Србија и Балкан
Министарка Грујичић: Лекар у сваком кварту, млади морају да добију шансу
У српском здравственом систему неопходно је направити рационализацију јер не могу неке болнице и одељења бити празни док велики број пацијената чека на терапију, истакла је проф. др Даница Грујичић
Наставићемо са улагањем у здравство – да градимо и обнављамо болнице и купујемо опрему – али морамо да успоставимо систем чији ће темељ бити породични лекар у сваком кварту, истакла је министарка здравља проф. др Даница Грујичић у интервјуу за "Вечерње новости".
Породични лекар би, по њеном мишљењу, донео квалитет у пружању здравствене услуге пошто изабрани лекари имају и по 2.000 картона, па су неке пацијенте видели тек једном.
"У тренутку када имамо дигитализацију и када ће до сваке амбуланте, одговорно тврдим, бити доведен оптички кабл, имаћете директну везу са лекарима", прецизирала је министарка.
У српском здравственом систему мора се променити пракса бројања картона и пацијената, тврди министарка, а неопходно је направити и рационализацију.
"Не можемо да очекујемо да један педијатар прегледа 35 беба у смени, али морамо да успоставимо другачији систем вредновања: експерт мора да има три пута већу плату од условно речено обичног лекара (…) Имамо болнице и поједина одељења која су практично празна, а истовремено имамо велики број људи којима је неопходна терапија. Ако смо у УКЦС имали две магнетне резонанце, па се чекало на преглед две године, а сада се са пет апарата чека исто толико, онда нешто не функционише и мора да се мења", истакла је проф. Грујичић.
Један од њених кључних циљева је и да се све дијагнозе нађу у једном регистру а како би се што пре дошло до неопходних прегледа и анализа. Такође, неопходан је и попис опреме.
"Маса ствари може да се заврши у примарној здравственој заштити, али не може норма лекара опште праске да има 30 или 40 прегледа. И људи траже да лекар опште праксе одвоји више времена за њих", сматра министарка здравља којој је акценат да примарна здравствена заштита збрине 60 до 80 одсто свих пацијената. То пак значи и да посебно у руралним срединама морају да се направе здравствене станице.
Бољитку у овом сектору би, наравно, допринео и млади кадар – млади морају да добију максималну шансу. Зато су им и дате бесплатне специјализације за гране медицине у којима је најизраженији дефицит, а ко их заврши, одмах ће добити посао, изјавила је докторка Грујичић.
Будући да је онколог, проф. др Грујучић истакла је и да поједини извори указују на то да је број нових случајева карцинома на годишњем нивоу 42.000 док она мисли и да је већи, те све доводи у везу с НАТО агресијом над Србијом 1999. године. И зато се залаже за изградњу новог Института за онкологију и радиологију.
"Да бисмо потврдили или искључили ту везу потребни су нам научни докази. Нажалост, то се све разводнило. А последице су видљиве: мушки стерилитет је у порасту, патолошке трудноће, спонтани побачаји, проблеми с интелигенцијом код деце. То се посебно односи на подручје Косова и Метохије. Они о томе не говоре, али ми и те људе виђамо и лечимо у нашим здравственим установама на југу централне Србије", закључила је за "Вечерње новости" министарка здравља проф. др Даница Грујичић.
