Донација из Албаније за Бујановац: Зашто се подгревају тврдње о "административном етничком чишћењу"

Становници града Поградец у Албанији прикупили су око 200 књига на албанском за етничке Албанце који живе у Србији а тврде да имају потешкоће да дођу до такве литературе у локалним библиотекама и школама, наводи портал "Еурактив".

Нагип Арифи, градоначелник Бујановца, објаснио је током последње посете Поградецу да његови бирачи "пате" од недостатка приступа албанској литератури. 

Као одговор на то, заменица председника општине Поградец Ентела Гушо објавила је да је прикупљено више од 200 књига које ће бити подељене.

"Идеја се родила крајем марта, када су у Поградецу били градоначелници општина из Македоније, 'Косова', али и албанских општина у Србији. Градоначелник општине Бујановац са болом је објаснио да библиотеци у том граду недостају албанске књиге и аутори, а да становници општине то траже", ​​рекла је Гушо.

Албанска влада је 2020. године донирала књиге на албанском студентима у истом региону. У програму, који је коштао око 140.000 евра, учествовало је више од четири хиљаде студената, наводи портал.

Координационо тело уложило 26 милиона динара прошле године

Овако посматрано, стекао би се утисак да се о грађанима Србије више брину суседне државе, него њихова сопствена. 

Међутим, из Службе Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа истичу за да су само у 2022. години издвојили близу 26 милиона и 200.000 динара за путне трошкове ученика средњих школа, куповину школских торби и прибора за ђаке прваке, као и за програм стипендирања студената.

Припадници албанске заједнице похађају целокупну наставу на свом језику и једна су од осам националних заједница која остварује то право, кажу из ове институције за РТ Балкан.

"Служба Координационог тела је у последње две године обезбедила средства Националном савету албанске националне мањине за плаћање такси издавачкој кући 'Албас' у износу од 2,2 милиона динара. Овим средствима је обезбеђено плаћање такси за 27 уџбеника, за децу која имају наставу у основним школама на албанском језику. Одобрени уџбеници на албанском језику су резултат заједничке сарадње Републике Србије и Албаније", наводи се у одговору Координационог тела. 

Осим наведеног, не треба заборавити да је Координационо тело само једна од институција Републике Србије која улаже у поменуте општине.

"Етничко чишћење административним средствима"

Портал "Еурактив" наводи да етнички Албанци који живе у тзв. Прешевској долини у Србији "не само да се боре да добију приступ књигама на албанском, већ се и противзаконито бришу из матичних књига".

Исти портал је, како се подсећа, 2022. године известио да је око 6.000 етничких Албанаца избрисано из регистара и бирачких спискова, што значи да нису могли да гласају, купују земљу, користе услуге здравственог система или уписују децу у школу.

Етнички Албанци су систематски брисани из званичних државних регистара, тврди и истраживач и бивша становница тог подручја, Флора Ферати Саксенмајер. 

"У 2015. години сам радила истраживања на овом подручју и неке породице, активисти и политичари које сам сретала стално су говорили: 'бришу нас, бришу нас'. То се увек дешавало у спрези са Министарством унутрашњих послова Србије", рекла је Саксенмајер за за сајт "Егзит њуз", који је први алармирао јавност, преноси "Еурактив". 

Подаци које је она прикупила, на основу бирачких спискова, показују да је у општини Медвеђа наводно уклоњено 4.200 људи са списка, а да је још 2.000 у Бујановцу одјављено са истог.

Њени подаци сугеришу да је у неким селима општине Медвеђа наводно дошло до смањења броја Албанаца за 41-71 посто, иако, како тврди, никада нису напуштали ту област. 

Саксенмајер објашњава да су власти, позивајући се на Закон о пребивалишту, слале људе да провере пребивалиште. 

Они би онда известили да не могу да пронађу појединце на адреси, о чему би била обавештена Изборна комисија. То је резултирало "брисањем читавих породица са бирачких спискова", а "без писаних доказа, нема основа за жалбу".

Саксенмајер тврди да су грађани пријавили да им је речено "не, ви не живите овде, живите на 'Косову', не можемо да вас признамо" и да је одговор дат претежно Албанцима.

"Важно је да се схвати да они злоупотребљавају закон. Свака држава на свету има закон о пребивалишту, али не постоји ниједна држава у Европи која злоупотребљава закон о пребивалишту како би циљала одређену групу и променила етнички састав", додала је.

Хелсиншки одбор у Београду назвао је ту наводну праксу "етничко чишћење административним средствима", преноси портал, а Европска комисија рекла је да је упозната са извештајима и да прати ситуацију у вези са правима припадника националних мањина.

Пасивизација бирачког права

О пасивизацији адреса говорио је прошле године и Шаип Камбери, председник Партије за демократско деловање из Бујановца. 

Он је за лист "Данас" навео да је у питању селективни административни процес који, како каже, спроводи Министарство унутрашњих послова против Албанаца "с намером да се утиче на вештачку промену етничке структуре становништва".

На упите РТ Балкана да ли су упознати са овим наводима није стигао одговор из Министарства унутрашњих послова РС, нити из Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Ипак, у интервјуу који је бивша министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић дала за Радио Слободна Европа 2021. године, осврнула се и на питање пасивизације бирачког права.

Она је истакла да се у случају Албанаца којима је пасивизирано бирачко право, ради о томе да њихово пребивалиште није утврђено на адреси коју су пријавили, а да МУП има право да провери да ли та лица заиста тамо живе.

"У једном малом стамбеном објекту од тридесетак квадрата евидентирано је, рецимо, 50 Албанаца. Ми смо отишли на терен и утврдили да је физички немогуће да сва та лица ту живе, а такође смо утврдили да се они годинама не налазе на тој адреси. Ако се налазе у иностранству, имају право да се пријаве у нашим конзуларним дипломатским представништвима. Такође, могу тамо и да гласају", објаснила је министарка.

Оптужбе на рачун Србије, "Косово" части

Амбасадор Србије у САД Марко Ђурић упозорио је почетком марта да је делегација Албанаца говорила и пред америчким Сенатом о наводној угрожености и дискриминацији етничких Албанаца на југу Србије.

У делегацији је био и народни посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери, а пут је званично плаћен из буџета тзв. Косова. 

"Ова посета резултат је растуће и обновљене лобистичке активности која се наслања на деловање Приштине. Такође, на основу сазнања којима располажемо у амбасади Србије, готово сви састанци овог српског парламентарца који у Народној скупштини представља наше суграђане албанског порекла, коришћени су за изношење тешких и неоснованих оптужби на рачун наше заједничке отаџбине", изјавио је амбасадор за "Политику".

Ненад Вуковић, председник Друштва лобиста Србије, рекао је да су Албанци из Приштине и Тиране ангажовали врло утицајне лобисте у САД и да они у свој пакет стављају и тзв. прешевску долину.

"Симптоматично је колико су они координисани, јер имају веома добре менторе. Пре извесног времена је управо Курти тражио да Албанци у 'прешевској долини' имају иста права као Срби на КиМ и није случајно поклапање тајминга између дијалога који се води у Бриселу и лобирања које косовски Албанци плаћају за посету Камберија и његове екипе у Вашингтону", навео је Вуковић за "Политику" и додао да је циљ слабљење преговарачке позиције Србије у дијалогу са Приштином.