Нови статут ЕПС-а: Пут ка успешном пословању или припрема за приватизацију?

Надзорни одбор Електропривреде Србије (ЕПС) усвојио је јуче нови статут који предвиђа трансформацију тог јавног предузећа (ЈП) у акционарско друштво (АД) затвореног типа у 100 одсто власништву државе.

Усвајању је претходила бурна расправа у јавности око промена које се уводе новим статутом, а тичу се правног статуса предузећа, претежне делатности (прецизирано је да то буде производња електричне енергије, док је раније била трговина), као и заступљености представника радника у органима ЕПС-а.

Након јучерашњих консултација министарства са синдикатима, дошло се до компромисног решења и статут је усвојен.

Уступци које су влада и министарство учинили синдикатима показују да је "требало да се седне и разговара" пре него што је статут послат на усвајање, каже за РТ Балкан стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

"Да је дијалог почео раније, вероватно би били услишени коментари и захтеви, па не би било свега овога у јавности", оцењује уредница портала "Енергија Балкана".

У чему је, тачно, проблем?

Онај ко је претходних дана покушао да сазна у чему је суштина најављених измена, врло вероватно се заплео у правне формулације о акционарским друштвима и сувопарна објашњења Агенције за привредне регистре о претежној делатности. 

Трансформација ЕПС-а у акционарско друштво у стопроцентном власништву државе правно је значајна утолико што су државне обавезе према јавном предузећу специфичне, а запослени у ЈП имају одређена права - у најмању руку имају дефинисане отпремнине које никад неће добити у акционарском друштву.

"Када је у питању цена струје, за коју неки тврде да ће бити увећана, промена статута и форме из јавног предузећа у АД заправо нема никаквог утицаја на формирање цена струје, јер је ту цену држава и до сада одређивала", истиче Путниковић.

Срж проблема лежи, заправо, иза ове димне завесе. Стручњак за енергетику који је желео да остане анониман каже за РТ Балкан да је реч о дубљем конфликту између државне власти и Министарства енергетике, затим управљачке структуре ЕПС-а који је држава у држави - џиновска компанија са својим феудима и привилегијама - и радне снаге као трећег центра моћи. Свако од њих има своје интересе.

"Примарни интерес радника је да очувају радна места. Управљачка номенклатура ЕПС-а хоће да задржи одређене привилегије, а истовремено има и неку врсту презира према политичкој врхушки која питање елктроенергетике третира као политичко питање. Држава с једне стране мора да задовољава тај велики корпус радника - то је последњи џиновски синдикат који постоји у Србији - а мора да удовољава и становништву коме је питање цене струје једно од најважнијих", каже саговорник. 

Снабдевање електричном енергијом 

Једна од замерки синдиката била је да новим статутом снабдевање престаје да буде делатност од општег интереса, што се, истини за вољу, десило пре готово десет година, подсећају из министарства.

"Законом о енергетици од 2014. године снабдевање грађана и малих купаца електричном енергијом није делатност од општег интереса, па тако то не може ни остати. Законом је прописано да су снабдевање електричном енергијом и снабдевање на велико електричном енергијом енергетске делатности које се обављају у складу са тржишним принципима", наведено је у саопштењу министарства.

Снабдевање је нешто чиме не мора нужно да се бави државна фирма, али је искуство показало да је најбоље када се тиме бави управо државна фирма јер је то најјефтиније, каже саговорник за РТ Балкан и додаје да се тако највише оптимизују трошкови.

"Приватник мора да оствари профит и желеће да тај профит буде што већи, користећи и спортска и 'неспортска' средства. Државно предузеће може да послује и на нули, довољно је да исплаћује плате", истиче.

Зелена агенда 

За државу је највећи проблем притисак из Европске уније, која давање средстава из европских фондова усклађује са тзв. Зеленом агендом и притом захтева одређене реформе. Тачније, да би одређени пројекти добили ЕУ средства, носиоци тих пројеката морају да буду правна лица са структуром у складу са европским правилима, којима је лакше управљати.

Иако гигантска јавна предузећа имају своје предности (што се показало у актуелној енергетској кризи), ЕУ је према тим "источноевропским, самоуправљачким мастодонтима" врло скептична. Са друге стране, оправдана је и скепса према форсирању Зелене агенде у условима када је енергетска безбедност кључна.

Ипак, министарство врло опрезно избегава нагле потезе, као што су гашење термоелектрана на угаљ, а о приватизацији, како кажу, не размишљају. 

"У овом тренутку нема притиска да се приватизује ЕПС нити његови делови, него постоји притисак да се ЕПС издроби на комадиће, којима се даље лакше може манипулисати", сматра саговорник, подсећајући да су "ЕУ и САД већ почетком двехиљадитих разграбили све што им се исплати."

Он додаје да је све што се од Србије очекује на пољу енергетике врло прецизирано од стране Енергетске заједнице, a да је раздвајање великих конгломерата попут ЕПС-а на мање целине - један од приоритета. 

"Енергетска заједница је ударна песница ЕУ за енергетику и у њиховим извештајима може да се прати ниво имплементације онога што се од Србије захтева. Ту је јасно наведено све што траже, они ништа не прескачу", додаје. 

Професионализација

Ресорна министарка Дубравка Ђедовић у јавним наступима редовно истиче да држава нема намеру да приватизује ЕПС, али се посебно наглашава професионализација управе која би од ЕПС-а направила модерну, функционалну компанију која ће моћи да привуче инвестиције. 

Највећи проблем који нико не сме да помене је радна снага, поготову мање квалификована и нестручна, оцењује наш саговорник. 

"Синдикати су свесни да што се фирма буде више професионализовала - било да иде ка приватизацији или не - то ће више људи да 'извиси'. Због тога се синдикати хватају за све оно што може у јавности да се презентује као проблематично, а циљ је заправо што дуже одржавање статуса кво", објашњава. 

С обзиром да је у питању велики број људи, који су уједно и значајан гласачки ресурс, власт је врло обазрива и не помиње било каква отпуштања. 

Он наводи пример Електродистрибуције Србије, у којој на хиљаде људи обавља посао очитавања бројила, што је трн у оку потенцијалном инвеститору. Јер инвеститор поставља питање: "Зашто бисмо ми инвестирали у вас кад ви држите неколико хиљада људи који иду и читају бројила, која би морала да буду дигитална?"

"А, ако ћете да уводите дигитална бројила - што је одавно тема која се увек гура под тепих - онда је то стварно питање отпуштања неколико хиљада људи, што властима наравно не пада на памет, па зато то и не помињу", додаје наш саговорник. 

Надзорни одбор 

Многи се двоуме око улоге коју у целом процесу игра норвешка форма "Ристад енерџи", коју је Влада Србије ангажовала да уради комплетну анализу електроенергетског сектора. 

"Норвежани су консултантска фирма како за нас, тако и за још двадесет предузећа која једва чекају да ускоче са својим кадровима и да баш они буду тај професионални менаџмент у ЕПС-у", објашњава саговорник.

Додаје да би присуство странаца у Надзорном одбору, који има контролну улогу, али велику моћ, било део политичке игре коју Србија игра са западним донаторима.

Иначе, статуом је предвиђено да у Надзорном одбору седи и један представник запослених, што је додатно подгрејало ситуацију, јер се синдикат ЕПС-а недавно поделио.

"Они су сад у конфликту чији је печат, чије су просторије... а с обзиром да ће неко од њих да седи у Надзорном одбору, сад је питање ко ће то бити, из ког синдиката. Тако да се они сад утркују ко ће гласније да брани права радника како би изградили ту позицију јединог правог синдиката", каже наш саговорник. 

Ипак, најважније је ко ће седети у оперативним органима ЕПС-а, односно ко ће заузети директорске позиције. По новом статуту, скупштина ЕПС-а која има само једног члана - Министарство рударства и енергетике - не поставља само директоре, већ и њихове тимове, што је раније било дискреционо право самих директора. 

"Колико брзо ће се то све спровести и да ли ће менаџмент бити изабран само од домаћих стручњака или ће бити и странци?", пита се и Јелица Путниковић.

Она додаје да је важно да се измене спроведу што пре и да то буде транспарентно.

"Да основно мерило буде стручност и успех фирме, а да политика буде избачена из ЕПС-а", закључује Путниковић.