РТ Балкан истражује: Ко је крив кад дете није уписано у школу

Случај девојчице Л.П. (8) из Миријева, коју је отац занемаривао и годинама држао затворену, показао је да, упркос законима којима се санкционише занемаривање дечијих права, све институције сносе део одговорности, а да појединачно нико није надлежан. Тако смо дошли до тога да осмогодишњакиња није уписана у предшколско и у основну школу, никада није била у дому здравља.

Заштитник грађана Зоран Пашалић за РТ Балкан каже да је локална самоуправа  дужна да до краја фебруара обавести о броју деце која би требало да крену у школу, а школа је даље у обавези да, уколико нису уписана, 15 дана пре почетка наставе о томе обавести јединицу локалне самоуправе.

Међутим, упућени у ову проблематику кажу да су због заштите података о личности, општине престале да шаљу спискове са именима будућих првака, већ само број деце која су по узрасту стасала за школу, а воде се као житељи неке те општине. Такође, без тих спискова ни школе не могу да утврде и реагују, поготово у случају да породица промени адресу становања. 

"Према Закону о основном образовању и васпитању родитељ је дужан и одговоран да дете упише у припремни предшколски програм и касније у први разред основне школе. У случају да то не уради, прописана је казна у висини од 5.000 до 100.000 динара", наводи он.

А ако школа није имала сазнања да дете није уписано у први разред, треба да се обрати локалној самоуправи и установи социјалне заштите. У случају да је знала а није реаговала, пријаву против образовне установе требало би да упути просветна инспекција, што је опет компликовано, оцењује струка.

То је један од разлога што у Прекршајном суду не постоји ни једна пријава против родитеља који су понеле представници школа.

"Родитељи су дужни и да пријаве промену адресе становања. Из Министарства образовања су заиста у праву када кажу да њихове инспекције не могу да врше такву врсту провера по школама. Ко је изостао може да се зна једино ако је позната територијална надлежност", закључује омбудсман и додаје да је овај пример показао да ће систем морати да се мења јер је показао да "нема могућности адекватне контроле родитеља и старатеља".

Када је обавезна вакцинација у питању, Закон о заштити становништва од заразних болести предвиђа обавезну имунизацију деце против туберкулозе, дифтерије, тетануса, великог кашља, дечије парализе, малих богиња, рубеоле, заушака, вирусног хепатитиса Б, обољења изазваних хемофилусом инфлуенце типа Б и обољења изазваних стрептококом пнеумоније.

Закон прописује новчану казну од 30.000 до 150.000 динара за кршење ове одредбе, а у Србији је за претходне три године формирано 134 прекршајна поступка против родитеља, које су резултирале са 23 осуђујуће пресуде пред Прекршајним судом.

Да ли се отац девојчице У.П (35), коме је одређен притвор од 30 дана због занемаривања ћерке, насиља над партнерком и узнемиравања јавности, налази и на том списку остаје да се види, јер се према речима Пашалића, у току дана очекују одговор од шест надлежних институција.

До сада је одговор стигао само из Дома здравља Звездара у којем се наводи да девојчица Л.П. никада није била у тој установи, да није евидентирана, нити вакцинисана.