Просто је невероватно како је европским "уставобранитељима", заштитницима "стандарда ЕУ" који регулишу чак и пуњаче за електричне четкице за зубе, покровитељима и старатељима развоја демократије по забаченим европским државицама, промакао невероватан низ, најједноставније речено – правних марифетлука којима је у последњих тек 15-ак дана на тзв. Косову прибегао Аљбин Курти.
Прибегао, а да на то из високоцивилизоване Европе, у којој све функционише по стандардима ЕУ којима сви "теже", у којој је "живот Швицарска", нико није реаговао.
Чак и чињеница да је уставни суд лажне државе одредио да председник мора бити изабран до 6. октобра до поноћи, а не ни 7. ни 8. ни 9, а председник је изабран управо 7. октобра, није у Бриселу упалила ни један аларм, нема саопштења, реакције, позива на поштовање демократских стандарда, процедура.
Но, то је само крај, финале једне серије. Пре тога, 23. септембра тзв. уставни суд ове творевине закључио је да је "скупштина конституисана након истека рока од 30 дана", али да "истек овог рока има за последицу почетак рачунања уставних рокова за избор председника, у случају када је функција упражњена, као и за формирање владе".
Такође, суд је наложио да посланици "треба што пре да изаберу и потпредседника скупштине Kосова из редова друге највеће парламентарне групе, а то је Демократска партија Kосова".
Само десетак месеци раније, тај исти суд изричито је оценио да скупштина није конституисана ако није изабран један од уставом предвиђених потпредседника.
Дакле, прошле године, скупштина без једног потпредседника није била конституисана, ове године без једног потпредседника је – конституисана. А затим је, тако "конституисана" изабрала и владу и председника! Но, европским уставобранитељима тај правни нонсенс је промакао.
Још занимљивији је случај усвајања измена закона о Специјализованим већима у скупштини тзв. Косова у ноћи између 6. и 7. октобра када Курти, испоставило се касније и није био у временској изнудици за избор председника. Јер, ако је прошао избор председника 7. октобра и тиме пробијен рок који је оставио уставни суд, онда је председника могао да изабере и 8. и 9. или 10. октобра, или новембра, принцип је исти.
Наиме, чланом 85 пословника тзв. скупштине назови државе предвиђено је да између два читања закона мора проћи најмање 72 сата, осим ако је у питању случај када су угрожени национална безбедност, јавно здравље или када се ради о буџетско финансијским питањима.
Између два читања поменутог закона од понедељка поподне до уторка увече, прошло је међутим само 30-так сати. Формално, пробијање тог рока покривено је чланом 123 истог пословника који омогућава да се на предлог најмање шест посланика и гласовима две трећине може заобићи тај рок. Али, само ако су угрожени национална безбедност или јавно здравље.
Међутим, и овде постоји проблем. У одлукама из 2023. године уставни суд упозорио је да се "законодавна функција не може стално сводити на употребу члана 123 којим би се двотрећинска већина користила за прескакање процесних рокова".
Овај суд, који је пре десет месеци решио да скупштина без једног потпредседника није конституисана, а затим у том случају донео дијаметралну одлуку, тада је "посебно нагласио да су убрзана и хитна процедура предвиђене за изузетне ситуације, као што су национална безбедност, јавно здравље или ванредно стање".
Да све буде још занимљивије, исти суд је 9. јануара ове године, у предметима КО246/24–КО260/24, који су се односили на догађаје од 5. децембра 2024. када је скупштина користила члан 123 како би скратила рокове и велики број закона усвојила у првом и другом читању истог дана, пресудио да је таква процедура била – противна уставу.
Суд је закључио да то није била само повреда пословника, већ повреда чланова 4, 7, 74, 76 и 77 "устава".
Биће нарочито занимљиво видети шта ће уставни суд рећи сада, када су импликације много важније. Наиме, ДПК је пристала да гласа о председнику државе тек када скупштина усвоји измене закона о Специјализованим већима. Шта ако процедура измена закона падне на уставном суду?
Да ли ће то значити да је Аљбин Курти још једном, свесно и намерно, превео приштинску опозицију, посебно лидера ДПК Хамзу, жедног преко воде?
Избор председника лажне државе 7. октобра, иако је последњи рок био 6. октобра у поноћ, случај је за себе. Уместо позива на поштовање процедура, а процедуре су по стандардима ЕУ, у демократији све, председници изабраној после свих рокова јуче и данас стижу честитке са свих страна, па и из Брисела.
За то време, адвокат Аријанит Коци, попут косовског Дон Кихота, јуче је уставном суду поднео обавештење у вези са избором председника, "имајући у виду пресуде по којима је избор председника морао да буде завршен до 6. октобра, али је гласање настављено и после поноћи".
Коци је подсетио да је уставни суд у пресуди којом је одредио 6. октобар као крајњи рок, нагласио и правну последицу у случају да се не испоштује рок, а она је – распуштање скупштине. Преведено на албански – председницу тзв. Косова три минута по поноћи, 7. октобра изгласала је распуштена скупштина тзв. Косова.
"Одлука уставног суда су обавезујуће. Без њихове примене нема државе ни друштва", закључио је Коци.
Међутим, професор права Фљамур Хицени је на другом становишту. По њему, избор Јустине Широке Пуље не представља кршење "устава" јер, "у парламентаризму политички договори могу се постићи у било ком тренутку чак и на самом крају одређеног рока".
"Није од велике важности у ком минуту, на почетку, средини или крају, већ је важно да је договор постигнут и да је постојала потпуна сагласност ставова како би се потом спровела процедура која је гарантована и обезбедила потребна висока већина коју захтева устав", наводи у скоро па трагикомичном образложењу овај професор права.
Истог је мишљења и професор уставног права Мазлум Бараљију који је оценио да је начин на који је председник тзв. Kосова изабран био у складу са уставом, а да је "компромис који су Покрет Самоопредељење и Демократска партија Kосова постигли око избора Пуље био вођен њиховим политичким интересима".
У покушају да оправда избор председника после свих рокова, Бљерим Веља, који је обављао функцију шефа кабинета бивше председнице тзв. Kосова Вјосе Османи, иде и корак даље. Он наиме сматра да уставни суд тзв. Kосова може да се позове на одредбе закона о општим изборима, у случају да се покрене поступак због чињенице да је нова председница изабрана неколико минута после поноћи 7. октобра.
Према одредбама Закона о општим изборима, бирачима који чекају у реду за гласање дозвољено је да заврше процес и после 19 часова када се бирачка места званично затварају, па се, по овом стручњаку, иста аналогија може применити и на овај случај.
Лидер Социјалдемократске партије Дардан Молићај после најновијих догађаја изјавио је да је идеологија Аљбина Kуртија ауторитарна и тежи тоталитаризму.
"Суштина владавине Аљбина Kуртија је опасна. А када је опасна, ништа друго није важно у вези са његовим идејама, ни крв, ни мученици, ни будућност, ништа. Овде се не ради о Аљбину Kуртију као нечијем сину или као некоме ко је одрастао у Приштини; ради се о идејама Аљбина Kуртија, које су далекосежне. Његова личност то отелотворује. Стога, свако ко мисли да се Аљбин Kурти може разумети кроз гестове или историју греши", казао је Молићај.
Ипак, с обзиром на то да је последњих дана и месеци већ виђен невероватно широки дијапазон "читања" устава, пословника и закона, може се догодити све, па и да избор председника "државе" по истеку свих рокова буде – уставан. Каква "држава" такав и "устав".