Економске последице НАТО агресије осећају се и данас

Поред ненадокнадивих губитака људских живота, током три месеца НАТО бомбардовања Србије (СР Југославије) 1999. године велики удар је претрпела и привреда. И даље се не зна колика је материјална штета нанета разарањем, а последице се осећају и данас, пише РТС.

Једну од првих процена штете изнео је тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница 2002. године: (председник САД Џорџ) "Буш је потписао документ који нас квалификује за примање економске помоћи. Та помоћ је мала, реч је о 50 милиона долара, она је изузетно мала у односу на 30 милијарди долара укупне штете по процени Г17+ од чега су само три милијарде на ЕПС.".

Међутим, чешће се помиње износ материјалне штете од 100 милијарди, будући да у процене треба узети у обзир и изгубљени хумани капитал, перспективу и дугорочне последице.

Да су највећу штету претрпела предузећа која су директно била изложена НАТО бомбама, констатовао је професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду,

"То су предузећа из области индустрије која је повезана с војском, из области инфраструктуре и слично, али штете које је бомбардовање причинило су неколико пута мање него оне које су изазване санкцијама. Осим те штете постојале су и друге које се испољавају кроз БДП који би био остварен да није било бомбардовања и БДП који је стварно остварен", рекао је Арсић за РТС.

Бомбардовање је прекинуло опоравак раста БДП-а од 1995. до 1998. године. НАТО агресија је довела до пада привредне активности око 18 посто.

"То је прва последица, а друга је уништена инфраструктура", навео је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Грађевинска дирекција Србије 2006. објавила је биланс уништене инфраструктуре током НАТО бомбардовања – срушена су или оштећена 44 моста, 500 километара путева и пруга, 148 објеката високоградње. Студија пак није обухватила штету на приватним зградама и кућама.

О штети врло сликовито говори податак да је бомбардовање "Заставе" у Крагујевцу НАТО коштало шест милиона, а обнова разорених погона Србију 46.

У годинама реконструкције више пута се чула идеја да се од 19 чланица Алијансе тражи одштета.

"Тешко је говорити о компензацији или одштети уколико не постоји јасно правно одређено или међународно правно одређено ко је кривац. Не постоје органи или тела које ће обавезати НАТО да исплати било какву компензацију", истакао је новинар и дипломата Драган Бисенић за портал Радио-телевизије Србије.

Додао је и да је било могуће тужити појединачне земље за одштете међународном кривичном суду, али да САД нису прихватиле статус Међународног кривичног суда делом и због могућности која је 2000. била реална – да тадашња Југославија тужи НАТО и поједине државе за бомбардовање.