Гујон: 23 нове допунске школе српског језика широм света, три у Америци

У свету живи неколико милиона Срба, односно неколико стотина хиљада породица са децом, и када би се само део њих вратио у Србију, наша земља доживела би процват, сматра вршилац дужности директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Арно Гујон.

Да би се породице одлучиле на повратак, а тај тренд постоји, потребно је да деца знају језик, рекао је Гујон.

Различити су, напомиње он, проблеми Срба у региону и дијаспори, али је велики изазов у дијаспори очување језика.

"Поготову за децу рођену у иностранству и за припаднике друге, треће, па чак и четврте генерације који су се родили тамо. Веома је тешко очувати језик, није довољно код куће да се прича на спрском језику. Заблуда коју често имамо да је довољно да су отац и мајка Срби да би деца знала српски језик, јер иако је то предуслов, није довољно, потребна је школа", објашњава Гујон.

Управо због тога су, каже, покренули 23 нове допунске школе српског језика у свету и то од Канарских острва до Холандије, преко Португалије, Шпаније па све до Москве.

Додаје да су ове године само у Аустрији покренули 10 допунских школа, као и да ће у Америци по први пут бити покренуте допунске школе у три града - Чикагу, Милвокију и у Финиксу.

"Сада већ тамо имамо 250 заинтересоване деце, али када буду сви чули да се то покреће, верујемо да ћемо имати и дупло више", каже Гујон.

Истиче да се људи у дијаспори јављају да помогну у тој мисији, као и да им није потребна велика финансијска помоћ од матице, али да не могу сами да покрену школу српског језика.

"Ми ћемо да пошаљемо учитеље, уџбенике, ми ћемо да финансирамо закуп учионице", истакао је Гујон.

Наводи да ће у наредном периоду поделити 15.000 уџбеника и лектира допунским школама у свету.

"То је важно, јер они тешко могу да дођу до књига на српском језику и на ћирилици на пример у Паризу или у Цириху. Ми можемо то да набавимо и да им пошаљемо", наводи Гујон.

Истиче да то није учење само српског језика, већ и српске културе, као и да тако уче и о идентитету.

Арно Гујон, иначе је православну веру примио 2015. године у Високим Дечанима, а каже да од тада све празнике слави два пута, са породицом у Француској, али и овде са својом породицом по православном календару.

Наводи да у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону раде током целе године, али да су празници важни јер је тада већина Срба, где год да живе, јединствена и на окупу.

У Управи се, додаје труде да негују везе међу Србима где год да они живе, како би наши људи у дијаспори сачували идентитет и језик.

У просеку годишње реализују 300 до 400 пројеката широм света.

"Празнични дани су прилика да се подсетимо да су Срби у свету заједно са својом матицом, заједно са Србима у Србији и поготову са Србима на Косову и Метохији који, нажалост, данас пролазе кроз тешке тренутке и то је време када треба сви да будемо свесни тога и да будемо сви на окупу", рекао је Гујон.