"Роб апсолутне власти": Милов други, а можда и последњи – други круг?

Када му је у пролеће 2019. године, у јеку протеста покрета "97.000 Одупри се", новинар Би-Би-Си-ја поставио питање ко ће га срушити са власти, Мило Ђукановић је одговорио: "Неће ме срушити нико!".

"Ја сам се трипут повлачио, својом вољом, након победа и не мислим да било ко од политичке конкуренције може да ме сруши", појаснио је Ђукановић који је већ тада имао завидан стаж од пуних 28 година владања Црном Гором.

Четири године касније, Мило Ђукановић се суочава са истим питањем. Одговор који је дао пре непуне две недеље, 19. марта 2023. пошто је у ОШ "Саво Пејановић" у Подгорици гласао у првом кругу председничких избора, био је исти:

"Не планирам да изгубим ове изборе. Ко год да прође у други круг, уверен сам у своју супериорност!". 

У међувремену се десио 30. август 2020.

Иако се Милова самоувереност, макар у јавној комуникацији, до сада ни за длаку није променила, чињенице говоре да црногорски председник, пред други круг избора за председника државе, свакако није у истој позицији у којој је био раније.

У међувремену, десио се и 30. август 2020. године када је црногорска опозиција, први пут од вишестраначја сакупила више гласова од ДПС-а, дошла до магичне цифре од 41 посланика. У међувремену били су и локални избори на којима је Мило изгубио свој родни Никшић, Подгорицу, Будву, Колашин, Пљевљу, општине и градове који су му били бастиони.

Па ипак, неколико дана пред други изборни круг, мало је ко у Црној Гори спреман да потпише да ће са Милом у недељу бити лако, да ће Ђукановић од понедељка у – политичку пензију. Једноставно, никад се не зна каквог кеца може да извуче из рукава. Његова реченица из интервјуа Би-Би-Си-ју од пре четири године да се до сада "три пута сам повлачио" и то после победа, и неизговорени део – "да се после тога три пута враћао", свакако је за дубљу политичку анализу и не оставља противкандидату ни мрву времена за опуштеност.

Јаков Милатовић, који је имао тек три године када је Ђукановић ушао у политику и почео да влада Црном Гором, ових дана обилази градове и општине, од Подгорице до Пљеваља, а Мило са дијаспором ифтари у Хановеру. Намера је јасна, да се што више приближи црногорској дијаспори, учврсти тамо свој положај, све у духу изјаве од 19. марта увече, "да има још резервоара оних који ће гласати за њега", "да зна где су ти резервоари", и да, наравно, зна како да из њих црпи ту своју резерву гласова...

После Хановера, Ђукановић је ифтарио и у Улцињу, тамо су, како су пренели црногорски портали, били пристуни посланици Мехмет Зенка и Фатмир Ђека, улцињски бизнисмени Гзим Хајдинага, Селим Ресулбеговић, посланици ДПС-а Бранимир Брано Гвозденовић, Данијел Живковић, Луиђ Шкреља...

Уз неизоставну поруку да грађани у недељу одлучују "да ли ћемо путем ка Европи, или ћемо наставити да лутамо балканским беспућима", Ђукановић је на ифтару у Улцињу са доста оптимизма поручио да ће у недељу увече, "ако свако одговорно обави свој део посла", "свакако бити разлога за радовање".

Две различите поруке од Бошњака

Некако у исто време, стигла је и порука Дамира Шеховића, председника Социјалдемократа у Плаву да су "на делу покушаји застрашивања црногорске дијаспоре која је дала снажан допринос обнови независности", и да је "Црна Гора поново на раскрсници када бира хоће ли у ред развијених европских земаља или ће се потчинити неким великодржавним пројектима и затирању свих оних вредности које су мукотрпно чуване и неговане деценијама уназад". Наравно, јасно је шта је Шеховић хтео да каже и на чијој је страни.

У понедељак је, међутим, као назнака и да у Миловим очекиваним резервоарима гласова ситуација није баш без дашка ветра, да и те како има таласа, стигла изјава Аднана Муховића, достављена подгоричким "Вијестима" којом је он позвао бошњачку дијаспору и народ да на изборима 2. априла гласају за – Јакова Милатовића и да "окрену леђа Ђукановићу и пропалој Демократској партији социјалиста".

"Невероватно је њихово позивање дијаспоре, посебно бихорске, када се зна да је Бихор исељен управо због политике ДПС и Мила Ђукановића па је Петњица једина општина која има више својих грађана у дијаспори него у самој Петњици. Међутим, они су преко неких својих удружења, која су дислоцирани штабови ДПС у процесу анимирања више стотина људи који ће, само из Луксембурга, да дођу и гласају за Мила Ђукановића, написао је Муховић, позивајући земљаке да не наседају на приче "координатора ДПС и сарадника службе" који "због разних дилова и послова са њима до смрти морају да раде за ДПС".

Што се тзв. Косова тиче, ту, барем за сада, таласања нема. Удружења Црногораца са тзв. Косова, "Ловћен" и "Перпер", позвала су црногорску дијаспору да 2. априла гласа за председничког кандидата Мила Ђукановића.

Удружења која су се представила као "два најрепрезентативнија удружења на Косову која представљају праве Црногорце бескрајно воле своју матицу", позвала су све оне који су пореклом из Црне Горе, а имају право гласа 2. априла, да свој глас дају кандидату под редним бројем 1, односно актуелном шефу државе и кандидату ДПС Милу Ђукановићу, пренео је портал "ЦДМ".

И Рада Трајковић подржала је Ђукановића, саопштивши да не сме да се дозволи да неко угрози тешко стечене тековине Милове владавине.

Момир одбио да призна Милову победу

За разлику од Јакова Милатовића коме су ово први председнички избори, и први пут да је  у другом изборном кругу, Милу Ђукановићу, што су многи, зато што је било јако давно, заборавили, ово није први пут да у покушају до председничке фотеље мора кроз други изборни круг.

У јесен 1997. године, на редовним председничким изборима, Мило Ђукановић је у првом кругу сакупио 2.000 гласова мање од дојучерашњег партијског друга Момира Булатовића, али је у другом кругу претрчао Момира за мање од 5.000 гласова, освојио је 174.745 или 50,8, док је Момир поражен са 169.257 гласова, или, 49,2 посто.

Момир Булатовић тада је одбио да призна валидност званично проглашених резултата, позвао је присталице на протесте, црногорски Хелсиншки комитет оценио је да су избори одржани у "нерегуларној атмосфери"...

Оцене су биле да су бројне неправилности дошле до пуног изражаја током другог круга гласања, после првог изборног круга у бирачке спискове уписано је око 9.000 људи, око два посто у односу на укупан број бирача, али, све је било џаба. Мило је победио.

Милов невероватан осећај за политичко преживљавање

Победи на изборима тада је претходио жесток политички  заокрет Мила Ђукановића, за кога ће многи рећи да је до пролећа 1997. године био тек сенка Слободана Милошевића.

"Данас је господин (Слободан) Милошевић човек превазиђене политичке мисли, лишен способности стратешког гледања на изазове који стоје пред нашом државом", рекао је Ђукановић у пролеће 1997. године у интервјуу београдском недељнику "Време", а Милка Тадић Мијовић, главна уредница Центра за истраживачко новинарство Црне Горе, 23 године касније оценила је да је Ђукановић већ тада показао "невероватан осећај за политичко преживљавање".

"Видео је да се Милошевићу ближи крај и то искористио", рекла је Тадић Мијовић пре четири године у интервјуу за Би-Би-Си.

Они који дуже памте политичке прилике у Црној Гори одлично се сећају како је било те 1997. године, седница до зоре, ломљења људи, опредељивања ко је за Мила ко за Момира, како је Мило за непуних пар месеци успео да ситуацију преокрене у своју корист, да сломи Момира.

"Политичари ДПС су увек били каријеристи и окретали су се сили", речи су Тадић Мијовић.

После се ипак све некако смирило

Већ почетком следеће године, 1998. а како Булатовић није прихватао победу Ђукановића на председничким изборима, Мило је био пред великим проблемом, суочио се са великим протестима, хиљаде демонстраната су изашли на улице.

"Тог јануара, зове мене Мило из Америке и пита за демонстрације, јер су Булатовићеве присталице изашле на улице. Ја му кажем - овде ти повратка нема. Некако се то ипак смирило после", испричао је у интервјуу Би-Би-Сију Миодраг Лекић, дугогодишњи функционер ДПС и близак Милов сарадник.

Они који боље познају Мила, рећи ће да је управо у томе, у реченици "некако се то ипак смирило после", главна Милова тајна, тајна како је  успео да Црном Гором влада дуже од три деценије и зашто ни сада нико, са сто постотном сигурношћу не сме потписати шта ће бити у недељу. 

Случај "Коверта"

Иако је случај "Коверта", а у коверти коју је бизнисмен Душко Кнежевић, према видео снимку, предао Миловом човеку Стијеповићу, наводно било нешто мање од 100.000 евра, од Ђукановићевих опонената убрзо проглашен "најочигледнијим примером политичке корупције у режији ДПС", две године касније подгорички Виши суд обуставио је кривични поступак против Стијеповића. Тада потпредседник Владе Црне Горе Дритан Абазовић могао је само да каже "Одлука је непримерена, то је за рубрику – веровали или не".

"Цела Црна Гора и цео свет видели су шта се дешава, ако веће Вишег суда у Подгорици не може да види, онда морамо лоцирати кривце", рекао је тада још Абазовић.

Касније је, наравно, запело и око "лоцирања криваца" за овај случај.

Веће Вишег суда у Подгорици, тада је, занимљиво, одбацујући пријаву против Стијеповића, потврдило оптужницу против другог актера афере, бизнисмена Душка Кнежевића и још пет особа "због стварања криминалне организације".

Случаје "коверта" поменут је тада и у извештају Европске комисије. Што се тиче владара Црне Горе, што би се рекло у Црној Гори, "некако се то ипак смирило после".

Истрага о аферама и даље је "у току"

Децембра 2020. године, одмах после формирања Владе Црне Горе која је ДПС послала у опозицију, из парламентарне већине саопштено је да "намеравају да већ постојеће кривичне пријаве допуне новим чињеницама и реактивирају многе афере које годинама чекају у фиокама тужилаштва". У већини афера, како је тада презентовано из ДФ, помињано је и презиме Ђукановић. Из Демократског фронта, најјаче партије нове парламентарне већине тада су прозвали тужилаштво да од 2005. године држи предмете попут "Телекома", "Лименке", "Листинга", "Комбината алуминијума и гаранција", "Клапа", "Вардара", "Боксита", "Жељезаре"... Убрзо се огласило тужилаштво одбацујући оптужбе ДФ-а и наводећи за више предмета "у којој су фази истраге".

Марта, односно априла 2023. године, истрага у већини ових предмета са којима парламентарна већина доводи у везу Ђукановића "и даље траје" а Мило улази у други круг избора за трећи мандат председника Црне Горе.

Милов одговор амбасадору Робертсу

Када је пре неколико година, некадашњи британски амбасадор у Југославији сер Ајавор Робертс у ауторском тексту за амерички "Политико" написао да је време да "најдуговећнији европски владар оде", као и да "Црна Гора мора да изабере другачију врсту лидера и другачију политичку културу ако мисли у ЕУ", Ђукановић му је преко Би-Би-Сија одговорио да има само 57 година, да по томе не спада у најстарије европске политичаре, а узгред је поменуо и све оно што је учинио, направио за 30 година власти, поентиравши да је за толики учинак мало и 60, а камоли 30 година.

Доследан себи, Ђукановић је тада и на питање како ће изгледати први дан Црне Горе без Мила Ђукановића на власти одговорио лаконски да "смо то видели већ три пута", подсећајући да се "три пута својом вољом повлачио са власти", прескочивши опет да нагласи и да се три пута враћао. То се код њега подразумева.

Те 2019. ношен утисцима са недавних председничких избора на којима је победио у првом кругу, Мило је био уверен и да "Црна Гора више није на раскрсници са које би могла ићи ка европским вредностима и лако се вратити  утабаним стазама балканског политичког аутизма".

Четири године касније, ове 2023, Мило се вратио тој дилеми, овога пута са много више сумње.

"Црна Гора ће после ових избора или наставити да се генерацијски саплиће по балканским беспућима или ће коначно, као што сви желимо, наћи своје природно место у европској породици народа", рекао је пре непуне две недеље после првог круга избора за председника Црне Горе.

Лекције из умећа владања

Како год било, умешност Мила Ђукановића у одржавању на власти и политичком жонглирању је за сваку пажњу, праве лекције из умећа владања које и те како нису за игнорисање ни пред други круг председничких избора у Црној Гори.

У саму зору своје дуге и предуге политичке каријере, фебруара 1991. године, тада стар само 29 година, као најмлађи на тој функцији у читавој Европи, Ђукановић је постао премијер Владе СР Црне Горе, а само пола године касније он и Момир Булатовић, тада нераздвојна двојка, Савез комуниста Црне Горе преуредили су и преименовали  у Демократску партију социјалиста. Тих година Ђукановић је отворено подржао сукоб са Хрватском, остали су чувени његови говори подршке црногорским територијалцима и борцима ЈНА који су били око Дубровника.

Само неколико година раније, 1989. на Десетом конгресу СКЦГ Момир је изабран за председника, Ђукановић за секретара Председништва СКЦГ. Милу је у задатак пала чистка партијског кадра, проветравање партијских редова, а са каквом страшћу је Мило обавио тај задатак говори и податак да је тада стекао надимак "бритва".

На изборима 1993. Булатовић је поново изабран за председника Црне Горе, Ђукановић је добио други премијерски мандат, било је то време санкција, шверца цигарета преко Јадранског мора... Од нечег се морало живети.

Дошла је 1997, раскид за Милошевићем, крајем марта те године Ђукановић је после интервјуа "Времену" под притисцима и критикама поднео оставку на место потпредседника ДПС, Булатовић је месец касније покушао да га врати на функцију, није успело. Полако али сигурно, ДПС се цепао на две фракције, Мило је у изборну трку за председника Црне Горе ушао са слоганом "Да живимо боље", и победио.

Можда и пресудну помоћ добио је тада од црногорске опозиције коју је до јуче сурово прогањао и сатирао. После победе на председничким изборима, демонстрација Булатовићу наклоњеног дела јавности, на парламентарним изборима 1998. године  Ђукановић је са својим крилом ДПС-а освојио 48 посто гласова, наспрам 35 посто  Булатовићевог СНП-а.  Крајем октобра те године, Ђукановић је, на крају тог дела приче изабран за председника ДПС-а и сву власт коначно, сконцентрисао у својим рукама.

Покајничко путовање у Хрватску

Година 1999. усмериће Ђукановића на пут коначног разлаза са Србијом. После бомбардовања, у новембру 1999. Црна Гора уводи немачку марку као средство плаћања уз динар, уз подршку немачке централне банке. Две хиљадите године, Мило као председник Црне  Горе путује у Хрватску, тамо покајнички "изражава жаљење" за све патње које су Црногорци било као припадници ЈНА, било као територијалци нанели грађанима Хрватске. Његов наступ у Загребу је добро примљен, односи Црне Горе и Хрватске постају све приснији.

У међувремену, Слободан Милошевић одлази са власти, Ђукановићу главна брига постаје референдум о независности Црне Горе и он  се у јесен 2006. године, после успешно одржаног референдума о независности, повлачи са свих функција, задржавајући најважнију, функцију председника ДПС-а.

Годину касније, Црна Гора добија нови устав, званичан језик је "црногорски", српски народ није конститутиван чинилац, одбачена је "црвено-плаво-бела тробојка" као државна застава, мења се грб. Од 2006. до 2008. Мило сем страначке функције остаје посланик своје странке у Скупштини ЦГ, али и председник Савета за приватизацију и капиталне пројекте где ће ведрити и облачити пуних 11 година. Тих година, с оне стране Јадрана, у Италији, правосудни органи су озбиљно радили да га повежу са шверцом дувана, још неким нелегалним радњама.

Одлука о признању независности Косова

Тек, 2008 године, Мило се враћа на функцију председника Владе. Убрзо његова влада доноси одлуку о признању независности Косова. Одлуку правда "очувањем стабилности у региону", "реалношћу" из које се не може бежати.

Са политичких функција по други пут повукао се 2010. године, 2012. вратио се на место премијера Црне Горе. Најављујући повлачење, рекао је да жели да се посвети и неким другим животним пословима. Одлазак је, међутим, кратко трајао, Мило се још брже вратио.

У предизборној кампањи 2023. Ђукановић поново говори о "европском путу Црне Горе и балканским странпутицама на које води парламентарна већина". По његовим речима "Црна Гора је, нажалост у последње две и по године у озбиљној, свестраној кризи и Црној Гори треба опоравак, повратак у стање нормалности у коме је била после обнове независности.

Други изборни круг за председника Црне Горе, 2. априла свакако ће ући у историју, ма шта се десило. Или као дан када је Мило остао и без последње полуге власти, испраћен у политичку пензију, као крај његове 32 године дуге владавине, или, као дан у коме је Ђукановић још једном показао да је неуништив.

Роб апсолутне власти

Како год, не може му се рећи да није умео да влада. Кад је требало, умео је да створи непријатеље црногорске државности, па да се као једини спасилац обрачунава са њима. "Црногорци су поносни на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа, зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет" изјавио је августа 1990. за ТВ Политика.

Умео је да изјави да је Гаврило Принцип био терориста и како је Србија 2018. окупирала Црну Гору, умео је да изручи салве увреда на учеснике Подгоричке скупштине 1918 године. Успео је да Црну Гору без референдума и народног изјашњавања уведе у  НАТО, успео је да пређе пут од времена када је руски капитал и те како био добродошао у Црној Гори до дана када је "Русија канцер који разара регион".

Законом о имовини верских заједница успео је да десетине и десетине хиљада својих грађана изведе на улице у вишенедељним литијама, успео је и то да преживи. У његовој Црној Гори митрополит црногорско приморски и патријарх српски  на Цетиње, на верску церемонију морали су хеликоптером јер су сви путеви ка престоници државе били под барикадама. Кад је требало хапсио је политичке противнике није ни трепнуо, изводио их на суд са оптужбама да су планирали државни удар.

И све је то до сада политички преживео. Августа 2020, локалним изборима октобра прошле године, његова власт је окрњена, али, Мило Ђукановић није изгубио власт.

Зато је у Црној Гори ових дана мало оних који су са 100 посто сигурности спремни да се кладе шта ће бити у недељу.

"Док његова политичка трка не буде потпуно окончана, о њему се осећам сигурно да кажем следеће: иако се водио првенствено личним интересом и његов морални лик не може никоме бити узор, његова политика је била корисна за Црну Гору до тренутка потпуног раскидања везе са Србијом и обрачуна са српским карактером црногорске државе. Оног тренутка када је усвојио тврђу идентитетску политику од комуниста и своје таленте ставио у службу идеологије Секуле Дрљевића, постао је најопаснији непријатељ српских интереса још од Броза", написао је пре пар година на сајту Центра за друштвену стабилност Сава Стамболић.

Стамболићев аналитички текст објављен је под насловом "Роб апсолутне власти".