Хрватска је блокирала затварање још једног преговарачког поглавља Црне Горе са Европском унијом, чиме је број поглавља чије затварање Загреб спречава порастао на три, пишу подгоричке "Вијести".
На седници Комитета сталних представника држава чланица ЕУ (КОРЕПЕР), одржаној јуче, Хрватска је онемогућила затварање Поглавља 15, које се односи на енергетику, а поново је блокирала и Поглавље 14, посвећено саобраћајној политици. A Загреб још од децембра 2024. године не дозвољава затварање Поглавља 31, које обухвата спољну, безбедносну и одбрамбену политику, због нерешених билатералних питања са Подгорицом.
Хрватски званичници поручили су да неће одустати од блокаде док Црна Гора не испуни њихове захтеве, док из Подгорице одговарају да билатерални спорови не би требало да се користе за условљавање завршнице европских интеграција.
Према незваничним сазнањима "Вијести", разлог најновије блокаде могао би да буде спор око истраживања нафте и гаса у делу Јадранског мора у којем две државе још нису утврдиле границу.
Други извор листа као могући разлог наводи енергетски кабл, али је саговорник из црногорске владе демантовао да је то спорно питање. Званичне потврде ових навода засад нема.
Превлака – спор који траје деценијама
Црна Гора и Хрватска већ годинама имају нерешено питање разграничења на мору у рејону полуострва Превлака, на улазу у Бококоторски залив.
Загреб је још 2014. године тврдио да је Подгорица за истраживање нафте и гаса одредила подручја која припадају Хрватској. Годину дана касније Црна Гора је упутила протестну ноту надлежном одељењу Уједињених нација, након што је Хрватска расписала тендер за истраживање и експлоатацију угљоводоника у области Превлаке.
Спор око границе датира још од распада Југославије. После ратова деведесетих, спорно подручје било је под надзором посматрача УН, све до 2002. године, када је потписан Протокол о привременом граничном режиму. Према том документу, Хрватској припада копнени део полуострва и морски појас ширине 550 метара на улазу у Боку Которску, док је део акваторијума уз леву обалу полуострва остао у посебном режиму, познатом као "ничије море".
Привремено решење траје већ више од две деценије, а нерешени спор сада се поново појављује као могућа препрека на европском путу Црне Горе.