Србија и Балкан

Годишњица Дејтона: Споразум који је зауставио рат и утврдио положај Републике Српске

На данашњи дан, 21. новембра 1995. године, у америчкој војној бази у Дејтону парафиран је мировни споразум којим је окончан трогодишњи рат у Босни и Херцеговини. Њиме је потврђено постојање Републике Српске као једног од два ентитета БиХ и постављен уставни оквир чије је тумачење и данас предмет политичких спорова
Годишњица Дејтона: Споразум који је зауставио рат и утврдио положај Републике СрпскеGetty © Peter Turnley / Contributor

Пре 31 годину, после три недеље тешких преговора, у америчкој ваздухопловној бази "Рајт-Патерсон" у Дејтону, у савезној држави Охајо, парафиран је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум.

Споразумом је окончан рат који је у БиХ избио у априлу 1992. године, у време распада Југославије и дубоких политичких и националних подела око будућности те републике. Дејтон је утврдио да Босна и Херцеговина наставља да постоји као међународно призната држава, састављена од два ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ.

Територијална подела договорена је у односу 49 према 51 одсто, у корист Федерације БиХ, док је питање Брчког остављено за накнадну арбитражу. Каснијим успостављањем Брчко дистрикта тај простор добио је посебан статус.

Три недеље преговора на ивици неуспеха

Преговори су почели 1. новембра 1995. године, под покровитељством администрације Сједињених Америчких Држава. Кључну улогу у америчком дипломатском тиму имали су државни секретар Ворен Кристофер и његов помоћник Ричард Холбрук, док су у преговорима учествовали и представник Европске уније Карл Билт и руски дипломата Игор Иванов.

За преговарачким столом нашли су се председник Србије Слободан Милошевић, који је предводио заједничку делегацију СР Југославије и Републике Српске, председник Хрватске Фрањо Туђман и председавајући Председништва БиХ Алија Изетбеговић. У делегацији СРЈ и Републике Српске били су и Момир Булатовић, Милан Милутиновић, Момчило Крајишник, Никола Кољевић и Алекса Буха.

Преговори су више пута долазили на ивицу прекида, а једно од најспорнијих питања био је статус Брчког, односно коридора који је повезивао источни и западни део Републике Српске.

Тешки разговори вођени су и око разграничења у Сарајеву, Посавини, западној Босни, Подрињу и Херцеговини. Коначним договором Федерацији БиХ припали су, између осталог, Грбавица, Илиџа, Илијаш, Рајловац, Хаџићи и Вогошћа, чиме је заокружен простор Сарајева. Договорен је и коридор према Горажду. Републици Српској враћени су Шипово и Мркоњић Град, као и део територије на подручју Дрвара.

Дејтон као темељ уставног уређења БиХ

Значај Дејтонског споразума није био само у заустављању рата и утврђивању међуентитетске линије разграничења.

Његовим Анексом 4 установљен је Устав Босне и Херцеговине, којим су одређене надлежности заједничких институција и ентитета. Остали анекси уредили су војне аспекте мировног решења, међународно присуство, изборе, људска права, повратак избеглих и расељених лица и друга питања неопходна за послератно функционисање земље.

Споразум је предвидео и међународне механизме за надзор његовог спровођења. На конференцији у Лондону, одржаној 8. и 9. децембра 1995. године, успостављен је Савет за спровођење мира, док су две године касније, на састанку у Бону, усвојени закључци којима је додатно проширена улога високог представника у БиХ. Управо питање надлежности високог представника, као и преношења овлашћења са ентитетског на заједнички ниво, током наредних деценија постало је једно од главних спорних питања у БиХ.

Република Српска инсистира на поштовању изворних дејтонских надлежности, док се у политичким расправама о будућности БиХ настављају сукобљавати различита тумачења уставног уређења земље.

Од Дејтона до Париза

Споразум који је 21. новембра парафиран у Дејтону свечано је потписан 14. децембра 1995. године у Паризу.

Потписе су ставили Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић, уз присуство представника водећих светских сила, укључујући председнике САД и Француске Била Клинтона и Жака Ширака, руског премијера Виктора Черномирдина, британског премијера Џона Мејџора и немачког канцелара Хелмута Кола.

Три деценије касније, Дејтонски споразум остаје темељ политичког и уставног поретка Босне и Херцеговине.

Иако је зауставио рат, није окончао спорове око надлежности, положаја ентитета и будућег уређења земље. Зато се и данас, више од три деценије од његовог потписивања, политичке расправе у БиХ изнова враћају на исто питање – шта је заиста договорено у Дејтону.

image
Live