Објављен "немачки нацрт" Статута за ЗСО; То је посао за Куртија

"Немачки нацрт" назив је документа који су, наводно, саставили западни кругови, а представља предлог Статута Заједнице српских општина на Косову и Метохији, пренела је приштинска "Коха", наводећи да је имала увид у тај документ.

"Заједница општина са српском већином на 'Косову' је правно лице настало у складу са Законом о потврђивању Првог споразума и Уставом 'Републике Косово'. Статут Заједнице је њен највиши правни акт. Статут ће усвојити оснивачка скупштина коју чине чланови скупштина општина учесница са гласањем у складу са Законом о потврђивању Првог споразума и Уставом 'Републике Косово'", наводи се у првом члану.

"Амандмане на статут мора да одобри Влада 'Косова' кроз правни акт у складу са Уставом. Влада ће, уколико буде оценила да је потребно, размотрити уставност сваког амандмана на Скупштини Удружења, чију ће оцену дати Уставни суд. Заједницу чини десет општина и заступа њихове интересе и интересе својих становника. Чланство у Заједници је добровољно. Процедуре за додавање чланова, искључење из чланства или распуштање Заједнице дефинисане су овим Статутом", пише у првом члану.

У другом члану се наводи да су чланови Заједнице органи власти општина учесница.

"Званични називи правног лица су: 'Асоцијација/Заједница општина са српском већином на Косову', 'Асоцијација општина са српском већином на 'Косову'' и 'Заједница општина са српском већином на 'Косову''. Сва три службена назива односе се на правно лице настало овим Статутом. У даљем тексту назив Удружење/Заједница означава све или било који од званичних назива. Службени органи 'Косова' или представници Асоцијације/Заједнице имају право да се на то позивају у било које од три имена", преноси Коха.

У другом члану се наводи и да се активности Заједнице заснивају на принципима добровољног учешћа његових чланова, напредне демократије и локалне самоуправе, и поштовања одредби о заштити и заступању права и интереса заједница, што је засновано на Уставу и законима Косова.

Општинске власти приступају Заједници на основу одлуке скупштина општина у складу са законским одредбама које регулишу доношење одлука овог општинског органа. У процесу приступања сваки члан мора да одобри Статут.

Чланови имају право да престану чланство. Одлуку о иступању из Удружења/Заједнице мора донети Скупштина дотичне општине у складу са законским одредбама које регулишу одлучивање овог општинског органа. Општина која напусти Асоцијацију/Заједницу може одлучити да се врати као чланица кроз процедуре наведене у тачки 4.

• Удружење/Заједница ће бити отворена за било коју другу општину под условом да се чланови слажу. Одлуку о пријему новог члана Удружења/Заједнице донеће 2/3 делегата Скупштине.
• Удружење/Заједница се може распустити одлуком саме Скупштине већином од 2/3 чланова, на основу одлуке градоначелника општина.
• Чланови Удружења/Заједнице имају право да искључе једну или више општина из чланства одлуком коју доноси сама Скупштина већином од 2/3 чланова.
• Удружење/Заједница мора имати своје званичне симболе, укључујући грб и заставу.
• Асоцијације/Заједнице у складу са законима и Уставом Републике Косово.
• Седиште ће одредити Скупштина.
• Удружење/Заједница има право на сопствене банковне рачуне и има право да поседује имовину и да се бави финансијским трансакцијама", наводи се у другом члану.

Није званични документ

На другој страни, лист "Данас" реаговао је на писање "Кохе", уз примедбу да "Немачки нацрт" није званични документ који су предложиле западне земље, већ нацрт статута на којем су радили организације цивилног сектора Фондација Фридрих Еберт Штифтунг (ФЕС) и Европски институт за мир (ЕИМ), а о којем су крајем септембра ове године разговарале албанске и српске невладине организације са Косова и Метохије.

Како сазнају медији, из извора блиских ФЕС-у и ЕИМ-у, управо овај статут објављен на "Коха Диторе" је онај о коме су српске и албанске НВО расправљале на састанцима, то јест онај на који су улагали приговоре.

Није познато да ли је у питању ревидирана верзија нацрта Статута или онај оригинални о којем се расправљало у Београду и Приштини.

Подсетимо, правник Милан Антонијевић није искључио искључио могућност да се поједине невладине организације, попут немачке Фридрих Еберт Штифтунг и друге, тренутно баве прављењем неког модела за нацрт Статута Заједнице српских општина на КиМ и тако покушавају да допринесу преговарачком процесу. 

Ревидирана верзија, са унетим примедбама српских и албанских НВО са КиМ, требало је да заврши на столу специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака, како се говорило.

Ипак, ФЕС и ЕИМ су демантовале да имају захтев или мандат специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака, немачке владе или било које друге стране за развој овог статута, већ да су њихове расправе биле искључиво за интерну употребу и да представљају рад цивилног сектора.

Тахири: ЗСО је посао за Куртија

Бивши главни преговарач Приштине у дијалогу са Београдом, Едита Тахири, изјавила је да је Заједница српских општина посао за премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.

Тахири је, на Фејсбуку, навела да је Курти дошао на власт супротстављајући се формирању ЗСО и да би га сада требало питати о томе.

Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габриел Ескобар затражио је од Куртија одговор о ЗСО и тај документ се данас појавио у медијима, написала је Тахири на Фејсбуку.

Подсетимо, јуче је Ескобар навео да САД подржавају француско-немачки план за дијалог.

"Да, у потпуности га подржавамо. И морам да додам да смо увек подржавали признање Косова као независне и суверене државе. Мислим да ће се признање од Србије десити, мораће да се деси некада у некој каснијој фази. Али оно што је важно за Косово јесте да започне стабилнији пут ка интеграцији у евроатлантске структуре, укључујући и признање од стране пет држава чланица ЕУ које не признају Косово. Ово је најважнија ствар коју можете извући из било чега другог у том процесу", навео је Ескобар, пренео је Косово онлајн.

Коначан споразум: Питање недеља

Ескобар је рекао да је чуо је од својих колега из Европе да је постизање коначног споразума између Београда и Приштине ''питање недеља''.

"Чуо сам своје европске колеге како причају да је то питање недеља, а не година. За договор, за пут напред. Стога, осим тога припада и странкама и посредницима да поставе временске рокове, али то мора да буде брзо. Узимајући у обзир контекст онога што се дешава, сви морају да преузму одговорност за стварање стабилности, не само у Европи, већ и у региону'', казао је амерички званичник.