У Загребу данас је на дневном реду први формални састанак комисија Хрватске и Црне Горе које су задужене за решавање питања школског брода "Јадран" који Хрватска потражује од Црне Горе и сматра својом имовином.
"Комисију за уређење односа са Републиком Хрватском поводом статуса школског брода 'Јадран' као културно-историјског и војног симбола државе Црне Горе" предводиће министар одбране Драган Краповић који у Загреб одлази "шокиран", како је то сам рекао, после најновије изјаве хрватског министра вањских послова Гордана Грлића Радмана о томе како Хрватска, сем брода "Јадран", "потражује од Црне Горе и војну имовину вредну више од 2,7 милијарди долара" и како о томе "има уредну документацију".
Мада, после изјаве Грлић Радмана о војној имовини која је почетком 90-их наводно покрадена Хрватској, на делу је покушај, вероватно под утицајем Брисела, "пеглања" и изјаве и последица. Подгоричка "Побједа" тако, под насловом "Грлић Радман атерирао, сада тврди да Хрватска не тражи 2,7 милијарди долара", пише како је "након жестоког одговора представника Црне Горе али и негативног става ЕУ", хрватски шеф дипломатије сада изашао са тврдњом "да није говорио о новом потраживању према Црној Гори, већ о процени вредности војне имовине бивше СФРЈ".
"У изјави за ХРТ казао је да то питање није било на преговарачком столу, док дипломатски извори за Хину потврђују да Загреб није истакао нове захтеве. Појашњење стиже само дан уочи састанка комисија две државе у Загребу, на којем ће се разговарати о школском броду 'Јадран' и другим захтевима Хрватске. Радман је и потврдио писање 'Побједе' да је питање сукцесије потписано још 2001. године а ступило на снагу 2004", пише "Побједа".
Раније је "хрватски дипломатски извор" за Хину навео да "није реч о новом питању или захтеву" и оценио да "такав наратив гурају Београд и његови медијски и други кругови у Црној Гори".
И док Краповића чека тежак састанак у Загребу, део црногорске јавности данас се упиње да нађе трагове "жестоке реакције Подгорице" о којој пише "Побједа".
Истина, међу првима, Хрватима је одговорио председник државе Јаков Милатовић па се данас његова изјава поново ишчитава по Подгорици и у њој траже примесе наведене жестоке реакције.
"Република Хрватска је досад доста помагала Црној Гори и право да вам кажем, не разумем оволико изјава у последње време са њихове стране које стално враћају односе у прошлост. Мислим да заједно из тога треба да изађемо и да гледамо у заједничку будућност, у оквиру ЕУ. Хрватска је нама партнер, пријатељ, али мислим да и са једне и са друге стране треба да буде пре свега фокус на конструктивност и на конструктивне изјаве", Хрватима је пре који дан "жестоко" одговорио Милатовић.
На питање шта би се догодило уколико од Хрватске званично стигне захтев за 2,7 милијарди долара Милатовић је рекао да га "сматра нереалним".
"Ја сам га прочитао у медијима, тако да не бих хтео да то коментаришем. У сваком случају, мислим да је Влада адреса за то питање", додао је Милатовић.
Истина, у Црној Гори данас су се појавили и коментари оних који у изјави Милатовића нису препознали никакав "жесток одговор Подгорице".
"Изостанак адекватне, достојанствене и одлучне реакције црногорских званичника све више се у јавности доживљава као слабост и пристајање на подређени положај. Док званични Загреб демонстрира чврстину и јасне националне интересе, Подгорица стиче репутацију партнера који је спреман да прећути и најдиректније уцене ради очувања привидног мира на европском путу. Питање које се намеће јесте до када ће црногорска дипломатија функционисати по принципу игнорисања и савијања главе и да ли се европске интеграције могу градити на прихватању уцена и нарушавању сопственог државног интегритета", пише у редакцијском коментару подгорички портал "Борба".
И таман кад су се ствари око 2,7 милијарди долара мало примириле, после конструктивних изјава из Подгорице како "питање ЕУ интеграције треба одвојити од решавања отворених питања између Црне Горе и Хрватске", из Загреба је стигла нова шокантна, оштра изјава Грлић Радмана.
Пут Црне Горе ка Европској унији директно зависи од услова и захтева које поставља Загреб, произилази из изјаве Грлић Радмана који је подвукао да "Црна Гора не може у ЕУ игноришући Хрватску" те да у Загребу "још увек чекају да Подгорица нешто испоручи".
Списак онога што би Црна Гора требало да "испоручи" Загребу од раније је познат и како време одмиче, број захтева се само проширује. У неким од изјава хрватских званичника иза враћања брода "Јадран" наводи се "решавање питања обештећења логораша", затим "наставак рада на проналаску 14 несталих из Домовинског рата" иза тога наводи се "процесуирање ратних злочина", "решавање имовинско-правних питања хрватских породица које су у Црној Гори остале без имовине, а чији су судски процеси у застоју", "очување спомен-плоче на бившем логору Морињ", "нужност промјене имена базена у Kотору", те "наставак разговора о граници на мору на подручју Превлаке"...
Уз све ово, ту је и питање "добротске чипке" која је "део хрватске културне традиције", што Црногорци, према Загребу, упорно и намерно игноришу.
Суочен са новом изјавом непредвидивог и неумољивог Грлић Радмана, црногорски министар Краповић стиже данас у Загреб и са још једним баластом. Наиме, председник општине Котор Владимир Јокић пре два дана демантовао је писање подгоричких медија да је за седницу Скупштине општине припремио предлог за промену имена базена у том граду, истичућида "такав предлог никада није постојао", као и да "за такву одлуку не постоји потребна већина".
Хрватска је раније изнела захтев да базен у Котору који носи име по прослављеном ватерполисти Зорану Џимију Гопчевићу, мора променити име ако Црна Гора жели у Европску унију. Захтев Загреба стигао је после оптужби како је Гопчевић, наводно, био чувар у ратном логору Морињ током 1991. године у коме нико од Хрвата није убијен.
За то време, поглавље 31 о безбедносним и одбрамбеним питањима, кључно у преговорима Црне Горе са Бриселом и даље стоји блокирано од стране Загреба и нема најава када би евентуално могло бити покренуто. Судећи по изјавама Грлић Радмана али и после "жестоког одговора Подгорице Загребу", шансе за то су све мање.
Како сада ствари стоје, Подгорица ће пре тога морати да преда "Јадран", повинује се захтевима Загреба око Превлаке, суди "ратним злочинцима", очува таблу у Морињу и призна да је "добротска чипка" хрватска, итд, итд.