Србија међу земљама са ниским цензусом: Колико гласова отвара врата Скупштине Србије

Да би странке и коалиције на парламентарним изборима 25. октобра освојиле места у Скупштини Србије морају да пређу цензус од три одсто. Ово правило не важи за партије мањина, на које се примењује тзв. природни праг. 

Познати учесници изборне "трке": РИК утврдио збирну изборну листу

У зависности од излазности, односно броја важећих листа, добија се одговор на питање колико ће бити потребно гласова за једно посланичко место. У наш бирачки списак уписано је око 6,44 милиона људи.

Уколико би изашло 50 одсто или око 3,2 милиона људи и под условом да сви листићи буду важећи, за улазак у парламент биће потребно око 96.000 гласова. Уколико би изашло 60 процената или 3,864 милиона људи, врата Скупштине Србије отвара скоро 116.000 бирача. На излазност од 65 одсто или 4,186 милиона биће потребно нешто преко 125.000 гласова. Ако би право да гласа искористило 70 одсто, што је око 4,5 милиона људи, цензус од три одсто износио би нешто преко 135.000 гласова. 

У Србији је цензус смањен са пет одсто на три уочи парламентарних избора 2020. године. Број гласова потребан за улазак у скупштину варира од земље до земље. 

Наш избор

Учесници избора добијају из буџета скоро 1,5 милијарди динара: Када морају да врате новац

У Црној Гори је такође три процента, као и у Босни и Херцеговини.  У Аустрији је цензус четири процента, а и у Бугарској. 

Турска има највиши праг на свету од седам процената од 2023. године, а раније је био чак десет.  У Израелу је 3,25 одсто, а некада је, за улазак у Кнесет, био потребан само проценат. 

У Италији је три одсто за странке, а десет одсто за коалиције. У Пољској је пет одсто за "соло играче", а осам за коалиције. За улазак у Думу у Русији је потребно пет процената, као и у Словачкој, осим за коалиције које чине две до три странке којима је потребно седам процената, а за већа удруживања десет. Праг од пет процената важи и у Хрватској и Мађарској (али десет одсто треба за коалције од две странке, а 15 за оне преко три), као и у Румунији (осам и 10 одсто за коалиције). Странкама у Немачкој потребно је такође пет одсто бирача уколико желе места у Бундестагу.

Каква правила важе за мањинске странке

За странке и коалиције мањина на изборима важи такозвани "природни праг" (математичка вредност једног мандата у зависности од излазности односно број гласова који је потребан за једно посланичко место). Када се по Д'Онтовом систему израчуна колико је гласова довољно за једно посланичко место, онда се на основу тога деле места мањинама. До сада је то било око 13.000 гласова за један мандат.

Такође, гласови мањина се увећавају множењем са 1,35 што је законско решење како би им се олакшало да уђу у парламент. 

На изборима учествује 18 листа, а девет има статус партија и коалиција мањина - Мађара, Бошњака, Руса, Словака, Црногораца, Албанаца... Поједине земље користе правило "природног прага" за све учеснике без обзира да ли представљају мањину или већину.