Међународни дан матерњег језика: Ћирилица између хибернације и потирања

Србија је дочекала Међународни дан матерњег језика 21. фебруар, без Савета за српски језик на чије се оснивање влада обавезала одмах по усвајању Закона о употреби српског језика и очувању ћириличног писма. Од тада је прошло годину дана.

Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, за РТ Балкан каже да је то кашњење слика и прилика неуређене језичке ситуације која је присутна деценијама.

"Министарство културе покренуло је процедуре да се Савет за српски језик формира, очекујем да ће се то десити брзо. Мало каснимо, али тако је то код нас, нико не мисли да има било какве обавезе у вези са односом према српском језику. Нисам запазио ни неке промене од када се закон примењује, евентуално у пословној сфери, јер су одређене фирме прешле на ћирилицу, али не могу рећи да сам задовољан", рекао је Танасић.

Незадовољан је, како каже, пре свега решењем статуса матерњег писма, ћирилице.

"Остало је велико неуређено поље да закон не обавезује да се користи ћирилица, већ само подстиче на то. Такође, треба повећати број часова српског језика у школама, јер је фонд часова матерњег језика дупло мањи код нас него у земљама Европе", објашњава председник Одбора за стандардизацију српског језика.

Наш однос према националном језику као делу националне културе и идентитета и последице тог немара, како додаје Танасић, виде се и на примеру слабе заинтересованости младих за упис на смер Српски језик и књижевност. Прошле године за упис је било заинтересовано тек 47 свршених средњошколаца на 100 слободних места.

Мило Ломпар, историчар књижевности, есејиста и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, за РТ Балкан истиче да је ћирилица и даље у стању хибернације. 

"Ћирилица једва преживљава услед мера које се доносе, али се онда не спроводе", каже Ломпар.

Потирање ћириличног писма у Црној Гори

Да ситуација није повољнија ни у Црној Гори указује књижевник Будимир Дубак, наводећи да се потирање ћирилице и читаве једне цивилизације, као и давање предности латиници виде у издаваштву, у школама, на ауто-путевима...

"Као писац и човек који је преживео драму са српским језиком и избацивањем његовог назива из службене употребе, могу да кажем да је ћирилица овде непожељна, да се надлежни органи малтене моле да уважавају Устав и да то чине уз велики напор", поручио је Дубак. Он је навео и примере које сматра спорним: реиздања Мирослављевог јеванђеља, Његоша, Вука Караџића не могу се наћи на ћирилици, деца у школама уче на лингвистички непостојећем црногорском језику, ако желите личну карту на ћирилици морате да нагласите, на новом ауто-путу Подгорица-Колашин нема ћириличних табли.

Ћирилица упориште националног идентитета

Ћирилица, матично писмо према новом Закону о употреби српског језика и очувању ћириличног писма, представља упориште националног идентитета. Обавезно се употребљава у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, привредних друштава и других организација кад врше јавна овлашћења, у раду јавних предузећа и јавних служби, као и у раду других организација кад врше послове утврђене законом којим се уређује службена употреба језика и писама.

Предузећа које се одлуче да користе ћириличко писмо у свом раду, могу да добију пореске и друге административне олакшице.

У образовно-васпитном раду, предшколско, основно, средње и високо образовање остварују се на српском језику и на ћириличком писму, у складу са законима у области образовања.

Влада оснива Савет за српски језик, који би требало да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма, као матичног писма и даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења тог стања.

Савет се образује на предлог министарства надлежног за културу.

Предвиђене казне за оне који крше одредбе закона крећу се од 15.000 до 500.000 динара.