Председник Црне Горе Јаков Милатовић својски је искритиковао посланике парламентарне већине у Скупштини Црне Горе и начин на који су 13. октобра изгласали Закон о допуни Закона о спомен-обележјима и Закон о допунама Закона о спорту, али је указ о проглашењу два закона – ипак потписао.
Из Службе председника саопштено је да су "оба закона усвојена без шире јавне и стручне расправе и без довољно могућности да се заинтересована јавност упозна са предложеним решењима". Председник је указе потписао иако, како је навела његова служба – "таква пракса не доприноси транспарентности ни квалитету законодавног процеса".
И док у добром делу црногорске јавности и даље влада мук поводом усвајања два закона, још већи после председникових указа, сасвим је јасно да је Црна Гора на овај начин, у ствари, отклонила последње препрека и створила законске услове за прихватање прва два од низа услова које је Република Хрватска поставила како би одблокирала црногорски пут ка Европској унији.
Допунама Закона о спомен-обележјима уводи се могућност накнадне легализације већ постављених спомен-обележја, у ствари ствара се могућност да се ретроактивно, накнадно легализује спомен-плоча у месту Морињ крај Котора откривена октобра 2022. године посвећена "великосрпској агресији на Хрватску", а која је постављена мимо свих законских оквира.
"Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор, такозвани Центар Морињ (3.10.1991–18.8.1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су проживели заточени. Да се никада не понови!", записано је на плочи у Морињу чије је очување један од првих услова Хрватске да одблокира пут Црне Горе ка ЕУ.
То што је део црногорске јавности против ове плоче и посебно поруке, што је више пута тражено њено уклањање, за парламентарну већину у Скупштини Црне Горе није било од посебног значаја. И допуне Закона о спорту имају исти карактер. Њима се, на први поглед, прописују "јединствени критеријуми и поступак за одређивање назива спортских објеката у Црној Гори".
На други поглед, и у суштини, стварају се предуслови да Црна Гора, опет на захтев Републике Хрватске, а на евро путу, промени име базена у Котору који од 2021. носи име прослављеног ватерполисте Зорана Гопчевића. Хрвати, иначе, Гопчевића који је преминуо 2000. године, оптужују да је био чувар у поменутом Морињу где ни један хрватски грађанин није убијен.
Грађанима Црне Горе за утеху председник ће, како је саопштено, "с посебном пажњом пратити спровођење ових закона, очекујући од надлежних институција да својим одлукама и поступцима обезбеде пуно поштовање владавине права, институционалну одговорност и транспарентност према грађанима".
Не улазећи у питања морала, части, чојства и јунаштва, достојанства једне нације, чини се да су хрватски услови везани за Морињ и базен у Котору лакши, једноставнији, у односу на оно што Црну Гору тек чека.
Хрвати, подсећања ради, од Црне Горе траже решавање питања морске границе на Превлаци, али под хрватским условима, траже обештећење за хрватске логораше у Морињу, а било их је, наводно, више од 300, траже процесуирање ратних злочина, укључујући и оне по командној одговорности, захтевају решавање имовинских права хрватских породица, укључујући 51 породицу из Тивта и друге из Боке которске... И на крају, посебно болно за црногорску јавност, траже враћање школског брода "Јадран" који је "симбол вековне поморске традиције Црне Горе".
Но, ту изгледа црногорским невољама на путу ка Бриселу није крај.
Некадашњи министар правде у 44. Влади Црне Горе, Андреј Миловић упутио је ових дана Влади Црне Горе, премијеру Милојку Спајићу те тамошњој јавности отворено писмо у коме наводи да је "улазак Црне Горе у Европску унију до 2028. године неизвестан због могућих политичких препрека у Француској и Немачкој". Затварање преговарачких поглавља, чиме се ових дана Подгорица увелико хвали, према Миловићу, "не гарантује подршку будућих власти тих држава".
"Док Црна Гора затвара преговарачка поглавља, а премијер Спајић, са својом новопресађеном и истриманом косом, усхићено броји затворена поглавља, у једној од најутицајнијих европских држава догађају се социо-економски потреси који љуљају целу Француску и њене институције. Француску потресају масовни протести ученика, студената и просветних радника због недовољних улагања у образовање, недостатка наставног кадра и све лошијих услова школовања. Протести се шире, социјално незадовољство расте, а парламентарна криза додатно отежава проналажење решења, поготово око усвајања новог буџета, што ће изазвати нове политичке потресе и још више запалити протесте широм земље. Све се ово догађа свега неколико месеци пре председничких избора 2027. године", навео је Миловић на мрежи Икс.
Према Миловићу, председнички избори у тој земљи и одлазак актуелног председника Емануела Макрона отварају питање будућег политичког курса те земље.
"Емануел Макрон одлази, без могућности да се кандидује за трећи узастопни мандат, а француска политичка сцена дубоко је подељена. На једној страни су Марин ле Пен и Национално окупљање, на другој Жан-Лик Меланшон и радикална левица, док политички центар покушава да пронађе наследника Макроновог пројекта. Независно од исхода председничких избора, кључно питање биће способност француских институција да обезбеде тропетински политички консензус за улазак Црне Горе у изразито поларизованом друштву. А да и не говоримо о исходу потенцијалног француског референдума о уласку Црне Горе у ЕУ, уколико то буде први избор, а не тропетинска подршка у парламенту. Тренутно се не зна шта је горе по Црну Гору, у оба случаја", навео је Миловић, упозоравајући и на изборе у Немачкој, на АфД и "Нову Немачку", где се Црној Гори "смеши исти сценарио".
Миловић је обраћајући се Спајићу и црногорској јавности на овај начин подсетио на француско законодавство према коме је у тој земљи потребна квалификована већина од три петине посланика у оба дома парламента како би се избегло обавезно референдумско изјашњавање грађана о пријему нових чланица у ЕУ.
Још прецизније речено, постоје два начина да Француска прихвати пријем нових чланица у ЕУ, први је изјашњавање грађана где председник Француске упућује на референдум закон којим се одобрава ратификација уговора о приступању нове чланице ЕУ. И други је одлука парламента: Народна скупштина (Assemblée nationale) и Сенат морају усвојити истоветан предлог са већином од три петине, чиме се омогућава да се поступак настави без референдума, у складу са уставном процедуром.
Имајући све ово у виду, сасвим је јасно колико су црни облаци који Црну Гору чекају на ЕУ путу и који се надвијају над овом државом чија власт спас за све невоље тражи у Бриселу. Спрам овог, испада да је решавање хрватских услова и предуслова лакши део посла.
Само да се све не заврши као у чувеној песмици Бранка Радичевића – "Рибарчета сан".
"Прском вода у чун стиже – Оде санак пусти!"