На српском гробљу у селу Вучинићи код Кладња, у Федерацији БиХ, порушен је низ споменика. На фотографијама које је објавила РТРС виде се оборени споменици Зору Зорановићу који је преминуо још 1987. године и коме су обележје подигли синови Жељко и Здравко, Рељи Станишићу који је на том гробљу сахрањен пре 34 године, споменик Угљеши Зорановићу, Мари и Милану Зорановићу...
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је да је скрнављење српских надгробних споменика на гробљу у селу Вучинићи код Кладња, у Федерацији БиХ, "дубоко срамотан и узнемиријући чин" који заслужује најоштрију осуду.
По његовим речима, "уништавање и оштећивање надгробних споменика представља удар на достојанство покојника, осећања њихових потомака и право породица да у миру чувају гробове својих предака".
"Посебно боли чињеница да су на мети бошњачких шовиниста споменици људи који су свој животни пут давно завршили, а чији потомци и даље носе успомене на њих и чувају породичне корене. Гробља су света места на којима се чува сећање на наше најмилије, породична историја и веза са завичајем. Она морају бити места мира, поштовања и пијетета, а не мета мржње и безумног вандализма", рекао је Линта.
Рушењем споменика у селу код Кладња настављен је низ напада на српска православна гробља широм Федерације БиХ последњих година. И кратак хронолошки преглед тих напада показује да се не ради и спорадичним инцидентима већ је у питању образац који указује на систематски проблем са којим се суочава српска заједница у Босни и Херцеговини.
Средином септембра 2025. медији су пренели да су на старом православном гробљу у месту Печуј крај Зенице оскрнављени бројни надгробни споменици чиме је нанет огроман бол потомцима. Овај вандализам осудила је и мисија ОЕБС-а у БиХ. У накнадним извештајима објављено је да је порушено око 60 надгробних споменика и крстова укључујући и неке из 19. века. Који месец раније на капели крај православног гробља у Караули код Какња разбијени су прозори.
Крајем јуна прошле године оштећено је више надгробних споменика на православном гробљу у месту Ковачићи близу Кладња. Парох Дарко Кујунџић изјавио је да је то гробље по други пут на удару у кратком периоду те да починиоци ранијих напада нису пронађени.
Агенција Срна пренела је средином маја 2025. да је гробље у Мошћаници код Зеници скоро потпуно порушено, да је проваљено у гробљанску капелу. Тих дана јављено је да су у месту Данци у општини Какањ на православном гробљу сломљена четири споменика у облику крста. Оштећени су и поломљени бочни делови крстова па је измењен њихов карактеристичан облик.
Почетком децембра 2024. оскрнављено је православно гробље у селу Тупковићи, засеок Самарџићи крај Живиница. Мештани, троје српских повратника, тражили су од надлежних из полиције Тузланског кантона да утврде околности догађаја, да одговорне казне, али нема извештаја да су они нађени и процесирани. Као, уосталом, и у другим сличним случајевима. На објављеним фотографијама виде се порушени споменици и разбијени камени крстови.
У селу Липник на подручју Санског Моста, према извештају од 23. септембра 2024. године уништен је споменик посвећен четворици Срба убијених 1835. године за време османске владавине.
"Овде почивају слуге Божије – Никола Зец, Тривун Микић, Тривун Вукић, Петар Гаврил, звјерски набијени живи на коље 1835. Спомен подигли 1912. Јаков Станић и супруга Василија. Обновљен 2023", пише на обореном споменику у облику крста.
У месту Пламенице код Кључа, истог месеца поново је оскрнављено православно гробље. Свештеник Немања Росић рекао је да је то гробље током претходне две године било мета више напада. На једној од објављених фотографија види се порушен споменик.
Маја 2024. оштећен је споменик у месту Ковачићи код Кладња, 2023. оскрнављено је православно гробље у месту Лемези крај Сарајева.
"Колико мрзите живе када мртвим Србима скрнавите гробове?", изјавио је после једног од напада на српска гробља тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик.
Августа 2023. на гробљу у Улици Првомајској у Сарајеву оштећени су споменици породица Обрадовић, Пајдановић, Константиновић и Мајмуновић на десетак метара од комплекса правосудних институција БиХ али се нико од тужилаца тим инцидентом није бавио.
Истог месеца забележен је нови случај скрнављења православног гробља на подручју општине Сански Мост, нешто раније и још један случај у Пламеници код Кључа, претходно и у Виховићима крај Мостара...
Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ пре три године, после тада забележених нових случајева скрнављења гробова православаца у Федерацији БиХ саопштио је да су у последњих пет година православни споменици на гробљима рушени на локацијама – "Љубетово, Мошћаница и Осојница поред Зенице, Суботиња и Караула поред Какња, Горње Бабице поред Лукавца, Брезичани код Доњег Вакуфа, у бихаћком насељу Нова четврт, у Горњој Саници у општини Кључ, у селу Гостовић у општини Завидовићи, у Возући поред Завидовића, у Горњој Маочи у општини Сребреник, гробљу Дурач поред Грачанице, Кривача и Врнојевићи у општини Живинице, те у Дубници поред Калесије".
"Православни споменици на гробљима рушени су у Оловци поред Кладња, гробљу у месту Трновац поред Тузле, Видаковићи и Горњи Раковац поред Маглаја, Лозна и Жељова поред Бановића, Загајница у општини Олово, Мекиш поред Тешња, Шарића брдо и на Комару поред Травника, те Трновац-Опара Нови Травник", подсетили су из овог Одбора додајући овом списку и порушене крстове и споменике на православном гробљу у Пламеницама поред Кључа, у селу Баре поред Хаџића, Дивјача код Семизовца – Илијаш, старом православном гробљу Младош поред Бусоваче, Љешево поред Илијаша, те у насељима Осијек и Бријешће поред Сарајева.
Објављен је и податак да је од 1.121 српског гробља на територији Федерације БиХ само 100 неоштећено а она су на удаљеним, неприступачним, забаченим подручјима.
Рукопис сличан оном из Федерације БиХ да се препознати и на православним гробљима на Косову и Метохији где је од рата 1999. на овамо, па чак и претходно мало које гробље остало а да није оскрнављено, порушено, прекопано, преорано. И на КиМ и у Федерацији БиХ скоро да нема забележених и документованих случајева да је неко од вандала откривен, процесуиран, кажњен.
Једина разлика која се може уочити јесте да се у Федерацији БиХ вандали задрже на рушењу споменика и разбијању крстова, на Косову и Метојији забележено је више случајева отварања гробова, вађења костију и бацања посмртних остатака на оближња сметлишта.
Пре две године булдожером је направљен пут право преко старог српског гробља близу цркве Светог Димитрија у Северној Митровици. Кости покојника су бачене на сметлиште на другом делу града, враћене су на гробље тек када се побунила српска заједница у том граду.
"Најтужније су слике обијених дечјих гробића, беба рођених и умрлих у истој години", сведочила је пре коју годину професорка Митра Рељић, аутор књиге "Српска гробља на Косову и Метохији" која у невероватном подухвату годинама обилази српска гробља по Космету и пописује разорене гробове и порушене споменике.
По сведочењу професорке Рељић гробље у Ђаковици је бетонирано. Албанци тамо одлажу грађевински отпад, старе тракторе и машине, гледано са стране нико више не би ни рекао да је ту било гробље. Преко гробова на гробљу у Великој Реци код Вучитрна комшије Албанци су навукли су тоне шљунка, па се гробови више и не разазнају. Многа гробља су преорана, поплочана, претворена у депоније смећа. Гробље у Истоку преорано је уз помоћ булдожера, тешких машина.
"Уништавање гробаља је, нажалост, уобичајена пракса у случајевима геноцида који су нам познати широм света. Такву праксу можемо да нађемо, рецимо, на америчком континенту, у англосаксонском геноциду над староседеоцима, са јерменским гробовима у турском геноциду. То је чињено и са српским гробљима у хрватско-муслиманском геноциду од 1941. до 1945, у албанском геноциду од 1941. до 1945. Скрнављење надгробних плоча, преоравање гробаља, и тога је било, уобичајено је брисање трагова оних који су некада живели на тој земљи а онда били протерани, уништени, асимиловани", изјавио је за РТ Балкан професор историје на Филозофском факултету у Београду др Милош Ковић, после једног од напада на српска гробља на подручју Федерације БиХ.
По његовим речима "тешко је говорити о једном центру из кога се све води", али је "јасно да то има подршку оних који држе своје трупе на просторима БиХ, КиМ, а то су НАТО земље".
"Нема реакције, нема одбране. Нажалост, много Срба је изгубило жељу да се боре, наду, али увек има примера као што је професорка Митра Рељић која систематски пописује гробља, објављује драгоцене књиге. Срби имају државу Србију, имају Републику Српску и нужно је да ове државе посвете своје време, ресурсе, одбрани гробаља. Не само наших светиња, манастира, у Федерацији, КиМ, у Хрватској, него и наших гробаља. Најновија пракса у Хрватској јесте да држава одлучује којим ће писмом Срби да пишу на својим грбовима", каже професор Ковић.