Како је НАТО "помогао" Србији да се разоружа: Уништавали тенкове за којима данас кука Зеленски

НАТО је уложио милионе не би ли Србији помогао да уништи стотине тона застареле муниције, подсетио је јуче шеф војне канцеларије за везу Северноатлантске алијансе у Београду, бригадни генерал Ђампјеро Роман.

Његова изјава поново је актуелизовала сада већ стару причу о томе како је српска војска систематски уништавана уз несебичну "помоћ" Запада, и отворила питање како је то наше наоружање било "застарело" док данас Украјина од земље до земље тражи баш то старо оружје како би јој помогло да оствари своје војне циљеве. Српски тенкови су изгледа имали "рок употребе", али кад је реч о Украјини, старије оружје совјетског типа је "баш оно најпотребније".

А да не буде сумње у алтруизам НАТО-а и учешће у процесу разоружавања постпетооктобарске Србије, побринуо се својевремено, на истом том Западу омрзнути Џулијан Асанж, чији је "Викиликс" обелоданио белешку из 26. маја 2006. године (06BELGRADE842) у којој пише да "реформе" српске војске "обезбеђују војну оријентацију и став који ће бити у нашем интересу".

Реч "наш" није имала везе са користима које би Србија могла имати, већ се односила заправо на НАТО интересе.

И сама Алијанса се на својој интеренет страници похвалила добром сарадњом са Србијом.

"Савезници су подржали низ пројеката из фонда НАТО-а у Србији. То укључује пројекат уништавања 28.000 вишкова малокалибарског и лаког наоружања, који је завршен 2003. године, и други пројекат за безбедно уништавање 1,4 милиона нагазних мина и муниције, који је завршен 2007. Трећи пројекат за уништење приближно 8.000 тона вишка муниције и експлозива је у току", пише на њиховом сајту.

А шта се тачно дешавало након петог октобра, и шта је све био "вишак" својевремено је на ТВ Пинк објаснио помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић, а детаљније у саопштењу које је уследило, прецизирало и само министарство.

Постпетооктобарско "чишћење"

"На основу одговарајуће одлуке тадашњег министра одбране одобрена је продаја вишкова наоружања и војне опреме после уништавања, као секундарне сировине, што је и реализовано кроз уговор број 2397-46-4-05 закључен између Министарства одбране и предузећа 'Ремонт-репром' ДОО Чачак, којим се продавац 'обавезује да испоручи, а купац да преузме и плати 10.000 тона секундарних сировина (фурде) добијених од сувишних и расходованих средстава наоружања и војне опреме са стока Војске Србије и Црне Горе", наведено је.

"Сувишно" је, како је објашњено, било 200 тенкова Т-55, 121 оклопни транспортер ОТМ-60, 77 самоходних артиљеријских оруђа М-36, 88 хаубица М-38, 36 самоходних противваздухопловних топова ЗСУ 57/2. Реч је о укупно 522 примерка оклопне технике и топова.

"Из ове перспективе ту је било неких катастрофалних потеза. На пример исечени су противавионски топови, двоцевни од 57 милиметара, што је изузетно перспективно и оруђе и калибар. Да су нам они остали, другачије би се реализовали неки наши садашњи планови", указао је тада Милорадовић.

РТ Балкан анализа: Коме смета јака Војска Србије?

Да је одрицање од неког оружја заиста био катастрофално по земљу, указивао је својевремено и војни коментатор Мирослав Лазански тврдећи да су "сви тенкови Т-55 повучени из оперативне употребе, неки су истопљени у 'Железари', неки бачени на отпад, неки продати. Исте те тенкове армија Русије и данас има у неким јединицама".

Лазански је објашњавао да смо "уништили више од 1.000 комада противавионских ракета 'стрела 2М' само зато што су то тражили Американци, те да Руси и данас поседују те ракете".

Истих ракета својевемено се дотакао и председник Александар Вучић, наводећи да смо некада уништавали "стреле", за 200 долара, а да то данас више није случај.

"То што смо уништавали сада имамо више хиљада комада. Ми данас развијамо своју војску, војно смо неутрални, самостална, независна и слободарска земља која уме да чува себе и не угрожава никога", подвукао је Вучић пре две године.

Разоружавање Србије

Генерал у пензији Лука Кастратовић подсећа да је у реформи војске након 5. октобра, уз помоћ НАТО-а смањен број војника, уништени су тенкови, ограничен број оружја, замрзнут војни рок… те да је та реформа практично значила разоружавање војске.

Представљамо главну звезду војног приказа у Батајници: Ударна беспилотна летелица ЦХ-95

"Није нама потребна помоћ НАТО-а, ми имамо стручњаке који добро знају, добро планирају и складиште оружје за одређен број дана рата и тачно знају шта и кад треба зановити. И та муниција старијег датума одлично се троши на вежбама, гађањима, на полигонима, јер војска се увежбава на њој", коментарише Кастратовић сумњајући у добронамерност Запада.

Није, тврди, било никаквог оправдања да се та муниција уништи.

"То је радила гарнитура која је на власт дошла после 5. октобра. Они су то здушно реформисали разоружавајући војску. Ми се и даље опорављамо од те реформе, то је процес који траје, и потпуно опорављање представљало би увођење војног рока. Ако бисмо вратили војни рок и уз наоружање које сад имамо, то би био фактор одвраћања, јер ми се никад нисмо ни спремали да ратујемо против некога, него да се бранимо, јер сви су наши ратови били ослободилачки", подсећа Кастратовић.

НАТО је, каже, након бомбардовања 1999. године био "љут и бесан", јер је Србија пружила отпор и покварила им планове да свој циљ остваре за пет до седам дана.

А осим што су били љути, били су и цинични у својим захтевима од земље. Да не кажемо безобразни.

"Генерал Џексон је после 5. октобра држао предавање у Београду, и рекао да имамо два милиона противтенковских и противпешадијских мина, које су нехумане. Хтео је да се дају два милиона евра да се те мине униште, да се купе њихове мине које су хумане. Њихове мине не убијају? Да буде још већа трагедија, у време министра  Тадића и 'коминистра' Мараша, кад су уништили милиониту мину и пет хиљада ракета 'стрела 2' направили су славље на Никинцима", тврди Кастратовић и додаје да "они славе кад нас уништавају, уништавају нам технику и врше притиске на нас".

Тенкови "ко лутке"

Тенкови који су уништени, наглашава, нису били за бацање.

"Сви су били употребљиви и они се у целом свету ремонтују, на њима се врше одређене иновације и то се ради у целом свету", додаје Kастратовић.

Да им заиста није било место у старом гвожђу, потврдио је за РТ Балкан и генерал Жељко Нинковић.

"Били би они од користи, јер и дан данас у свету поостоји потражња за тим тенковима. И претходних година су неки продати, тако да је јасно да они и сад имају своју цену. Али у то време је, међутим, постојало опредељење државе да се смањи број тешких оклопних средстава. А то је јер смо почели да копирамо и примењујемо неке НАТО стратегије, на пример, ону која је важила до пре десетак година - да тенкови више немају смисла, да су претешки, прескупи и неефикасни и да их је лако уништити", наводи Нинковић.

На то су осим Србије, "пале", рецимо и Данска и Холандија које су уништиле, или распродале своје тенкове док, како каже наш саговорник "Руси то нису мислили и показало се да су били у праву".

"Старије оружје је заправо најзгодније за ове прокси ратове, где Запад само финансира, а ратују Украјинци. Тенкови старије генерације су погодни јер је на њима лакше обучити посаде. И код нас је лакше наћи човека да седне у Т-55 него М-84 зато што се у том другом боји електронике, а овамо је све једноставно", појашњава.

Видимо у Украјини да овим тенковима ништа не фали када дуго стоје у складиштима, и да би наша борбена возила, само да су преживела, била оперативна, да не кажемо баш, "ко лутке".

"Уз малу контролу уља, течности, евентуално замену акумулатора, они пале. И наравно, потребно је мало то да се доради, јер електро део пропадне, зарђају контакти, али се све то да средити. Сви тенкови на свету заправо пролазе кроз поправку и ремонт, па тек онда иду на линију" фронта, рекао је Нинковић.

Он наводи да је у доба док се муниција уништавала, постојало више различитих разлога да се то чини.

"Рок употребе барутног пуњења је 10 година и након 10 година се оно мора или заменити, или на неки други начин решити. Наше опредељење је тада била делаборација, односно растављање, па смо неке растављали и само им вадили барутна пуњења, и ти пројектили су и дан данас негде у складиштима 'живи', нису уништени", наводи он.

Како објашњава "политички призвук" имало је растављање ПВО система лаких преносних стрела за које је НАТО платио "делаборацију".

"Постојао је и њихов притисак у то време, јер они нама нису баш веровали да је ту све под контролом иако јесте било. Због тога и уништено оно што се морало уништити", закључио је наш саговорник.