Велика матура, велика непознаница: РТ Балкан истражује коме смета нови систем пријема на студије

Више од 25.000 средњошколаца потписало је петицију против државне матуре која подразумева да ће будући академци од 2024. године за упис на факултете у матичним школама полагати српски, тачније матерњи језик, математику и изборни или стручни предмет, односно тест склоности.

Главне замерке средњошколаца усмерене су на системске и организационе пропусте, наводи аутор петиције Лука Бабић из Удружења средњошколаца "И ми се питамо".

"Најважнији недостаци постојећег пројекта су лош систем провере знања, односно став да је матура неприлагођена усмерењима будућих студената, презахтевна или недовољно темељна. То даље доведи до тога да ће у пракси за упис бити потребно полагати пет уместо садашњих један, два испита. Ту је проблематика преписивања, јер ће се испити одвијати у матичним школама, а не на самим факултетима, где би једнакост услова била строже контролисана", наводи се у петицији.

Даље се додаје да постоји и неједнакост између ученика природног и друштвеног смера гимназија и ученика стручних школа где ће сви морати да раде исте тестове из математике и српског иако нису учили по истом програму, а нема ни одговора шта ће се догодити са онима који желе да факултет упишу накнадно итд. 

Александар Марков из Форума гимназија каже да су средњошколци показали свој став у понедељак, приликом предаје петиције ресорном министарству.

"Они немају ништа против државне матуре, али нису сагласни са начином на који се све одиграва. Некако је без јасне стратегије и организације, а матуранти не желе да да буду додатно оптерећени. Министарство им није објаснило предности и бенефите, што је могло бити учињено једном кампањом која би популаризовала велику матуру и јавности представила изазове и очекивања", објашњава Марков.

Према његовим речима, предности државне матуре је много.

"Уписни процес се поједностављује и постаје јефтинији, због тога што ђаци неће морати да путују из родног места у Ниш или Београд како би полагали матуру. Такође ће и ниво стреса бити мањи јер тестове полажу у познатој средини. Неће бити ни наплате полагања пријемног испита, па је то додатна олакшица за родитеље", каже наш саговорник.

Наглашава и да је образовни систем да добитку, јер се екстерним тестирањем омогућава школама да се рангирају и добијају повратну информацију о степену успешности.

"Остаје да се о свему договоре факултети и министарство. Сматрам да је једна година одлагања боља опција него да подбацимо на првом испиту", његов је закључак.

Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије каже да се та организација годинама залаже за праведно квалитетно образовање чија би круна била велика матура која се полаже свуда у Европи осим у Албанији и БиХ.

"Нажалост, имамо неизвесну ситуацију, нико није информисан на пример о томе шта се дешава са матурским испитима, ко ће прихватити велику матуру као пријемни испит а ко ће тражити додатне тестове знања и склоности. Ко ће како бодовати успех из школе а како вредновати резултате са матуре. Времена већ сада нема, зато је основано мислити да ће се велика матура одложити као и три пута до сада", сматра Јанковић.

Према њеним речима, постоји могућност и да дође до великог синдикалног проблема.

"Могло би да дође до протеста просветних радника у случају да ће бесплатно дежурати на великој матури, а касније и прегледати више од 73.000 радова", примећује она.

Засад је 13 факултета послало услове уписа, Грађевински, Шумарски, Правни, Пољопривредни, Фармацеутски, Факултет спорта и физичког васпитања, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Технички факултет у Бору, Факултет организационих наука, Филолошки, Биолошки, Географски и Рударско-геолошки факултет. За тест склоности определили су се ДИФ, ФОН и Фармацеутски факултет, а додатне провере могли би да траже Електротехнички, Медицински, Архитектонски и Саобраћајни факултет.

Став Филозофског факултета у Београду још није познат.

Декан Филозофског факултета Данијел Синани за РТ Балкан каже да та високо-образовна установа не може још да изнесе свој крајњи став јер је читав предлог о државној матури недоречен и недовршен.

"Нема параметара на основу којих бисмо донели одлуку. Ипак, морам да нагласим да је ова сада матура резултат великог компромиса и да је предлог Министарства здравља неупоредиво бољи у односу на прошлогодишњу верзију", рекао је Синани и додао да, осим у случају историје, нису добили ни стандарде тестова за социологију, психологију, андрагогију итд.

Нагласио је да је факултет компликован систем, те да ће крајњи глас о овом питању имати Већа одељења којих је на Филозофском факултету чак 10, а да ће став бити јасан после Седнице научног већа.

Постоје различити ставови и о томе да ли треба уводити државну матуру док се заврши реформа средњег образовања у Србији, примећује декан.

Да ли ће ситуација бити јаснија, видећемо у наредним данима када се очекује састанак ресорног министарства и средњошколаца, а где ће улогу медијатора преузети Унија средњошколаца Србије, састављене од 196 ученичких парламената из 76 градова и општина и  110.000 ученика.