Јаков Милатовић, нови председник Црне Горе: Ђак Запада који је Мила Ђукановића потукао до ногу

Ноћас око поноћи, који минут пре него што се црногорској јавности по први пут обратио  председник државе, Јаков Милатовић позвао је Андрију Мандића, Марка Ковачевића, Алексу Бечића, Дритана Абазовића, Марка Милачића, Горана Даниловића, да му се придруже, стану поред њега и буду уз њега док се буде обраћао Црној Гори.

На тај начин Милатовић је показао да не заборавља позив набројаних политичких лидера бирачима у Црној Гори да га подрже у другом изборном кругу, и још више, да цени рад на терену страначких инфраструктура ДФ-а, Демократа, Дританове Уре, Уједињене и Праве Црне Горе. Резултати избора, црно на бело, показали су, од региона до региона, од општине до општине, да подршка колега из парламентарне већине није била само на речима, већ су из ДФ-а, и из Демократа, УРЕ, осталих странака вредно радили, "извели" на биралишта све што је могло да изађе и гласа.

У првом наступу, Милатовић је захвалио колегама, рекао да је то победа свих њих, посебно се захваливши свима који су "последњих 30 година" носили бакљу слободе у Црној Гори.

Први Милатовићев говор био је и помиритељски и објединитељски, оцењено је овде.

"Нека нам је срећна побједа. Ово је побједа свих нас. Нека нам је срећна побједа помирене Црне Горе", рекао је у том духу Милатовић.

"Видите каква је ово сила заједничке Црне Горе. Зато је ова побједа овако велика и овако историјска. Ово је историјски дан за све, позивам све да на улицама славе достојанствено", рекао је још Милатовић окружен колегама из парламентарне већине, који су његов наступ, од Андрије Мандића до Бечића и Дритана Абазовића пропратили аплаузом, знацима одобравања.

Пред грађанима Црне Горе, рекавши раније током дана да је "академски и професионално" сазревао на Западу, Милатовић је у првом обраћању, већ у четвртој, петој реченици обећао да ће земљу, сви заједно, у "наредних пет година увести у Европску унију", као и да "никада више из Црне Горе нећи ићи трзавице према било којој земљи Западног Балкана и према комшијама".

"Ово је заиста побједа помирене Црне Горе и Црну Гору никада више нико неће свађати", обећао је Милатовић.

И док су протеклих дана политички аналитичари и лидери партија супротстављени Ђукановићу јавно и у разговорима у четири ока, као сасвим сигурну, најављивали победу Милатовића, уз ограду да се са "Ђукановићем никад не зна", да се за 37 године у политици "веома извештио", победа од 60 према 40 посто за многе је изненађење. Овде су многи, и претходних дана и данас, када је све завршено и јасно, били и јесу склони оцени и да је Милатовић завршни ударац Ђукановићу задао у директном ТВ сучељавању у петак увече.

Тада је Милатовић, као уосталом и током изборне кампање, говорио о просечним платама и пензијама које су за последње две и по година знатно повећане, обећао просечну плату од 1.000 евра, док је Ђукановић причао своју причу о томе како је Милатовић – "неваспитан и како је преварант".

И пред први и пред други изборни круг у наступима Милатовића доминирале су већ поменуте економске теме и сасвим је очигледно да је он на причи о платама и пензијама,  о реформама, страним улагањима, и добио изборе. У наступима по градовима Црне Горе и у ТВ дуелу са Ђукановићем, Милатовић је стално понављао да је економија Црне Горе само у 2020. години изгубила 800 милиона евра због "Ђукановићеве погубне економске политике". Није пропустио прилику и да грађане подсети да је незапосленост за време Мила била 20 посто, да је Ђукановић оставио минималне пензије од 150 евра а минималне плате на нивоу од 220 евра, а да су за време док је он био министар те пензије повећане на 250 евра, минималне плате на 450.

За то време, Ђукановић је на својим конвенцијама, у ТВ дуелу причао о "српском и руском свету", о "претњама великодржавне српске политике" која ће Црногорцима отети Црну Гору, о "економским успесима своје владе".

Док је Милатовић набрајао школе које је завршио, чији је све стипендиста био, посебно напоменуо да говори три светска језика, да је био студент генерације, ђак генерације, Ђукановић је тек поносно поменуо да "говори црногорски језик", да "Милатовић њега везује за 90-те године, а он Милатовића за средњи век".

На чију су причу бирачи боље реаговали, показали су јучерашњи избори.

И док аналитичари а и грађани Црне Горе још од синоћ ломе копља око тога шта се од Јакова може очекивати у пет година мандата, куда ће повести Црну Гору, за почетак јасно је да ће оно што ће Милатовић чинити бити омеђено са најмање две одреднице. Једна је чињеница да је Милатовић по свему западни ђак, тамо се школовао, био стипендиста њихових влада, радио у великим западним финансијски институцијама и друга, да је добио подршку 60 посто грађана Црне Горе, а то обавезује, као и оним што је синоћ рекао, обећао, нагласио, окружен колегама из парламентарне већине који су га здушно подржали у другом кругу и практично му отворили пут ка победи. Милатовићева политика јесте Европа сад, међутим, и он сам је веома свестан да је међу 60 посто оних који су га подржали и део оних који су у колизији са тим вредностима и не гледају много према Западу, већ је добар део окренут на сасвим другу страну, ка Истоку и Русији.

Први Милатовићев говор јесте био и помиритељски и објединистељски, али ће његове речи већ за коју недељу, када почне предизборна кампања за ванредне парламентарне изборе заказане за 12. јун, када ће већина актера, свако за себе, вероватно, поново морати пред бираче, бити на озбиљном испиту.

Дочек за Дритана

Још један утисак од ноћас. Дритан Абазовић, председник Црне Горе, дочекан је синоћ испред просторија Покрета Европа са овацијама, симпатијама, али и скандирањем окупљених:"Хапси Дритане, хапси Дритане". Исти повици чули су се из велике сале спортског центра УКЦ из које се Јаков обратио јавности, а Јаков је свакако те захтеве чуо. И, наравно, схватио да је оно што народ тражи, поред Дританове, односно обавезе новог председника Владе, и његова дужност као председника државе, да народ то и од њега очекује.

Сем тога, и Јаков и колеге из парламентарне већине, Милу ће на црту, овог пута са позиција власти на скоро на свим нивоима, већ у јуну. Ђукановић, а ни ДПС нису више оно што су били, то је свакоме јасно, али, не треба очекивати да се Мило преда, да у борбу уђе спуштеног гарда. Права непознаница у Црној Гори данас је управо и шта ће Ђукановић предузимати наредних недеља и месеци, рецимо, како ће проћи инаугурација Милатовића на Цетињу, за око месец и по...

Неизбежно питање, свакако је, колико ће западне амбасаде у Црној Гори имати утицаја на Милатовића, јер је њихов утицај на овдашњу политичку сцену годинама уназад јак и очигледан. Но, извесно је да ће ово питање ускоро добити прве одговоре.

Милатовић је добио 60 посто подршке грађана, али обзиром да није Мило, зна да ће морати да влада резултатима, а не страхом, као и да ће сваки његов потез бити на ваги бирача, оцењиван, коментарисан, просејаван кроз честа сита, а избори су на прагу.

Само један мандат до Брозовог рекорда

Наравно, као западни ђак, као стипендиста, службеник западних финансијских институција Милатовић је много научио. Зна и да је јуче ушао у историју Црне Горе победивши човека коме је само још овај мандат недостајао да по броју година на власти претекне и неприкосновеног Јосипа Броза Тита.

И током изборне кампање за други круг избора, Милатовић, наглашавајући да на леђима ни у ком случају нема одијум какав носи Ђукановић, није пропуштао да истакне да је имао тек три године када се Ђукановић појавио на политичкој позорници Црне Горе а тек пет година кад је Ђукановић први пут постао премијер.

Милатовић је у међувремену завршавао школе, Ђукановић се после првог, другог, трећег мандата премијера, после првог, другог мандата председника, обрео на Форбсовој листи богатијих на планети. Једноставно се тако поклопило.

Док се Мило три пута повлачио са политичких функција, па се експресно враћао, Милатовић је са престижном дипломом "Луча" завршио Гимназију, а затим и Економски факултет у Подгорици са просечном оценом 10, као ђак генерације.

Вероватно су и ове чињенице пресуђивале прекјуче за кога ће грађани Црне Горе гласати.

Неке следеће факте из Милатовићеве биографије у Црној Гори тумачи свако за себе, већ у зависности од афинитета, породичне традиције, привржености различитим вредностима.

Стипендиста страних влада

Милатовић је, после Економског факултета у Подгорици, до победе на председничким изборима, био стипендиста америчке владе, боравио на Универзитету савезне државе Илиноис, био је стипендиста и аустријске Владе, усавршавао се на Универзитету у Бечу, а као стипендиста Европске комисије и на Универзитету у Риму. На Универзитету Оксфорд завршио је магистарске студије у области економије, као стипендиста Владе Велике Британије. Од тада до данас, радио је у НЛБ, затим и у Дојче банци, у Европској банци за обнову и развој. У његовој биографији стоји и да се усавршавао у немачкој Фондацији Конрад Аденауер, у Лондонској школи економије, на Универзитету у Пекингу, на "Лидерској академији" Универзитета Станфорд, да је аутор више стручних радова, коаутор две књиге.

После тога био је и министар у Влади Црне Горе коју је саставио Здравко Кривокапић који се синоћ појавио у прес центру Милатовићевог изборног штаба. За време Милатовићевог обраћања стајао је тик иза новог председника Црне Горе, али је његова појава остала скоро па незапажена. Број оних који су му пришли, срдачно га поздравили, колико се могло видети, био је сасвим, сасвим мали.

После одласка са места министра и победе партија парламентарне већине на локалним изборима, октобра прошле године, Милатовић је био виђен за градоначелника Подгорице, али га је председништво покрета Европа сад, пошто је Државна изборна комисија одбила кандидатуру Милојка Спајића, лидера ПЕС-а за председника државе, предложила на то место.

Сем хапшења, што јавност Црне Горе од њега и Дритана неспорно очекује, и то одмах, највећи изазов за Милатовића биће свакако економски проблеми. Просечна плата за време док је био министар економског развоја јесте у Црној Гори порасла са 520 на 670 евра, али, то је уз кризу, инфлацију, далеко од прага који Милатовић циља, и још даље од оног што је у предизборној кампањи обећао.

То што су Милатовић, Спајић и његове колеге урадили као министри, јавност Црне Горе вредновала је на локалним изборима 2022. године када је ПЕС остварио одличне резултате у низу општина којима је деценијама пре тога неприкосновено владао Ђукановић, поред осталог и у Подгорици, као и на председничким изборима јуче.

И док је економски програм Европа сад, по коме је и покрет добио име, добро прошао код бирача, стручна јавност остала је, у најмању руку, подељена.

Тако је Државна ревизорска институција два пута дала негативно мишљење о реализацији буџета Црне Горе за 2021. годину, у то време и Милатовић и Спајић били су министри, а констатован је низ кршења закона, чак и исплате новца без адекватне документације. Сем овог, лидерима "Покрета Европа сад" на душу се ставља и задужење Црне Горе од 750 милиона евра, одмах по ступању на дужност, што је Спајић тада бранио чињеницом да је нова власт затекла празну државну касу.

Међу контраверзне одлуке спада свакако и она о гашењу националне авио-компаније "Монтенегро Ерлајнз" као и брзо формирање нове. Спомиње се и "хеџинг аранжман" са две америчке и две европске банке коме је циљ био заштита црногорског дуга од валутних ризика у отплати дуга кинеској Ексим банци за градњу аутопута кроз Црну Гору.

Милатовића чека инаугурација у црногорској престоници Цетињу. Ваља подсестити да је током предизборне кампање, Милатовић у овом граду нападнут у салу спортске дворане на предизборну конвенцију морао је да уђе уз помоћ полиције, пошто су га неки људи испред сале гурали, псовали, покушали да ударе.

Могуће је да је то прва прилика да се Милатовић на свом случају упозна са Његошевом "чашу меда још нитко не попи да је чашом жучи не загрчи".