Иза предлога да се уведе тзв. тужилачка полиција која би се бавила борбом против корупције стоји искључиво политичка мотивација која би отворила могућност да нашим тужилаштвом управљају страни чиниоци, сагласни су др Зоран Чворовић, професор на Правном факултету у Крагујевцу и адвокат и председник Народне странке Владимир Гајић.
Чворовић и Гајић су у емисији "Данас на РТ" анализирали предлог увођења тзв. тужилачке полиције, идеје коју је још у децембру 2024. године предложило удружење Проглас, подржало Удружење тужилаца, а потом прихватили одређени чланови опозиције.
Професор Чворовић је истакао да је проблематично да се оваква промена, која задире у питање начела поделе власти озбиљно је редефинишући, предлаже током предизборне кампање.
"Проблем је што је једна овако уско стручно тема која озбиљно задире у државну организацију и озбиљно мења постојећи систем државне организације, постала тема предизборне кампање. И не само предизборне кампање, већ се и као императив, у случају победе одређених политичких снага, захтева спровођење ових мера без икаквог стручног преиспитивања и без икаквог прилагођавања уставно-правног поретка Србије таквом новом моделу", почео је професор Чворовић.
Он је навео да све то говори да иза оваквих предлога стоји јасна политичка мотивација, те навео примере из прошлости који су имплементирани у наше законодавство, а који су у најмању руку били проблематични – попут реизбора судија и захтева да се традиционални модел кривичног поступка замени америчким моделом адверзијалног кривичног поступка.
Адвокат Владимир Гајић надовезао се речима да проблеми почињу још од Законика о кривичном поступку, који је донет 2011, а у општој примени је од 2013. године.
"Ту је тужилаштво по једном америчком моделу доведено у положај да је странка у поступку. Изгубили су привилегију коју су имали, а то је да они подносе захтев за спровођење истраге, да истражни судија води истрагу", објаснио је Гајић.
Председник Народне странке, говорећи о Лаури Ковеши, коју многи означавају као симбол успешног тужиоца у Румунији и Европи, навео је да наша јавност није најбоље упозната са њеним радом и да поседује штуре информације.
"На пример, десетак тих спектакуларних оптужница које је подигла Лаура Ковеши пропало је на суду, људи су били ослобођени. Уставни суд Румуније је 2009. или 2010. године донео одлуку којом је утврдио да је владала једна општа незаконитост у односима између тајне службе румунске државе и тог специјалног тужилаштва које је водила Лаура Ковеши", открио је Гајић.
Иза сцене тога што се догађало тада у Румунији стајала је потреба Европске уније да склони једну класу која јој није одговарало у то време, истакао је Гајић.
Поред Румуније, додаје, само три земље у Европи имају тужилаштво које има непосредну надлежност над посебним одељењима полиције за сузбијање одређене области криминала – то су Француска, Португалија и Италија, у којој се таква полиција назива судском полицијом, а не тужилачком.
Адвокат је нагласио да је Србија направила велику грешку када је кренула у уставне промене 2021. године, које су биле под утицајем Европске уније и Венецијанске комисије. Како каже, добили смо тужилаштво које је потпуно изопштено из могућности сувереног народа да контролише њихов рад, те да је у ствари прави проблем у квалитету тужилаштва.
"Новина, чији је циљ, иза сцене, искључиво политички. Десуверенизација Србије – небитно је ко је на власти – и стављање нашег правосудног система под контролу страног чиниоца", подвукао је Владимир Гајић.
Др Зоран Чворовић, као посебан проблем при увођењу нове полиције види чињеницу да би се тужиоцу, поред функције кривичног гоњења, па онда и прикупљања доказа, дала још једна – посебна полиција која би била изузета из Министарства унутрашњих послова, Директората полиције и која би била финансирана на основу посебне буџетске ставке.
"Тужилац врши функцију оптужбе, функцију прикупљања доказа – и оних који су у интересу, и оних који нису у интересу оптуженог – и сада му дајете посебну полицијску јединицу. Фактички, дајете кози да чува купус", закључио је др Зоран Чворовић.