РТ Балкан у Зети: Док смо живи не можемо спрати љагу коју нам је Мило оставио

Саво Кликовац без икакве дилеме очекује да ће у његовој Зети сутра убедљиво победити Јаков Милатовић. И то 85 према 15 посто. У Црној Гори, биће, сигуран је Саво, најмање 60 према 40 посто у корист Јакова.

"За нас у Зети, као сто посто православној средини коју, не без разлога, зову 'српска Спарта', што се тиче Јакова битно је што је он верник Српске православне цркве, што је крстио децу у СПЦ, што је човек који је повећао плате, повећао буџет, није лопов, није преварант, момак који је завршио факултет са просеком десет и што сем свог матерњег језика, српског, говори још три страна језика. И, мислим да је овом злу, овој пошасти од Мила Ђукановића, после 31 годину време не да се повуче, него да изгуби како је и заслужио", вели Кликовац.

А што се тиче Мила, "за њега у Зети неће гласати", набраја Кликовац, зато што је "рушитељ светиња, зато што је променио десет капа и капица за своје владавине".

„Био је и велики Србин, шешељевац, онда је био велики Албанац, тачијевац, једно време био је велики Црногорац, комита, а сад да га питамо, не би ни он знао да нам рече шта је по нацији", речи су Кликовца.

Кликовци су стара породица, старо стабло, вековима у Зети, родом из Куча, одакле су због крвне освете морали у овај крај и овде су већ 300 година. Кликовци су од Дрекаловића, неки њихов далеки предак убио је Турчина,  и онда су морали у Зету, један од њих је клицао док је певао па је фамилија по њему добила презиме Кликовци.

Саво се бави пољопривредом, производи диње, лубенице, тиквице, патлиџан, купус.

"Под њиховом владавином три увозника у Црној Гори били су богатији од свих пољопривредних произвођача у овој држави. Кад сам се појавио на једној приватној телевизији и почео да причам о томе, о увозничком лобију, покушали су да ме ућуткају, палили моје производе, мој зној, мој труд. Неко дође у поноћ, кад фамилија спава, како раде само кукавице и бескичмењаци, и запали нашу муку. Ставили су ми тако поруку да ћутим, да не причам, али, нису ме заплашили. И сад кажем да су они лопови, мафијаши и гробари Црне Горе", вели Кликовац.

Била је то, каже, порука личне природе да стане, а он је други дан наставио, причао још више.

"Мене, исправног човека, може само Бог да заплаши", каже.

Прича даље, "да би се за време Мила и ДПС-а запослио у државну фирму, могао си да имаш просек шестицу, али је било битно да имаш чланску карту".

"А да имаш просек десет, као Јаков,  а немаш чланску карту, онда ништа од посла. То је тако било 30 година, плашили народ отказима, и, искрен да будем, веру и храбост вратио нам је наш митрополит Амфилохије, он је са нас скинуо страх, вратио нас Богу, вери", описује Кликовац.  

И он и његова породица сутра ће, отворено каже, гласати за Јакова.

"Имао сам само две године кад је он почео да влада, али, кад је почео да влада тада је Мило био Србин. Велики патриота... Побеђивао је у Зети зато што се овде представљао као Србин као верник, али, како је време пролазило он је мењао плочу па смо се и ми мењали према њему. А што се тиче поштеног човека, сељака, домаћина, Зета је у Црној Гори број један што се тиче поштених и часних људи. Сад у Зети да станеш пред било чију кућу, не може нико да остане ни гладан ни жедан, чак ће и смештај имати ако је у невољи, 99 посто Зећана свакоме ће изаћи у сусрет. Такви смо људи", каже Кликовац. 

Мило је прву велику грешку, наставља, направио признањем лажне државе Косово.

"Ми у Зети сматрамо да је Косово Србија, да су Метохија и Скадар душа Црне Горе. То му никад нисмо нити ћемо опростити, то је била кап која је прелила чашу. И резултат 81 према 19 посто у првом кругу избора, а сутра ће његов пораз овде бити још убедљиви, последица су тога што је учинио", речи су Кликовца.
Без трунке премишљања каже да је његова "велика, велика жеља да остави своје кости на Косову и Метохији и да деца која долазе по том питању буду мирна у векове – векова".

Откуд тако јака веза Зећана са Косовом?

"Зато што смо ми сви са Косова! Србија је Косово, Црна Гора је Косово, Подгорица и Зета, Београд, Ниш, све је то Косово. Цркве, манастири, кнез Лазар, свети Сава, свети Симеон Мироточиви, све је то део нас, нашег бића. Црна Гора има 600.000 становника, а буквално 400.000 је изашло кад су биле оне свете литије. Искрено се надамо да ће се и наша браћа Срби из Србије једног дана окренути против оног зла, оне пошасти, окренути породици, традицији, вери, а не да им неке персоне британске и ко зна чије све воде државу", вели Кликовац.

Они у Зети су, наставља, били Срби, и то по сваку цену, онда кад је то било јако тешке.

"Тешка времена баш, шта се све није од нас радило. Нисмо ништа могли да продамо, без посла остајали. После 30. августа то се променило, слава Богу. Учимо децу да се моле Богу, шаљемо их на веронауку, учимо их шта је Косово, шта је Скадар. Тек ће генерације које долазе бити боље и јаче од нас што смо били", каже Кликовац.

Истина, после 30. августа било је разочарења, изневерених нада.

"Ипак ваља имати у виду да смо ми аутентични Срби из Црне Горе. Ја сам по држави Црногорац, по вери православац, а по нацији сам Србин. Овако као ја 90 посто Зећана ће ти рећи. Ми овде у Зети највише волимо Милана Кнежевића, али ће ти свако рећи да би Милан много више могао самостално него овако. Он је добар човек из поштене фамилије", речи су Кликовца.

Сутра увече, ако победи Јаков, из Зете ће свакако кренути колона аутомобила право пред храм Христовог Васкрсења у Подгорици.

"Да сви заједно славимо, јер, од храма Христовог Васкрсења је све и поче%ло. Ту нас је први пут окупио митрополит Амфилохије где он сада почива, ту је његов гроб, надам се ћемо га сутра увече сви посетити, захвалити се том великом човеку што нас је пробудио, што је ставио веру и храброст међу нас. И, надам се да ће сутра бити стављен последњи ексер, или клинац, како то овде кажемо, у ковчег те назадне политике, лоповске, мафијашке, накарадне", каже Кликовац.

А, ако сутра победи Мило, шта ће онда Зећани рећи?

"Не може сутра Мило да победи! Не желим ни да мислим о томе. Једноставно, не може да победи", вели.

Одавно су, наставља, Зећани плаћали цену што се у свакој кући слави слава, што се божићкује, што се слави Васкрс.

"Моја породица платила је велику цену. У мојој породици погинуло је седморо браће од стране комуниста, они што су остали живи, отишли су на Голи оток, и кад су се вратили поново су налагали бадњаке, упркос шпијунима славили славу", прича Кликовац.

Први пут су знали, осетили, наставља, да је Мило направио кардиналну грешку, онда када је ударио на светиње.

"Тада смо били убеђени да ће доживети пораз и то се 30. августа и догодило. Све је узео, поткупио, мислио да је јачи од Бога. Криву клетву на дом не понеси, јер је мука с Богом ратовати, још давно је Његош рекао, а ми само да будемо оно што је био Његош, што је био краљ Никола и не можемо да погрешимо", каже Кликовац.

Саво се опет враћа на тему Косова, на Милово признање лажне државе. То га боли до срца.

"Вјечно је тим потезом пљунуо на Црну Гору. Док смо сви ми живи, ту љагу са себе спрати нећемо. Искрено се надам да стижу неке нове генерације које ће то променити, које ће се извинити братском српског народу. Иако сматрам да и у братској Србији, што се тиче Косова, власт неке ствари не ради добро, него им је битније енглеско, француско, немачко мишљење од самог Бога. Надам се да ће се једног дана дозвати у памет да то не раде тако", каже Саво. 

Посебно помиње Александра Аврамова, човека који је написао песму Литије, песму Душан силни, Лазарицу.

"То је човек кога волим као рођеног брата, и, волео би и ово да изађе, сад да ме позове, био бих спреман да заједно са њим оставимо наше грешне кости на Косову и Метохији", каже.

Сад би, додаје, био спреман до краја живота на хлеб и со, да умре само да се његов народ уједини и да врати оно свето, Косово у састав Србије а Метохију и Скадар у састав Црне Горе.

"Тада не би жалио да умрем други дан", каже он.