Школе у Србији чека права револуција

Осим мале и велике матуре, српско образовање наредних година очекују још веће и значајније промене, открио је за "Блиц" проф. др Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Како наводи, све промене почињу изменама стандарда постигнућа ученика, али ће се манифестовати на програмима, наставним садржајима и уџбеницима. 

"Стандарди постигнућа наших ученика за крај основног образовања датирају из периода од пре скоро 15 година. По њима су рађени програми и уџбеници, на основу њих се креирају питања и задаци на малој матури. Дакле, сва основна знања наше деце и спремност за животне изазове су засновани управо на тим стандардима. Сигуран знак да нису више прикладни и да не гарантују сва потребна знања за наше ђаке су резултати ПИСА тестирања 2018. године о којима се много говорило у медијима, а који су и били непосредан повод за покретање поступка измене стандарда", објашњава Ранђеловић.

Први резултати за четири године

Иако су ти стандарди тада, у тренутку њиховог доношења, били модерни, усклађени и добри, много је година прошло, много се тога променило у нашим животима, те морамо да их мењамо и осавремењујемо, додаје он. 

"Свака озбиљна промена у било ком образовном систему започиње изменом стандарда постигнућа. Усвајање измењених стандарда најчешће доводи до измене програма, затим наставних садржаја, а на крају и уџбеника. Паралелно са тим, наставници морају да прођу одговарајуће обуке и да се прилагоде новом начину рада у школама, у складу са новим стандардима. Због инертности и гломазности образовних система, реално је да се први резултати, у смислу подизања квалитета, могу очекивати за четири године, а озбиљнији искорак тек за осам година, каже Ранђеловић за "Блиц".

Зато су и, како додаје, припремљени измењени постојећи стандарди за српски језик, математику, историју, биологију, географију, физику, хемију, музичку културу, физичко и здравствено васпитање и шест страних језика.

"Ова прилика је искоришћена и да се припреме стандарди за предмете који до сада нису имали стандарде, а то су информатика и техника и технологија. На изменама ових стандарда је радио велики тим наставника из школа, професора универзитета и експерата међународног програма РЕДИС. Припремани су полако и темељито, уз учешће и под будним оком стручне и шире јавности, како би био гарантован њихов квалитет", објашњава саговорник "Блица".

Средње школе

Када су у питању стандарди за средње образовање, и ту су потребне измене, иако су они новијег датума и усвојени су 2013. године. 

"Како су од тада, у међувремену, наступиле велике измене у образовању, изазване променама у нашим друштвима, права је прилика да се сада и тај сет образовних прописа поправи и коригује. Заједничким кординираним радом стручних група за стандарде за крај средњег образовања може да се постигне и њихово усклађивање и компатибилност", објашњава професор.

У радним групама за стандарде за средње образовање, како истиче, такође су били окупљени цењени стручњаци и наставници из средњих школа и са факултета, а имали су подршку и међународног ЕУ пројекта. Тако се дошло до нових, измењених и коригованих стандарда за предмете српски језик, математика биологија, географија, физика, хемија, музичка култура, физичко и здравствено васпитање и шест страних језика.

"Такође су, први пут, израђени стандарди за предмете психологија, социологија, филозофија, информатика, музичка култура и физичко и здравствено васпитање, што је такође велики корак у смислу уређивања система средњег образовања", објашњава Ранђеловић. 

Мала и велика матура

Након усвајања и објављивања стандарда, Завод ће спровести обуке за примену истих, намењене свим наставницима у Србији. Након обука, стандарди могу да почну да се примењују у настави.

"Ако би они били усвојени, као што се планира, у првој половини ове године, реално је да примена у школама крене у јесен 2024. године, а то значи да би и матурски испит (мала матура, будућа велика матура) били усклађени са новим стандардима, већ од 2026. или 2027. године", каже Ранђеловић.

Он додаје да свако померање или одлагање усвајања значи и одлагање неминовних промена у српском образовном систему.

"Значи и даћемо из године у годину све више каскати за образовним системима који су већ начинили те кораке, а значи и то да ће се још неколико нових генерација ђака образовати на основу старих стандарда, за које смо већ увидели да не дају задовољавајуће резултате. Дакле, велика је одговорност сада на образовним посланицима, на људима који одлучују о томе, одговорност према образовном систему и још више према будућим генерацијама", оценио је професор. 

Како истиче, сигурно је да деци у Србији желимо да понудимо образовање и услове за учење по најбољим могућим стандардима, како бисмо били по знању, конкурентни својим вршњацима из других држава. Први корак у томе су нови стандарди образовних постигнућа.