Данас се навршава 31 година од када је у америчкој бази Рајт Петерсон у Дејтону парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ и његових 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен уставно-правни поредак. Иако су представници сва три зараћена народа тада потписали исти мировни споразум, кроз године, свако од њих га је тумачио и примењивао на свој начин.
На питање шта је остало од Дејтона нешто више од три деценије од његовог потписивања, из Републике Српске стиже једногласан одговор - Дејтон је пропао. Више се не говори ни о његовом слову, ни духу, него о његовој тоталној разградњи. Од споразума који је донео мир 1995. године, тридесет година касније остала је само сенка, порука је из Републике Српске.
"Република Српска је у Дејтон ушла као субјект који је имао свој пуни капацитет - унела је своју територију, становништво, власт и сувереност, дакле, четири основна елемента државе. То доказује да Дејтонски споразум, односно Анекс четири који представља Устав БиХ, није креирао ентитете, већ их је потврдио и међународно верификовао", рекао је Милорад Додик, лидер СНСД.
Председник Републике Српске Саво Минић је указао да су Дејтонски споразум рушили они који су га потписали или гарантовали за њега, осим Срба који се и даље залажу за споразум који је зауставио рат. Минић је подсетио да су се након потписивања Дејтона могле чути приче да су они који су лобирали за овај споразум убеђивали Бошњаке да је он нешто привремено.
"Као правник оно што могу рећи, то сам неколико пута понављао – ви кад имате уговор, уговор је закон за стране. Уговор је нешто на основу чега странке у том поступку функционишу. Овај уговор је урушен, он је дерогиран, он не постоји. Он је до те мере ништаван да још само ми у РС се боримо за њега зато што уистину желимо да на овим просторима живимо равноправно са остала друга два народа", казао је Саво Минић.
Министар унутрашњих послова РС Жељко Будимир тврди да бошњачка политичка елита Дејтонски споразум доживљава као прелазну фазу којом треба да се оствари централизована, унитаризована БиХ и да се изврши бошњачка хегемонија у БиХ.
"Дошли смо у ситуацију да је Дејтонски споразум ствар из које се мање-више узима коме шта треба, док једино руководство Републике Српске чува и бори се за овај споразум и уставе БиХ и Републике Српске. Дејтонски споразум је имао једну позитивну ствар, то је завршетак крвавог сукоба у БиХ и самим тим завршетак са српске стране одбрамбено-отаџбинског рата. Од тог момента Дејтонски споразум је постао ћорсокак, јер оне стране које су потписале Дејтонски мировни споразум просто нису желеле да он функционише", изјавио је министар унутрашњих послова РС Жељко Будимир.
Жељка Цвијановић је истакла да велика неслагања у БиХ показују колико се застранило у примени Дејтонског споразума, уз много интервенција са стране. Цвијановићева каже да Дејтонски споразум даје децентрализовану форму у којој су два ентитета са високом аутономијом који могу да функционишу на начин да буду и усаглашени, али и да се сами развијају.
"Протеклих 31 годину било је много интервенција и наметања ствари које уопште не припадају Дејтонском споразуму", сматра Цвијановићева.