Уставни суд хитно да се огласи по питању замрзавања руске имовине у Црној Гори

Уставни суд Црне Горе требао би што пре да се изјасни о замрзавању имовине појединим руским држављанима који су се нашли на удару црногорских власти прошлог лета.

У правној акцији почетком прошлог лета замрзнуте су 44 некретнине руских држављана, што је довело до реакције јавности, пише портал "Дан".

Према том закону, државни органи Црне Горе су замрзли имовину руским држављанима, а подносиоци иницијативе сматрају да то није у складу са Уставом и законима Црне Горе. И не само то, иницијатори су уверени да је закон противан интересима државе која би могла да плати милионске одштете.

У Иницијативи, поднетој 21. јула 2022. године, наводи се да одредбе члана 18 и члана 19 Закона о међународним рестриктивним мерама нису у складу са Уставом Црне Горе, Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама односно Законом о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, измењене у складу са Протоколом број 11.

Спорни Закон о рестриктивним мерама је преузет из европске легислативе крајем 2018. године, када није било говора Специјалној војној операцији, па је потпуно логично што у црногорској пракси није примењив.

Шта пише у Закону о рестриктивним мерама?

Закон се примењује према "означеним лицима", који се дефинишу као терористи или они којима је Савет безбедности увео санкције, или на основу списка АНБ-а, наводи подгорички портал.

Означено лице је, сходно одредбама закона физичко или правно лице, привредно друштво, предузетник, група или удружење које је означено као терориста, терористичка организација или финансијер терориста или терористичке организације, на основу резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1267 (1999), 1718 (2006) и 1737 (2006) и резолуција које су из њих правно проистекле и резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1373 (2001), укључујући и одређење по којем ће се релевантне рестриктивне мере примењивати на означена лица и на јавне комуникације лица обухваћених тим одређењем.

Означено лице је означено на основу аката међународних организација чији је Црна Гора члан, предлога надлежних државних органа или образложеног захтева друге државе.

Такође, означено лице је физичко или правно лице према коме су уведене финансијске санкције од стране Савета безбедности Уједињених нација које се тичу превенције, сузбијања и прекида ширења оружја за масовно уништење и његово финансирање и физичко или правно лице са националне листе коју утврди Влада Црне Горе.

Занимљиво је да Влада никада није објавила нити утврдила ту листу, па се о њој тешко може говорити.

Реч стручњака: Противуставна одлука

Да је у питању неуставна одлука Владе потврдио је раније и бивши председник Уставног суда Црне Горе и професор уставног права др Благота Митрић који каже да замрзавањем имовине руским држављанима, осим што је грубо погазила Устав, Влада Црне Горе направила опасан преседан, који може изазвати додатне компликације у правном систему.

"Реч је о својинским правима, а то су основна људска права и ради се о опасном преседану. Одлука Владе Црне Горе да уведе санкције Русији и њеним држављанима није смела да изазове замрзавање или блокирање имовине било којег појединца, без обзира на то што се налази на списку лица којима су уведене санкције", каже Митрић.

"Према црногорском Уставу и законима, одузимање имовине може се десити само у случају кривичних дела, и то након доношења правоснажне судске одлуке и правичног суђења. Када је у питању имовина страних држављана, Црна Гора јемчи право својине страним држављанима и нико не може бити лишен својине, осим када то захтева јавни интерес уз правичну накнаду. То је, међутим, питање експропријације", каже др Благота Митрић.

Он истиче да је друга страна медаље материјалноправни аспект Устава.

"А то је да се по члану 58 Устава Црне Горе јемчи право својине сваком грађанину који је поседује у нашој држави. Уставом су страни држављани потпуно изједначени са црногорским у погледу стицања права својине, чак и над непокретностима. Према Уставу Црне Горе, нико не може бити лишен права својине, осим када то захтева јавни интерес и уз правичну накнаду. Када се повежу уставни аспект и тај материјалноправни аспект, који је у свету права веома важан, та одлука владе о изрицању санкција је неправедна и неуставна је", закључио је Митрић.