Идеја Студентске листе да добровољцима служење војног рока буде уписано као бенефициран радни стаж и притом буде плаћен, позитивна је новина у нашем законодавству које се тиче Војске Србије, рекао је уредник телевизије РТ Балкан Андреј Млакар.
Млакар је у емисији "Данас на РТ" анализирао план Студентске листе за војни сектор, као и промене у истом, пошто је током дана досадашњи начелник Генералштаба Војске Србије пензионисан на сопствени захтев.
"Генерал Мојсиловић није поднео оставку, он је пензионисан. По закону, истекао му је мандат. Тадашњи председник Србије Александар Вучић му је продужио мандат за још две године, он је напунио 60 година старости и 42 година стажа, и тиме је фактички стекао услов за пензију", почео је Млакар.
Како каже, питање је зашто генерал Мојсиловић сада одлази у пензију, иако му те две године продужетка још нису истекле. Млакар наглашава да генерал Тиосав Јанковић није именован за начелника генералштаба, него за заступника, обављајући функцију вршиоца дужности, док се не изабере нови у Министарству одбране.
"Занимљива ствар у историји Србије, први пут од када је Србија самостална држава од 2006. године, да је један човек из РВ и ПВО начелник".
Јанковић је добио орден за обарање америчког Ф-16 ловца, којим је тада управљао млади капетан Дејвид Голдфејн, касније и први човек америчког Ратног ваздухопловства.
Промене у одбрамбеном сектору свакако ће уследити по формирању нових институција, а једно од питања било је и да ли ће нова власт задржати одлуку о увођењу обавезног војног рока.
"Када је Студентска листа радила тај војни програм, они нису у потпуности отписали увођење војног рока, али су сматрали да је једна ствар много битнија – да се поправи кадровска структура војске, због одлива који је постојао, посебно 2016. и 2017. године", каже Млакар.
Он је истакао да је Студентска листа става да треба побољшати кадрове који ће квалитетније учити кандидате, него велики број војника одједном сместити у касарне.
"Сматрали су да предност треба дати добровољном служењу војног рока, с тим да је веома интересантно да се са садашњих три месеца, по њиховом плану оно повећава на шест месеци. Оно што је посебно занимљиво, а што нико није остварио, јесте појам активне резерве".
Млакар је подсетио да је појам активне резерве покренуо тадашњи министар Драган Шутановац у реформи из 2008. године, али да он никада није заживео.
"Предвиђао је постојање активних резервиста који ће 45 дана годишње бити позивани на војне вежбе, учествовати у потребама ангажовања Војске Србије", објаснио је Млакар.
Анализирајући предлог Студентске листе, поновио је да је планирано да ће добровољци имати шестомесечно оспособљавање и, оно што је према његовом мишљењу прва новина и то корисна, јесте да ће људима који одлазе у добровољно служење војног рока, тај период бити урачунат у радни стаж – и то као бенефицирани радни стаж, а биће им и плаћено.
Таквом врстом стимулације је, наставља саговорник, планирано решавања проблема који изазива приговор савести, појам који постоји у нашем законодавству, а који је често злоупотребљаван.
"Под оружјем, 75 дана је премало. Они су се одлучили да је боље обучити војника за шест месеци и дати му основну и специјалистичку пешадијску обуку, и стимулисати га да настави своју каријеру у оквиру професионалног састава Војске Србије. Дати му додатно право на школовање, усавршавање, плаћање...", нагласио је Млакар.
Све ће то зависити од тога када ће бити успостављено ново Министарство одбране и ко ће бити нови министар, који ће морати да ради и на новом војном буџету.
"Студентска листа у свом програму навела је и побољшавање материјалног статуса војника, подофицира и официра, техничких и цивилних лица који раде у структури Војске Србије", навео је, уз додатак да је планирано да нови буџет буде на нивоу пет одсто БДП-а земље.
Казао је да је важно да буде одређено где ће ићи новац, да буџет не буде војна тајна као што је то био случај раније и да се инсистира на побољшању материјалног статуса, како не би долазило до лаганог одлива кадрова.
"На следећој влади, ако буде брзо формирана, јесте доношење новог буџета. Видећемо тада ставку колико је предвиђено за одбрану, колика су издвајања за војску, плате, пензије, социјална давања, ремонт и набавку нове технике итд. Садашње околности и светска збивања утичу на то да је реалан проценат од пет одсто. Било би контрапродуктивно смањивати војни буџет у тренуцима када се комплетна Европска унија спрема за рат са Русијом и када су тензије доведене до усијања", закључио је Андреј Млакар.
Обркнежев о новој одлуци Куртија: Срби са севера КиМ не треба да брину због струје
У другом делу емисије било је говора о одлуци владе привремених приштинских институција о забрани трговине електричном енергијом са компанијама из централне Србије, као и о увођењу ванредних мера у енергетском сектору.
Одлука обухвата куповину, продају, увоз и извоз електричне енергије, укључујући и трговину преко трећих земаља, пише "Коха".
Стручњак за енергетику Небојша Обркнежев рекао је да је најновија одлука самог Аљбина Куртија више пуцањ у електроенергетски систем тзв. Косова.
"Када говоримо о Србима на простору Косова и Метохија, Срби на простору севера КиМ не треба да брину, из разлога што 'Електросевер' који послује на северу КиМ и даље послује по принципу и снабдевању електричном енергијом као и раније", почео је Обркнежев.
"Ако говоримо јужно од Ибра, такође тзв. Косово има одређени увоз електричне енергије из околних земаља које се граниче са Србијом. Последице које могу да буду уједно и по албанско и по српско становништво, јесте што се одлука доноси пред зиму и може се очекивати поскупљење електричне енергије на простору Косова и Метохије", додао је.
Како каже, уколико се не пронађе довољна количина електричне енергије за увоз, потенцијална последица би могла да буде и рестрикције струје.
"Искључиво говоримо о рестрикцијама које би била јужно од Ибра. У том случају било би погођено и српско и албанско становништво које се налази јужно од реке Ибар", закључио је Обркнежев.