Словеначку десницу, на челу са премијером Јанезом Јаншом занимају инкриминишући подаци које би из архива Службе државне безбедности (УДБА а потом СДБ), Југословенске народне армије (ЈНА и КОС), ССУП-а (Савезног секретаријата за унутрашње послове) и других некадашњих служби СФРЈ могли да се ишчепркају о политичким противницима са левице, обелоданила је у уторак Словеначка јавна радио-телевизија у вечерњем дневнику.
Мета су, пре свега, европска комесарка за проширење Марта Кос, али и Милан Кучан, први председник отцепљене Словеније, као и други виђенији словеначки политичари и јавне личности које су трн у пети садашњим словеначким властима.
РТВ Словенија је у прилогу "Шта Јанша тражи у архивима југословенских безбедносно-обавештајних служби, као и војних и унутрашње безбедносних органа" објавила да у складу са Бечким споразумом о наследству, потписаним 2001. и ратификованим 2004. године, Словенија има већ сада могућност приступа архивима некадашње Југославије, али да је проблем у предаји неких осетљивих оригиналних докумената који су депоновани у Београду као седишту некадашњих органа СФРЈ, а на које полаже право више држава наследница.
Некадашњи први директор словеначке тајне службе СОВА Миха Брејц сматра, међутим, да у архивима "које има у рукама Србија, нема података који би оцрнили углед некадашњих и актуелних словеначких политичара", зато није у изгледу да постану полуга за обрачун словеначке деснице са политичком номенклатуром из времена социјализма којој припада Кучан, али и Марта Кос.
Комерцијална ПОП ТВ је, међутим, у синоћњој информативној емисији 24.ур упозорила да би за Јаншу то могао да буде мач са две оштрице: архиви ССУП-а и Удбе несумњиво чувају податке и о тајним акцијама југословенске политичке полиције, послератним ликвидацијама домобрана и усташа, као и наручивању атентата на прваке емиграције у иностранству, док би архив КОС-а (контраобавештајне службе ЈНА) могао, на пример, да изнедри открића, компромате, неповољне и по самог Јаншу, за којег су бројни некадашњи обавештајци својевремено тврдили да је уочи распада бивше заједничке државе Југославије био агент БНД (Bundesnachrichtendienst – шпијунска служба Савезне републике Немачке).
Игор Омерза, дугогодишњи пријатељ Јанеза Јанше, публициста и истраживач који се углавном бави архивама некадашњих тајних служби из времена бивше Југославије, недавно је за словеначки провладин портал објаснио како је утврдио да је европска комесарка Марта Кос, чији је идентитет обавештајца био прикривен псеудонимом, заиста била жбир Удбе, штавише – "поуздани повереник тајне политичке полиције" и зашто је то сазнање важно не само за Словенију, него и за Европску унију.
"У нападу беса због високе 'европске' казне која му је била изречена 5. децембра 2025. године, најбогатији човек на свету Илон Маск назвао је чланове Европске комисије на мрежи Икс 'комесарима Штазија'. Ту је Маск апсолутно у праву, бар што се тиче, на жалост, Словеније. Комесарка (за проширење ЕУ) Марта Кос била је поверљив извор, а касније и доушница југословенске тајне политичке полиције, званично назване Служба државне безбедности - СДБ, у народу познате као УДБА, док је Штази био назив за источнонемачку тајну политичку полицију", објаснио је Омерза.
Марту Кос је тако повезао са Центром СДБ Словењ Градец, а након распуштања те гране словеначке тајне политичке полиције у марту 1990. године, преузео ју је Центар СДБ Марибор.
О томе Омерза пише у својој недавно објављеној књизи "Комесарка".
Марту Кос је, открива Омерза, "на вези држао" шеф УДБЕ Стојан Целин који је на основу њених усмених и писаних извештаја састављао анализе које је слао у љубљанску Славију, седиште словеначке Удбе. Словеначка УДБА је потом обавештавала савезну СДБ (Удбу) у Београду о кључним сазнањима када је то оценила за нужно или ако је то захтевало Правило службе СДБ.
Управо ти извештаји и анализе копкају Омерзу, али и председника словеначке владе Јанеза Јаншу који је новим властима у Београду односно Студенској листи у понедељак, "уместо честитке послао ултиматум за словеначку подршку на путу у ЕУ, а то је достављање свих (тајних) архива, и то у оригиналу, повезаних са Словенијом", истиче РТВ Словенија.
Питање је – шта, конкретно, очекују да пронађу у тим архивама?
"Најмање што су 'наши' људи (словеначки агенти) морали да ураде, јесте да обавесте савезну Удбу да Марту Кос шаљу у иностранство, а Здравко Мустаћ, тадашњи шеф југословенске Удбе, морао је да да дозволу за тај потез. Зашто? Зато што су у Београду, где су имали потпуну контролу над деловањем наше тајне политичке полиције, морали да процене да ли је прикладно да је ангажују као 'страног' агента, и да ли постоји икакав ризик од компромитовања југословенске државе у иностранству. Пошто наши државни архиви чувају и тајне извештаје Косове из Келна, јасно је да је Хрват Мустаћ одобрио да Марта Кос може да настави своје обавештајно деловање и у иностранству", објашњава Омерза.
Узгред, поменути Здравко Мустаћ труне у доживотном затвору, пошто је осуђен у Минхену (августа 2016.) због организовања убиства хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 28. јула 1983. у баварском граду Волфратсхаузен, додао је Омерза.
"Словенац Силво Горенц, некадашњи шеф федералне УДБЕ (1972–1974), безбедан је од кривичног гоњења због учешћа у отмици и убиству хрватског студента Стјепана Црногорца (јула 1972, вероватно убијен у Љубљани), пошто је то убиство у Словенији већ застарело за кривично гоњење! Горенц чак одбија да умири грижу савести и каже где леже Стјепанове кости, како би их његова родбина достојанствено сахранила у породичној гробници на заједничком гробљу два суседна града Горице и Совићева у Херцег-Босни. Заинтересовани читалац може прочитати више, много више о овоме у мојој књизи 'Позовите У за убиство'", каже Омерза, при чему "У" овде означава Удбу.
Потом се враћа на своју фиксацију - Косову:
"На удба.нет, званично у Централној активној евиденцији (ЦАЕ) за 1987. годину, Марта се појављује под шифром регистрованог доушника Удбе. Пошто немам ову евиденцију за претходне године, а такође ни тајни документ о њој пре 1987. године, није јасно да ли је почела са 'дојавама' пре те године. Нисам чак пронашао ниједан такав оперативни документ Удбе за 1987. годину. Сачувана тајна документација о њој почиње тек од 1988. године", каже Омерза.
То је последица колосалног уништавања архивске документације словеначке Удбе, што је у марту и априлу 1990. године наредио шеф словеначке Удбе Иван Ержен и министар унутрашњих послова Томаж Ертл, истиче он.
"Јасно је да нису сами починили овај културни геноцид и да су добили политичку директиву, највероватније од Милана Кучана. Ово закључујем на основу чињенице да су године када је Кучан био политички шеф словеначке тајне политичке полиције биле период у којем је уништавање архивске грађе Удбе било најтемељитије. Марта Кос је ипак успела да постане европска комесарка, лажући у септембру и новембру 2024. у Љубљани и Бриселу, иако је у то време већ био познат њен изворни код са удба.нет односно ЦАЕ. Поред тога, новинар Бојан Пожар је објавио да је њена веза у тајној политичкој полицији био Стојан Целин. Она је признала у Европском парламенту да је на списку(овима) сарадника Удбе, али да 'не зна зашто, јер никада није радила за тајну полицију'. Када ју је посланик Жан Махнич експлицитно питао да ли познаје Стојана Целина, она је избегла да одговори! Тако је преживела испитивања и постала комесар за проширење Европске уније. Њене лажи из 2024. године, посебно јер сам на основу свог истраживања знао да је Стојан Целин био запослен у Центру СДБ Словењ Градец, а касније и у Центру СДБ Марибор, подстакле су ме да почнем детаљније да истражујем сачувану документацију Удбе Словењ Градец и Марибор. Пре свега у документацији СДБ Словењ Градец, у коју сам имао увид и фотографисао документе пре пар година, уочио сам 'извор' под шифром Тара. Документ је саставио тајни политички полицајац Стојан Целин, кога је она оћутала! У то време нисам знао идентитет 'Таре', али сада, када знам да се Марта пријавила и била примљена на Радио Дојче Веле, и пошто је тај документ сведочио о Тарином запослењу на тој радио станици, синуло ми је да је 'Тара' заправо - Марта Кос!", каже Омерза.
Он напомиње да су се, у сваком случају, документи о "Тари" као доушници Удбе, а касније и њеном другом псеудониму "Бланка", гомилали, па је ове године у књизи којој је дао наслов "Комесарка" и поднаслов "Марта Кос, поуздана сарадница комунистичке тајне полиције", објавио десет нових докумената о Удби и Марти Кос алиас Тари/Бланки из наше државне архиве, како је истакао.
"С обзиром да је већина докумената наше тајне полиције уништена почетком '90-их година прошлог века, па чак и већина за период када је Марта била доушник Удбе, морало би да их буде бар десет пута виш у београдским архивима. Више би о томе могла да каже, као прво, лично Марта Кос (али неће!), друго, они у Словенији који су слушали или примали њене дојаве и инструирали је (Стојан Целин и други из словеначке Удбе), треће, они који су њена потказивања слали у Љубљану (шеф словењградске Удбе Славко Врчковник и шеф мариборске Удбе Јанез Безјак), четврто, пажљиви удбашки читаоци њених цинкарења у Љубљани (Никола Прокшељ, Јоже Жабкар, Миро Коленко и други), а пре свега они који у Београду 'све знају'! Надајмо се само да ништа из Београда није 'процурело' у Москву!" упозорава Игор Омерза, при чему је словеначку јавност, ионако слуђену русофобијом, додатно затровао инсинуацијама да Русија, захваљујући компроматима наводно добијеним из београдских архива, притиска и чак уцењује поједине словеначке и европске високе политичаре да делују у интересу Кремља.
За Омерзу остаје питање свих питања на које тражи одговор у архивима депонованим у Београду, и је ли Милан Кучан заиста био тајни сарадник КОС-а, дакле "тајне војне политичне полиције с кодним именом 'Плави'? Јер то може бити оружје у рукама некога ко има те документе и може да послужи за уцењивање, на пример Марте Кос, ако имају документацију о њеној сарадњи са Удбом".
РТВ Словенија је упозорила и на мале шансе да се испуне жеље Јанше и Омерзе с обзиром на тврдње некадашњег директора Југословенског архива да је већи део досијеа обавештајних служби уништен у бомбардовању НАТО-а 1999. године.