посматрачи долазе из 24 различите земље ОЕБС-а.
"Избори су процес, а не један дан, и наше посматрање почиње много пре него што бирачи изађу на биралишта. Наше присуство широм Србије током неколико недеља нам омогућава да се ангажујемо са широким спектром актера на овим изборима, пратимо дешавања како се одвијају и разумемо њихов значај за изборни процес у целини", рекао је Марфи.
Мисија ће, како се наводи, пажљиво пратити све кључне аспекте избора.
"Наша процена ће бити независна и непристрасна, и заснована на утврђеној методологији ОДИХР-а и обавезама и стандардима који се примењују у целом региону ОЕБС-а", навео је.
За сам дан избора, делегације Парламентарне скупштине ОЕБС-а (ПС ОЕБС-а), Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) и Европског парламента (ЕП) удружиће се са мисијом ОДИХР-а. Посматраче ће имати и ЦРТА.
На парламентарном гласању 2023. године, изборни процес надгледало је 5.587 домаћих и страних посматрача на 8.273 бирачка места. На последњим локалним изборима у марту било је посматрача као на републичким пре три године.

