РТ Балкан у Црној Гори уочи избора: Кад једном слободу осетиш, више не трпиш тиранију

Старији Рожајац у некој још старијој плавој јакни подобро је јутрос у центру Рожаја исколачио очи на мене кад сам га питао за кога ће у недељу гласати:

"Како за кога? За Мила", скоро да је подвикнуо, а онда је без додатног питања са моје стране дао и образложење:

"За  Мила сам тридесет и кусур година. За њега бих, сад да ми каже, урадио све што затражи. Обукао бих хаљину, ставио шамију, и пуцао бих само кад би ми рекли да треба", испричао ми је у даху.

Из његове куће, Мило ће, каже, у недељу имати 11 сигурних гласова. Како буде он као глава куће гласао, тако ће и укућани и ту нема расправе.

У месецу Рамазана ујутру у центру Рожаја и нема много људи. Главна улица, шеталиште, сокаци около, напуниће се тек вечерас, кад падне ноћ, кад почне ифтар, вечерња молитва.

Мој саговорник, кад сам га после питао шта је главна Милова заслуга, па за њега гласа 30 година, каже да је на првом месту то што је Мило – "спасио Рожаје".

"Кад је оно било бомбардовање, Мило је, нико други, ишао до Била Клинтона у Америку чак да моли за Црну Гору, и, спасио је и Рожаје и државу. А то се лако не заборавља", вели ми овај Рожајац.

Двадесет метара даље низ шеталиште, нешто млађи мештанин варошице на северу Црне Горе, на исто питање, кад сам му поменуо Мила, умало није опсовао:

"Тридесет година ја њега гледам и, доста је. Време је да оде и тако ће, ако Бог да, у недељу и бити", каже.

 Онда је наставио да је Мило око себе у Рожајама "окупио најгоре људе", све оне "са дна каце", да се са њима "тали",  да је њему и њима добро, а народу и сиротињи како буде.

"Колико нам је овде добро било под Милом биће ти јасно кад ти кажем да су ми браћа, да су моја деца, да су њихова деца, сви у иностранству, пола Рожаја је гладног стомака отишло у иностранство, толико нам је у ових тридесет година под њим било добро", каже овај Рожајац.

Рожаје је ових дана уз Петњицу, Бијело Поље, Плав и Гусиње, под будним оком читаве Црне Горе. Сви прате да ли ће дијаспора масовно доћи у суботу и недељу, на гласање, ако дођу, колико ће људи доћи, верује се да би ти гласачи могли бити онај "резервоар гласова" о коме је Ђукановић говорио после првог круга избора и у који се он посебно нада.

Неке процене говоре да је у иностранству око 150.000 Црногораца са правом гласа, највише гласача очекује се из Немачке, Луксембурга, а "Аеродромима Црне Горе" током ове недеље најављено је осам ванредних летова са гласачима из земаља западне Европе.

Данас у Рожајaмa, нити на путу од Новог Пазара ка Рожајама, и даље ка Беранама, Мојковцу, Колашину, Подгорици, скоро да и није било возила са страним таблицама. На магистрали од граничног прелаза Шпиљани према Рожајама тек један мерцедес са немачким таблицама, један жути комби са регистрацијом Луксембурга паркиран поред пута, још један мерцедес са немачким таблама иза Рожаја, и, то је све.

У самим Рожајама, мишљења око тога колико ће људи из дијаспоре стићи до недеље су подељена:

"Долази 30.000 наших људи да подрже Мила и то ће пресудити", каже један од мештана.

"Ово што још нема наших из иностранства вара, људи данас раде, ноћас и сутра ће многи кренути, сутра увече и у недељу овде ће бити велика гужва", вели ми други Рожајац.

Трећи, који је отворено против Мила вели да и неће бити неке велике навалице.

"Мислиш да ће људи да губе дневнице да дођу да гласају, вараш се", каже ми.

У првом кругу председничких избора у Рожајама је победио Мило Ђукановић са 6.500 гласова, али је и Јаков Милатовић, некима на изненађење, сакупио скоро 1.400 гласова.

"Не треба заборавити да смо ми Бошњаци са севера, из Рожаја, Петњице, 2006. године, кад је био референдум о независности Црне Горе били тас на ваги који је пресудио. Верујем да ће и сада бити тако, у Милову корист, наравно", каже ми још један Рожајац, њега сам срео на раскрсници улица Маршала Тита и 13. јула у центру Рожаја.

Тридесетак километара даље ка Подгорици, у Беранама, прича нешто другачија.

"Надам се, шта се надам, уверен сам и нико ме не може убедити у супротно да је онај у недељу готов. Тридесет година га гледамо, од кад знам за себе, знам за њега, и доста је више", каже први Беранац кога сам питао за мишљење шта би се могло десити у недељу.

Као главни разлог своје уверености у победу Милатовића, мој саговорник наводи да се народ у последње непуне три године, од избора 30. августа 2020.  ослободио страха, да је осетио слободу, и да после тога – нема назад.

"Далеко је тај страх ишао... Веровали су људи да их однекуд снимају док гласају у кабинама, носили своје оловке на гласање, бојали се реч да проговоре у кући а камоли у кафани и на улици, сад тога више нема. Знам за причу из једног града овде на северу, на једном стубу близу станице полиције некад били звучници разгласа за обавештавање народа, после престали да их користе, остали да висе неки каблови, пола мештана било уверено да су то неки прислушни уређаји и убеђивали једни друге да у тој улици нико ништа важно не говори", прича ми овај Беранац.

Други ме је ухватио за руку и одвео неколико стотина метара даље до испред станице полиције:

"Некад, данима пред изборе, овде ниси могао да прођеш од народа који је ко зна одакле долазио по личне карте. Данас, видиш и сам, овде нема никога. Ако је какве разлике у односу на раније изборе, разлика је и у овоме", сликовито ми је објаснио саговорник.

У Беранама, у првом кругу победио је Андрија Мандић са око 4.400 гласова, други је био Милатовић са 4.200, Мило тек трећи са око 3.500 гласова. У центру Берана, на једној од зграда великим словима, данас сам видео, пише "Косово је срце Србије", мало даље неко је написао: "Шта ти је лаве, ба, ђе'ш на Русију", у центру на једном великом зиду је и мурал посвећен Васојевићима. За "браћу из Србије", у центру Берана, паркинг је данас био – бесплатан.

У самим Беранама, људи са којима сам данас причао и који су отворено против Ђукановића, кажу да не стрепе много од дијаспоре, гласова које би Мило на тај начин прикупио.

"Погледај како је атмосфера пред изборе опуштена, релаксирана, што би рекао Дритан. А у таквој атмосфери Мило губи. Он се много боље сналази у атмосфери сукоба, свађа, напетости. Народ се више не боји, сад Мило више не може да хапси владике к'о што је некад радио", вели један од Беранаца.

У Беранама оцењују да је главни аутогол Мило Ђукановић себи дао законом о слободи вероисповести када је људе извео на улице у литијама које су трајале недељама и месецима. Литије Беранци са пуно поноса и данас помињу.

"Ту је он погрешио, људи изашли, осетили слободу, а кад слободу једном осетиш, више не трпиш тиранију", кажу у Беранама.

Магистралом од Рибаревине преко Мојковца и Колашина према  Подгорици и данас, као и пред први круг доминирају билборди са ликом Мила Ђукановића и поруком – "Мило, него ко". Истина, један од билборда изнад Мојковца неко је гађао неком црвенкасто-жућкастом фарбом или јајима па је Милов лик на овом билборду умрљан.

У самом Мојковцу, ситуација као и у Беранама. Овде је Мило у првом кругу победио, али, Мојковчани са којима сам причао, и који су против Мила, верују да ће у другом кругу када се саберу гласови Јакова и Андрије, Горана Даниловића, Јаков победити Мила.

Крај магистрале у Мојковцу и у Колашину су и билборди са којих Андрија Мандић позиве мештане да у недељу гласају за Јакова Милатовића. Има и један билборд са кога Алекса Бечић позива Колашинце да гласају за Јакова.

У самој Подгорици, они који још нису решили за кога ће у недељу, ако таквих још има, чекају вечерашњи ТВ дуел Ђукановића и Милатовића па ће спрам тога гласати.

"Има да га скинемо у недељу. Гарантовано", каже ми Подгоричанин којег сам иза подне срео на Тргу независности.

"Јесте ли сигурни, оно баш сигурни", питам га.

Застане...

"Ама, па и нисам баш! Влада овај 30 година, добро се извештио, а, њему су ови избори много важнији од избора", вели.

Покушај разговора са још једним Подгоричанином пропао је у старту:

"Нећу да кажем ни слово", дочекао ме "на нож".

"Зашто"...

"Зато што се овде више не зна ко је новинар, ко полицајац, ко пета колона, ко инспектор, ко шпијун, ко издајник... То се знало за време социјализма, сад се никаквог јада више не зна", отишао је све псујући низ улицу и осврћући се да га не пратим.