Од Америке ни извињење, ни кајање: За Хила НАТО агресија на Србију "неуспех дипломатије"

Амбасадор САД у Београду Кристофер Хил огласио се кратким саопштењем поводом годишњице НАТО агресије на Србију, у којем је брутално бомбардовање суверене земље на крају 20. века описао као "неуспех дипломатије".

И ове године од Америке нема ни извињења ни кајања за смрт најмање 2.500 цивила, међу којима је било 89 деце и 1.031 припадника српске војске и полиције, који су страдали од бомби које су падале на Србију 78 дана. Америчке власти још тада су смрт невиних људи назвали "колатералном штетом".

"Посветио сам живот дипломатији – проналажењу дипломатских решења за наизглед нерешиве проблеме. Током своје дипломатске каријере научио сам да дипломатија понекад доживи неуспех. Када се то догоди, последице могу бити трагичне. Желим да упутим искрено саучешће породицама погинулих у ратовима деведесетих, укључујући и погинуле у НАТО бомбардовању", поручио је Хил у писаној изјави медијима.

Хил пак признаје да народ Србије не може да потписне своју бол, али ето, Хил верује да српски народ има довољно снаге да потисне своје огорчење.

Иако је агресију на Србију описао као "неуспех дипломатије", Хил сад опет Србији нуди дипломатију.

"Посвећеност Сједињених Америчких Држава партнерству са Србијом непоколебљива, као и опредељеност за дипломатију. Заједно можемо градити бољу будућност какву народ Србије заслужује и жели за будуће генерације", рекао је Хил.

Шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду, бригадни генерал Ђампјеро Романо изјавио је да прошлост не заборављамо, али да можемо да идемо напред.

Он је у писаној изјави медијима рекао да је управо то оно што НАТО и Србија раде, заједно гледајући ка бољој будућности.

Истакао је да је НАТО у потпуности посвећен даљем пружању подршке стабилности широм Западног Балкана, укључујући и кроз мисију НАТО - КФОР, која наставља да пружа сигурно и безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице на Косову, у складу са мандатом заснованим на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација из 1999. године.

Према његовим речима дуготрајно партнерство НАТО и Србије засновано је на политичком дијалогу и практичној сарадњи у бројним областима, уз потпуно поштовање политике војне неутралности Србије.

"У потпуности сам посвећен својој улози у овом важном процесу. НАТО и Србија су блиски партнери. Радили смо заједно како бисмо били спремнији за ванредне ситуације попут поплава и шумских пожара, помажемо Србији на реформама својих безбедносних снага и институција, обучавамо српске војнике за мировне мисије, и уложили смо милионе евра како бисмо помогли Србији да уништи стотине тона застареле муниције", рекао је он.

Такође, додао је Романо, НАТО има дуготрајну научну сарадњу са Србијом кроз програм Наука за мир и безбедност, између осталог и у областима као што су енергетска и еколошка безбедност, борба против тероризма и сајбер одбрана.

У НАТО агресији која је започела на овај дан 1999. године, готово да нема града у Србији који се током 11 седмица агресије није нашао на мети. НАТО је извршио 2. 300 удара и бацио 22. 000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби.

РТ Балкан анализа: Осиромашени уранијум остаје у природи и зрачи хиљадама година

Наредбу за напад дао је Хавијер Солана у то време Генерални секретар НАТО-а, тадашњем команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако није постојало одобрење Савета безбедности УН. Био је то очигледан преседан.

По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања. У дејствима је у прво време учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.