"Никада нисам исказао агресију према слабијима, увек сам исказивао само љубав", речи су којима се Јакуп Краснићи бранио пред Хашким судом, заједно са остатком крваве дружине коју чине некадашњи припадници ОВК одговорне за киднаповање и убијање великог броја Срба и Албанаца.
А колико је љубав сам Краснићи, као и цела ОВК, посејала на територији Космета познато је сваком ко је чуо за масовну отмицу у Ораховцу (прво групно одвођење Срба и Рома током сукоба на Косову 1998. и 1999. године), или на пример, зa, рударе које су албански терористи отели из фабричког круга угљенокопа Белаћевац. И исто видљива је та њихова љубав и из свих других групних и индивидуалних отмица свих оних који су се противили терору ове паравојне групе или су албанским злочинцима само сметали својим постојањем.
И док су се, вероватно, витални органи многих несталих појавили негде на црним тржиштима где су стигли из злогласне "Жуте куће", посмртни остаци великог броја отетих и данас нису пронађени. Тачније, тренутно је непознато шта се догодило са 1.621 особом са Косова и Метохије.
Недавно се њихове судбине дотакао председник Александар Вучић, који, како је рекао, због "неподношљивог бола у десној руци", тога што "Косово" није призната држава, али и спорне формулације која се тиче баш отетих, није потписао документ у Охриду.
Шта је Приштина покушала да подметне у Охриду?
Анекс споразума Београда и Приштине, наиме, садржао је ставку у којој је писало да ће обе стране хитно подржати већ испреговарану Декларацију о несталим особама.
А та декларација, коју је, како каже председник, он хтео да потпише, остала је непарафирана због Куртијевих захтева.
"Свака мајка жели да зна где јој је дете, то је цивилизацијско достигнуће. Помислили бисте да је то негде нормално и уобичајено, да сви желе да реше проблем несталих. Цивилизацијске норме и достигнућа. Нажалост, Приштина је то искористила као облик притиска на Србију због ратне одштете", рекао је Вучић.
А онда је појаснио да Србија није могла да прихвати термин "присилни нестанак", јер је тај термин део посебне међународне конвенције по којој бисмо, да смо на то пристали, имали обавезу да плаћамо ратну одштету и прихватили бисмо да смо директно одговорни за сукоб на КиМ. Наиме, термин "присилни нестанак" подразумева да за њега држава сноси одговорност, а конкретно у случају Косова и Метохије, упркос томе што је злочине чинила ОВК, Србија би била одговорна, будући да је у то време њен суверенитет на Косову био неупитан.
"Што се тиче текста Декларације, он је неколико задњих месеци договаран и усаглашаван и у њега је уграђен добар део примедби које смо имали и ми и приштинска страна. Једини део приче који је Приштина из не знам којег разлога потегла, био је да се у декларацији термин 'присилни нестанак' унесе као одредница за нестала лица, а ми смо Европској комисији и Приштини објашњавали да је тај термин небитан и ништа не значи јер неће решити ни једну судбину несталих, а имплицира одговорност Србије", наводи за РТ Балкан председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић.
Одаловић додаје да су српски представници инсистирали да се, заједно са Међународним комитетом Црвеног крста, као и са Међународном комисијом за нестала лица и уз подршку Европске комисије, врати модел који је до сада функционисао и разрешио више од 1.800 случајева, међу којима се готово 90 одсто односило на отете албанске националности.
Како Приштина опструише потрагу за киднапованима?
Процес проналажења и идентификације отетих и несталих са Косова и Метохије последње две године је у озбиљном застоју, пре свега због опструкције Приштине, кажу представници удружења отетих и несталих са Космета.
Аљбин Курти је зауставио рад Радне групе комисије за нестала лица Београда и Приштине, па је последња седница одржана пре две године.
Силвана Маринковић из Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ каже за РТ Балкан да су се најмилији жртава више пута надали, али да ништа нису ближе разрешењу.
Приштинска страна, како она тврди, саботира напоре представника Србије, и онемогућила је рад Радне групе чим је он почео да даје неке резултате.
"Они успоравају рад на решавању судбине несталих, а то је велико разочарење и за албанске породице, које ипак, како кажу, не смеју да се буне против премијера", тврди Маринковић.
Бројне отмице под капом међународне заједнице
Проблем је, оцењује она, и што међународна заједница не показује заинтересованост да се судбине несталих расветле.
"То заправо и не чуди будући да се велики број нестанака десио након доласка међународне заједнице, која је све време штитила Албанце и помагала злочине албанске стране. Нестали и киднаповни, међународној заједници нису приоритет, исто као што им није приоритет ни расветљавање осталих злочина над Србима са КиМ", истиче Силвана Маринковић.
Одаловић подсећа да се као нестала води још 1.621 особа док је тај проблем још комплекснији када је реч о региону, где се не зна судбина за укупно 9.817 људи.
"За сва лица која су нестала постоје и формирани предмети и изјаве сведока из којих се јасно виде околности њиховог нестанка и све оно што ми делимо са надлежним органима које се баве истрагама (код нас је то најдиректније Тужилаштво за ратне злочине и наша полиција која ради на провери свих информација). Нека они истражују и утврђују ко је одговоран, али нама треба информација где су људи. Да дођемо до локација на којима су сахрањени, да претражимо и да тамо где пронађемо тела извршимо идентификацију и обдукцију и предамо посмртне остатке породицама", појашњава председник Комисије за нестала лица.
Има ли наде?
Декларација коју Приштина саботира би, тврди он, била нова снага и ветар у леђа расветљавању њихових отмица. Она је, како Одаловић каже, већ усаглашена, а он се нада да ће се њеним усвајањем створити могућност да се радна група поново састане.
"Приштина на жалост није одговорила на неке наше захтеве и то је оно на чему ћемо током састанка инсистирати, али ставићемо на сто и све нове информације које су од посебног интереса и за приштинску страну. На претходном састанку тог тела договорено је да се претражи девет локација, али сада имамо значајно више извештаја који су отворили захтеве да се претраже нека друга места. Ни уз све ово ћутање и нерад радне групе од стране Приштине, ми нисмо зауставили рад аналитичког тима на нижем нивоу и направили смо извештај који морамо да прикажемо радној групи. Наравно, приоритет ће бити оних 9 локација за које је Приштина преузела обавезу а није их претражила", истиче Одаловић, додајући да је велику помоћ у овоме пружио и представник Међународног комитета Црвеног Крста који је од обе стране добио сагласност да крене у претрагу свих архива за које се може претпоставити да садрже информације о местима на којима су нестали сахрањени.
Саговорник РТ Балкана се, како каже, нада да ће се коначно вратити мир породицама, а тела преминулих коначно сахранити они који су годинама за њима трагали.
"Не очекујем спектакуларне резултате, али процес мора да траје. Пред нама је и један велики задатак а то је мртвачница у Приштини где се налази више од 350 тела за која још немамо пуну идентификацију. Добили смо уверавање да када имамо основани интерес и претрпоставку да може да се ради о особама српске националности, да ће наши експерти бити у мртвачници заједно са приштинском страном. Видећемо кад крене претрага и када се будемо бавили појединачним случајевима, јер очекујемо да имамо минимум 70 случајева који су од нашег посебног интереса", закључује Одаловић.
Без обзира што ове године нисмо имали позитивних идентификација посмртних остатака несталих (у прошлој години биле су две), председник Комисије за нестала лица очекује да ће радна група, имати нове резултате чим поново почне да се састаје.