Избори у САНУ: Између копче са претходником и патриотског прожимања

Српска академија наука и уметности (САНУ) у четвртак бира ново руководство: председника и потпредседнике, као и генералног секретара. Академици ће бирати између двојице кандидата за председника: астронома Зорана Кнежевића и композитора Светислава Божића.

Кнежевић тренутно обавља функцију генералног секретара САНУ. На представљању кандидата за руководство САНУ рекао је, између осталог, да је важно да ова институција "настави копчу са претходним периодом", да треба наставити сарадњу с Владом Србије "али с примесом политичке уздржаности Академије", као и да треба радити на стабилизацији и расту средстава САНУ, али и реконструкцији Палате Академије.

Божић је на истом представљању истакао да ова институција "није владина организација нити би смела да буде дестинација кроз коју ће деловати невладине организације". Он је навео да је задатак челне личности САНУ да подстиче и заступа научну и уметничку слободу својих чланова, од којих се "не очекује да мисле и делују као хор, али се у околностима сложеним и тешким за народ под кровом чијег имена делују, њихове индивидуалности патриотски прожимају".

Полемика која се повела на представљању кандидата за руководеће положаје у САНУ барем делимично је показала стање у овој највишој научној институцији. Било је оптужби да је у САНУ на делу цензура, напуштања сале током говора појединих академика, предлога да се гласови у четвртак броје јавно…

Без спектакуларног обрта  

"Ствар је сама по себи драматична због неповољног положаја и губитка функције и угледа коју је у историји нашег народа одиграла Академија", каже у изјави за РТ Балкан редитељ Емир Кустурица "несуђени" академик.

Кустурица је, наиме, почетком 2021. године затражио да буде изостављен са списка кандидата за чланство у САНУ за које га је предложило Одељење за језик и књижевност. Написао је тада да је одлуку донео тешка срца и навео, између осталог, да не верује "у добре намере господина Владимира Костића, а најмање у његово виђење будућности Косова и Метохије које се разликује не само од ћутљиве већине у САНУ, него је потпуно у складу са сорошевским виђењем окупираног Косова и Метохије, али и будућности Србије". Осврнуо се и на "контролу над армијом академика" коју има осветољубиви Костић, како га је назвао. 

"Ја сам се замерио бившем председнику и ту је рођен један у низу конфликата који, нажалост, због правдољубивости нисам могао да избегнем", каже Кустурица данас.

Он се осврнуо и на предстојеће изборе у САНУ.

"Не мислим да ће се десити спектакуларни обрт јер, по свему судећи све се ради како би једна славна институција била претворена у још једну невладину организацију", истиче Кустурица.

Косово и елементи достојанства

Српска академија наука и уметности највиша је научна и уметничка установа у Републици Србији. Академија развија и подстиче науку, организује и унапређује основна и примењена научна истраживања, подстиче и унапређује уметничку делатност и тиме доприноси општем добру народа Републике Србије и државе.

Тако каже члан 2 Закона о САНУ, али стварност је нешто другачија. У тој нашој стварности за жаљење је чињеница да је вероватно најцитиранија реченица у медијима одлазећег председника САНУ проф. др Владимира Костића била она изговорена 2015. године у интервјуу за Радио Београд: "Једина политичка мудрост у овом тренутку јесте како Србија са елементима достојанства да напусти Косово, јер оно ни де факто ни де јуре више није у рукама Србије".

Како напуштање дела државне територије доприноси општем добру народа Републике Србије и државе, да цитирамо поново Закон о САНУ, то из Академије никада није објашњено. Тадашњи председник Србије Томислав Николић затражио је од САНУ да се изјасни о оваквом ставу њеног првог човека, као што су то затражили неколико година касније и академици Милован Данојлић и Матија Бећковић, после још једног интервјуа медијима председника САНУ у којем је говорио о томе да нико нема тапију на истину по питању Косова.

Било је то почетком 2021, ставови Костића били су повод за демонстрације стотинак грађана који су се окупили испред зграде академије, "прве демонстрације у 150-годишњој историји САНУ", како их је назвао Бећковић. Извршни одбор САНУ је тада саопштио да се никоме не може ускратити право на лично мишљење и његово изражавање.

Треба додати и да је највиша научна установа у нашој земљи учествовала и у  унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији 2018. године и објавила зборник радова својих чланова на ову тему. На самом почетку зборника, председник Костић је навео да САНУ окупља појединце са различитим ставовима у свим областима од друштвеног интереса и да се "стога не може од ње очекивати дефинисање јединственог става (што званично није ни затражено), већ пре прикупљање и презентирање распона различитих мишљења и предлога академика".

Један од тих предлога из распона мишљења запао је за око протојереју-ставрофору Велибору Џомићу који је објавио ауторску текст о овом зборнику истакавши да се "у том издању САНУ нашло и тзв. независно Косово" и то у првом раду "Западнобалканска конфедерација" аутора академика Драгоша Цветковића.

"Цветковић, иако је 'дискретни' математичар, на недискретан начин је предложио да 'Западнобалканску конфедерацију сачињавају чланице Албанија, Босна и Херцеговина, Косово, Македонија, Србија и Црна Гора'. Судећи према изложеном и предложеном, 'Косово' за академика Цветковића представља независну и међународно признату државу без обзира што тај српски историјски, духовни и државни простор нема те атрибуте. Цветковић је пет независних и међународно признатих држава, које су и чланице Уједињених нација и других релевантних међународних организација, сврстао са тзв. Републиком Косово", написао је тада Џомић.

Српско-хрватски речник

Одлазећи председник САНУ, проф. др Владимир Костић вероватно ће у широј јавности највише остати упамћен по својим изјавама о Косову и Метохији, питању око којег је и сама Академија била подељена и узаврело на њега реаговала.

То, међутим, није једини изазов који потенцијално чека новог првог човека САНУ и ново руководство. Поједини чланови ове високе научне институције указивали су на то да су запостављене националне хуманистичке науке, попут академика Василија Крестића који је у једном интервју с краја 2021. године изјавио да ће нам се "занемаривање националних наука кад-тад тешко осветити". Он је тада указао и на то да су у САНУ заступљенији представници егзактних наука од представника националних и друштвених наука.

О томе када ће Академија напустити "југословенство" и окренути се српству писао је и научни сарадник на Институту за европске студије Миша Ђурковић  у ауторском тексту за "Политику" крајем прошле године.

Он је подсетио у том чланку да је приврженост југословенству, иако те државе нема већ деценијама, најочигледнија у чињеници да САНУ и даље ради на Речнику српско-хрватског језика, уместо да почне рад на речнику српског језика.

"Избор будућег председника показаће да ли ће за САНУ и даље приоритет бити југословенство, џендеризација и оно за шта су заинтересоване стране амбасаде, или ће се и Академија попут све већег дела становништва, институција и посебно омладине вратити на позиције здравог српског национализма на којим је и настала", написао је Ђурковић.