Зоран Стевановић, први човек Државног збора Словеније пореклом из Републике Српске, јавно се похвалио да је "другу најважнију функцију у држави" искористио да намами донатора за православну цркву у Крању. Данас га проверава антикорупцијска комисија, странка му се срозала испод два одсто, а обећани пут у Москву и зближавање Запада и Истока – већ дуго ни не помиње.
Да је Бранислав Нушић жив, имао би на длану лик из стварног живота за исмевање политичке неписмености, изборне корупције и вечиту похлепу за влашћу, јер је словеначка политичка сцена нетом изнедрила политичара сличног протагонисти из "Народног посланика", Јеврему Прокићу, али и госпођи министарки. Пандан корумпираног народног посланика Прокића је бивши полицајац из Крања и оснивач странке "Ресница" (истина, на словеначком), коме је у априлу, са свега пет посланика, успело да се вине у фотељу председника парламента Словеније (на словеначком: Државни збор).
Кулминација заплета је следећа: председник словеначког парламента се 22. октобра пред члановима српског културног друштва "Брдо" у Крању хвалише да је захваљујући "својој другој најважнијој функцији у држави" (прва је словеначка председница) пронашао донатора за куповину земљишта за православну цркву. На то је, каже, "проклето поносан", јер није пропустио "прилику која му се указала".
Донатор је, према открићу самог Стевановића, Младен Милановић-Каја, један од најбогатијих пословних људи у БиХ и савезник Милорада Додика. Парцела на коју је Стевановић бацио око је општинска, налази се тик уз крањско гробље, процењена је на 400.000 до 600.000 евра. Сада је то травњак, а према општинском просторном плану ту би требало да се прошири гробље.
Ни то није проблем, умирио је присутне крањски градоначелник Матјаж Раковец из редова социјал демократа (СД): намена земљишта може да се промени очас посла, "по хитном поступку", јер све може "лепо да се договори". Рука руку мије.
Реченицу, која ће га скупо коштати, изговорио је ипак Стевановић: уколико би на лицитацији неко други понудио више за безецовани травњак, градоначелник Раковец може да стопира потписивање уговора, па у том прегнућу нико други и не би имао шансу на успех.
И све би то можда покрили снегови и шаш, да неко од присутних није снимио бахаћење двојице виђених политичара и снимак десетак дана касније доставио комерцијалној ПОП ТВ која га је емитовала у ударном термину вечерњег дневника. Иако су потом и сви други електронски медији у Словенији емитовали аудио-снимак на коме се сви инкриминирајући детаљи кристално јасно чују, Стевановић сазива конференцију за новинаре на спорном пропланку јер "не види у чему је проблем", а Раковец пере руке и тврди да му ништа никада није обећао...
Зашто је домунђавање функционера из два супротна политичка табора изазвало ерупцију беса
Нико не спори да православни верници у Крању деценијама чекају на свој храм. Спорно је да функција председника државног парламента, као ни градоначелника паланке попут Крања, није приватан посед. Председница Комисије за спречавање корупције Катарина Бервар Стернад подсетила је да функционер који обавља јавну дужност заступа све грађане, а не само своје бираче, и да му "држава није бабовина".
Други проблем је, како га је дефинисао угледни правник Рајко Пирнат, чињеница да ко од тајкуна испослује неку услугу, постаје његов дужник. Треће, јавно надметање на коме је унапред познат победник – није лицитација. То је искључивање осталих понуђача "испод жита", у чему некадашњи шеф антикорупционе комисије Боштјан Пенко види корупцијске ризике и тражи да се "у случај Стевановић/Раковец" укључе полиција и тужилаштво. Шефу словеначког парламента не иде у прилог ни што о продаји општинске земље одлучује крањско градско веће у коме седе (и одлуке доносе) и чланови – Стевановићеве листе.
Антикорупциона комисија је потврдила да је примила више пријава и отворила истрагу, а случај проверава и Национални истражни биро. Стевановић се брани да не разуме за шта га терете, јер лицитације још није било. А своју функцију, "другу у држави", користиће, поручио је, "и двадесет пута ако тако може да помогне људима". Словеначки аналитичари истичу да Стевановић одбија да схвати да власт, функција, не претвара државу у његову прћију.
То је у складу са нушићевским заплетом у коме је власт плен, а позивање на наводно "јавно добро" – згодан изговор.
Суноврат са 5,5 на 1,8 одсто
У међувремену су бирачи пресудили брже од институција, и то у најгорем тренутку по Зорана Стевановића и његову "Истину" (Ресница), уочи локалних избора. У новембарској анкети коју је објавило "Дело" Стевановићева "Ресница" пала је на свега 1,8 одсто, са 3,5 у октобру.
Чак и када се рачунају само опредељени бирачи, то је приличан суноврат у поређењу са освојених 5,5 одсто гласова на мартовским парламентарним изборима. Испред Стевановићеве "Реснице" сада су чак и ванпарламентарни "Прерод" (препород) и "Пирати". И што се тиче популарности, чини се да Стевановићу политичка каријера виси о концу – на лествици (не)популарности политичара завршио је на 20. месту, а два места испред је бивша посланица његове странке Катја Кокот, која је у међувремену отишла из "Реснице" у СДС Јанеза Јанше.
Сплеткарење око земљишта за цркву је била последња кап која је прелила чашу разочараних, данас већ бивших Стевановићевих следбеника. У међувремену су га на словеначким друштвенима мрежама прекрстили у "Продановић", јер се "продао" када је 22. маја ове године помогао Јанезу Јанши да формира десничарску, мањинску владу, иако је уочи избора обећавао и чак показивао "нотарски оверену изјаву да са Јаншом неће сарађивати ни по коју цену, никада и никако". Стевановић сада све то демантује, упркос видео снимцима које је на ту тему у предизборно време и сам објављивао, показујући и факсимил "оверене нотарске изјаве"…
Стевановића од момента када га је Јаншина СДС винула у сам врх словеначког парламентаризма - прати скандал за скандалом. Прво је испливало да је посланик његове "Истине" Борис Мијић ојадио своје запослене, грађевинске раднике пристигле са југа бивше заједничке државе. Стевановић је бранио Мијића до последњег даха, иако је његов посланик своје раднике оставио у бедаку, без могућности да икада наплате дуг од више десетина хиљада евра на име неисплаћених плата. Испоставило се да је Мијић лагао и о својој стручној спреми, јер су медији ишчепркали да нема факултетску диплому. Када је и за Стевановића процурило да је лагао када је тврдио да није био осуђиван, одлучио је да се ратосиља Мијића…
Осрамоћени Мијић поднео је оставку 12. октобра, али Стевановић није исто учинио, упркос бројним прозивкама јер је преварио бираче, изневеривши предизборна обећања. Тек тада почиње фарса. Преузимање Мијићеве фотеље у парламенту, иако доноси бајну плату од неколико хиљада евра месечно - одбијају чак четири кандидата "Реснице", заредом. Један од њих се чак и расплакао пред камерама, а његова колегиница је уз одбијање понуђене функције изјавила да се "није кандидовала на листи 'Реснице' за 'кућу идиота'".
Тек пета по реду, Мартина Харинг, иако је у родном Птују на последњим изборима освојила тек 799 гласова, пристала је да уђе у парламент у склопу квоте "Реснице".
Мост није стигао до Москве
Највећа штета се, међутим, не тиче унутар-партијске нити унутрашње-политичке словеначке корупционашке размирице. Подсетимо, Стевановић је био један од ретких словеначких политичара (па још српских корена!) који је имао храбрости да у предизборној кампањи позове на нормализацију односа са Русијом. По освајању функције обећао је да ће му Москва бити прва дестинација пут које ће се отиснути из Љубљане. Најавио је градњу "мостова" између Запада и Истока. Убрзо је објавио да је успоставио контакт са председником Думе и да креће у Русију чим стигне позив.
Са друге стране је владајућа, русофобна СДС Јанеза Јанше, која је Стевановића лансирала на "другу функцију у држави" како би захваљујући гласовима његових пет посланика избегла нове изборе и формирала мањинску владу, Стевановићев "пут у Москву" унапред одбацила као његов приватан ћеиф. Од тада председник парламента и "Реснице" одлазак у Москву више ни не помиње.
Зоран Стевановић се завије у мук и сваки пут када премијер Јанез Јанша сладострасно понавља бриселске оптужбе на рачун Русије. Није ни глас пустио ни када је Јаншина влада одмах по преузимању власти одлучила да пошаље још 50 милиона евра помоћи режиму у Кијеву. Они који су се надали да ће са Стевановићем службена Љубљана променити тон на међународном паркету, схватили су да од тога нема ништа. Предузимљиви "Продановић", опијен влашћу, никако да схвати да онај, ко међу народима гради мостове мутним пословима на парцели општинског гробља, на крају сахрани не само сопствену политичку каријеру, него и странку коју је, да цинизам буде већи, назвао "Истина". Није тешко замислити да би за Нушићеве сатиричне комаде Стевановић био неисцрпно надахнуће.