РТ Балкан истражује: Шта (ни)је договорено у Бриселу у понедељак

Док се чека обраћање председника Србије Александра Вучића вечерас у 21 сат у коме би, како је најављено, требало грађанима да пружи детаљнија објашњења о јучерашњем састанку у Бриселу где је, под покровитељством Европске уније и уз присуство САД, настављен дијалог Београда и Приштине, сада и у светлу француско-немачког, то јест, европског, плана, РТ Балкан истражује шта јесте, а шта није договорено, шта смо сазнали из изјава учесника састанка и какве закључке из њих можемо да извучемо.

После састанка, председник Вучић изјавио је да је формирање ЗСО на првом месту и истакао посвећеност српске стране поштовању међународног права и Устава Србије; шеф европске дипломатије Жозеп Борељ навео је да су се две стране усагласиле да је европски предлог постао оквир за нормализацију односа и да нису потребни даљи разговори о њему, док је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти рекао да је он на састанку желео да потпише споразум али Србија није била спремна да то учини.

Нејасно је шта се тамо уствари десило јер има доста контрадикторности у изјавама учесника састанка, указује за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова СР Југославије Живадин Јовановић.

"Представник ЕУ рекао је да је постигнута сагласност између страна да више нису потребни разговори о тзв. Шолц-Макроновом плану, српска страна у изјавама медијима ограничила се само на питање извршавања раније постигнутих договора, односно на питање примене споразума о Заједници српских општина, коју опет, представници ЕУ уопште нису поменули у својим изјавама, као да о томе уопште није било речи", истиче Јовановић.

Он додаје и да збуњује што је после јучерашњег састанка ЕУ саопштила да је постигнута сагласност о споразуму, док Србија, како напомиње, то не види као сагласност јер ништа није потписано будући да српска страна инсистира на "црвеним линијама" о непризнавању тзв. Косова и недопуштању његовог чланства у међународним организацијама.

"Оно што је сигурно јесте да је то био важан моменат у процесу дијалога, на свој начин можда и преломан, јер су се тамо нашли и амерички представници, а најважнија јучерашња вест из Брисела по мени је да ништа није потписано. Јер нема никакве сумње да је оно што је јуче објавила ЕУ као текст француско-немачког плана супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности, као и Уставу Србије. Тешко је наћи одредбу у тексту која не прејудицира решење чији је основни циљ међусобно признање", каже Живадин Јовановић.

Напомиње и да је ЕУ изашла из мандата који је добила 2010. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, а према којој она само треба да подстиче дијалог.

"Презентација некаквог плана у облику ултиматума свакако не може да се смести у тај мандат који је ЕУ добила. Посебно сам забринут што ни у једном папиру, ни у једној изјави јуче из Брисела нисмо чули ништа о Резолуцији СБ 1244, као оквиру и основу за разговоре и за све будуће предлоге. Кључни оквир је Резолуција 1244, и ако је овај план оквир за будуће преговоре, мора да буде заснован на њој, иначе нема правне основе", истиче Живадин Јовановић.

Дипломата у пензији Зоран Миливојевић каже да су два главна резултата разговора то што је обновљен дијалог на врху и што се он наставља, као и то што је напокон објављен предлог посредника, односно Европске уније.

"На дневном реду је била и имплементација Бриселског споразума у делу који се тиче Заједнице српских општина, и ту није било никаквог напретка. Да би се разговарало о нормализацији односа Београда и Приштине, морају се разрешити претходна питања зато што нормализација подразумева неко стање на основу претходно испуњених споразума и договора. Зато је ЗСО претходно питање. Она мора да се имплементира, па кад се она имплементира онда имамо Косово и Метохију са ЗСО и на основу тога се онда разговара и о овом плану и о нормализацији", објашњава Миливојевић за РТ Балкан.

Он напомиње да је на јучерашњем састанку тзв. француско-немачки план начелно прихваћен, уз ограде српске стране везане за њене црвене линије, као и позицију Приштине која неће да формира ЗСО, што ће, како наводи искусни дипломата, морати да разреши посредник, док потписивање уопште није било тема (иако га један од учесника, Курти, помиње) јер, да би се нешто потписало, мора да прође кроз неке институције, додаје наш саговорник.

"ЕУ и Борељ наступају у складу са својим интересима, они хоће да кажу да су успели да обнове дијалог и понуде некакав план, који је начелно прихваћен и то укњиже као свој велики успех. А шта ће из тога изаћи, велико је питање. Из ЕУ нису ни могли да буду одређенији у својим саопштењима и изјавама, јер ништа није усаглашено. Начелно је прихваћена понуда посредника да се разговара о неком плану, то је био интерес ЕУ, и зато они то наглашавају, а избегавају да кажу оно у чему нису успели и где их чека проблем", напомиње Миливојевић.

А спровођење претходних споразума, односно Бриселског, који подразумева формирање ЗСО, што до сада упорно одбија Приштина, један је од тих проблема.

Постоји добра воља да се разговара, постоји оквир, али оквир није и пресуда, мада постоји тенденција да то буде, констатује некадашњи министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић говорећи о јучерашњим бриселским разговорима.

"Да ли ће се ти разговори глатко развијати или ће се негде спотаћи или потпуно прекинути због немогућности постизања договора, то остаје да се види. Наше црвене линије још нису близу да буду непосредно угрожене, али се временом приближава и тај тренутак када ће почети и оне да осећају топлину разговора. Боље је бити за столом него испод стола или са стране", рекао је Владислав Јовановић.

"Међутим, упозорава то што је Запад преговарачки оквир свео на две завршне чињенице које су по њима коначне. То је међусобно политичко и правно признање и пуштање тзв. Косова у међународне организације, укључујући и УН. То су ствари које ће да наиђу на проблеме, врло вероватно нерешиве, али дотле можда се кроз разговоре отворе неке друге могућности. Све док се разговара, колико год оквири били тесни, а јесу тесни по овоме што смо видели, постоји могућност да се сагледају и неки други прилази, други углови, а то је већ побољшавање положаја Србије у разговорима", истакао је он.

Све док постоје разговори, постоје и могућности да се ствари друкчије и свестраније сагледавају него када их нема и када постоји непосредан диктат.

"Ти разговори не могу много да обећавају, по мени, али не могу ни много да угрожавају све док се воде на принципијелан начин. Ово је почетак почетка, а тај почетак може да има завршетак, а може и да га нема. Може да има и неки друкчији него што је овај који је предвиђен уколико Запад наиђе на проблеме, не само у односима са нама него и шире природе, и извуче закључак да му даље категоричко истрајавање на својим ставовима у односу на Србију не доноси добит и да почне и сам помало да мења своје ставове. Али то може кроз време, а разговори купују време. То је наша шанса, колико год била минимална", наглашава Владислав Јовановић.