Гласање у контејнерима, Албанци градоначелници, нове тензије: Шта северу КиМ доносе нови избори

Без обзира да ли ће неколико стотина Албанаца, колико ће како се очекује, изаћи на локалне изборе на северу Косова у недељу, гласати у полицијским станицама што је био првобитни план Централне изборе комисије тзв. Косова, или ће бирачка места бити у контејнерима поред путева, што је најновија варијанта, намера Приштине да четири општине са апсолутном српском већином добију градоначелнике и скупштине из албанске заједнице подиже нове тензије на северу Косова и Метохије.

Приштински медији пренели су јутрос да је ЦИК Косова одредила 19 бирачких места у четири општине, од којих је већина алтернативна, па ће контејнери за гласање у општини Лепосавић бити постављени на Јарињу, на улазу у Лепосавић, у селу Кошутово и на излазу из Сочанице. У општини Зубин Поток контејнери за гласање биће у Јасеновику, близу базе специјалне приштинске полиције, у близини прелаза Брњак и на излазу из града у правцу Митровице. У Звечану контејнери ће бити поред магистралног пута за Митровицу, код пута за село Жаже и на улазу у Бањску, а у Северној Митровици импровизована бирачка места биће постављена у Бошњачкој махали у насељу Три солитера и код аутобуске станице.

Остало је за сада непознаница, и кад ће контејнери бити постављени ко ће их чувати, можда специјалци са дугим цевима...

Оно што је извесно јесте да Срби, односно Српска листа као далеко најјача странка на северу КиМ  на овим изборима неће учествовати, а колико ће у овом случају избори бити легитимни говори податак да је на изборима 2021. од 31.533 бирача који су гласали на северу КиМ, њих 28.517 поверење дало Српској листи. 

На тим изборима,  октобра 2021. године, у Северној Митровици победио Милан Радојевић са 91,12 посто, односно 10.833 гласа, док је Ердан Атић из Самоопредељења имао 8,8 посто, односно 1.056 гласова. У Лепосавићу, Зоран Тодић из СЛ имао је 9.065 гласова, односно 97,85 одсто гласова, док је Шаћир Хетеми из ПДК добио 199 гласова (2,15). У Зубином Потоку Срђан Вуловић победио је са 3.225 гласова, односно 83,5 посто, док је Ћеркин Весељи успео да сакупи 259 гласова, односно 6,7 посто. У Звечану, победио је Драгиша Миловић са 98,4 посто гласова, а у локалном парламенту Српска листа  освојила је 18 одборничких места,а ДПК тек  – једно.

С правом се диже прашина око нелегалних избора

"У овом моменту није јасно шта Косову доносе недељни локални избори, могу да донесу озбиљне тензије, могу да донесу тензије које су више површне него суштинске, могу да доведу до нових разговора. Занимљиво је да док се подиже прашина око избора, с правом подиже прашина, и док српска заједница и Србија не прихватају те изборе, Београд прихвата да се формира Одбор за имплементацију француско – немачког плана који је формиран пре неки дан. Ми у овом моменту не можемо јасно да разлучимо да ли се овде ради о искреној борби Београда да се спречи наметање албанске власти на Северу и још дубље, или се ради о преусмеравању пажње јавности на то питање, док се упоредо ради на имплементацији француско – немачког плана који је још много гори од онога што се сада дешава на Северу", каже у разговору за РТ Балкан Драгомир Анђелковић, политички аналитичар из Београда.

Он наглашава да, из аспекта очувања безбедности, нико не може да зна шта ће се дешавати током избора.

"Све зависи да ли ће се Београд повући или ће подстаћи Србе да се опиру изборима који немају ни легитимитет ни легалитет, јер Срби су се повукли из изборних комисија у општинама. Тешко је на локалу организовати изборе, поготово јер се они обично одржавају у објектима као што су школе, болнице, под контролом инстутуција Србије, а сада то Београд неће прихватити, и поготову Срби на северу. Да ли ће Албанци покушати на други начин да их организују, да ли ће Срби то мирно посматрати или се томе опирати, знају само у Београду и Приштини, и можда неки западни центри моћи који су у све укључени", каже Анђелковић.

Велико питање на северу Косова и Метохије је и да ли ће Приштина искористи недељне изборе и евентуалне тензије да појача присуство специјалних полицијских снага.

"Приштинске специјалне снаге су већ присутне на северу у великом броју, то је последица укидања Цивилне заштите од стране Београда 2015. и 2016. године. До тада Приштина није могла да пошаље ни једног полицајца на север, постојала је Цивилна заштита, која је заправо била војно – полицијска јединица са преко 750 припадника. Да ли ће Приштина повећати број припадника или смањити, шта ће бити изговор, мање је важно, чињеница је да смо ми укинули институцију која је спречавала њихово присуство и мислим да Београд сада мора, ако искрено жели да одбрани север Косова, да поништи сва та решења и успостави све институције које је имао до Бриселског споразума 1 из 2013. и Бриселског пакета 2 из 2015. године", сматра наш саговорник.

На констатацију да из међународне заједнице нико више и не поставља нити отвара питање легитимитета избора на којима ће учестовати неколико процената уписаних бирача. Анђелковић каже да "добро знамо да један део међународне заједнице врши мирнодопску агресију на Србију".

"Многи потези који су повлачени били су срачунати на то да Србија сукцесивно даје уступке. Није ништа ново што део међународне заједнице игра на албанску карту, питање је само како се Србија са тим носи", речи су Анђелковића.

Он сматра да, ако Београд пређе преко ситуације у вези са изборима, доћи ће до "заокруживања албанске окупације севера која је већ далеко одмакла".

"Ако Београд одмах после тога повуче потез да Срби иступе из косовских институција, уколико се вратимо на стање пре 2013. и ако Београд систематски буде радио на обнављању цивилне заштите, то ће значити да настављамо борбу за север Косова. Ако будемо посматрали шта се дешава и негодовали онда је то питање само реторичко и препуштамо Албанцима север у потпуности“, уверен је Анђелковић.

По његовим речима, "ако четири општине на северу КиМ добију локалне власти којима ће управљати Албанци, то даље обесмишљава формирање ЗСО".

"Не знам да ли је то добро или лоше. Са једне стране је лоше, са друге стране, ако је Београд стварно спреман да прихвати француско-немачки план, онда је добро што Албанци обесмишљавају читаву ту причу, јер Београд у том случају неће моћи да прихвати француско – немачки план и да га имплементира. Тешко је рећи да ли је ово добро или лоше, можда је Куртијев екстремизам чак и добар јер он онемогућава спровођење тог плана", закључује Анђелковић.

Бранко Радун, политички аналитичар из Београда каже да је сасвим "бесмислено да се бирају власти општина, а да гласа тако мали број људи, два посто, чак и мање од тога".

"Такви избори су нелегитимни. То очигледно не спречава приштинске власти да изгурају локалне власти, па да онда вероватно, преговарају, тргују са тим. Њихова је намера да ослабе позиције Срба и Српске листе, тако што ће инсталирати неке своје органе", каже Радун за РТ Балкан.

Он додаје да је стратегија Албанаца јасна, да ако могу "преузму неке локалне самоуправе, да направе хаос на северу, а то може да донесе само нову нестабилност, да се тензије између Срба и Албанаца само појачају и то Приштини може послужити као средство за уцену и за трговину".

"Врло је реално и да дође до неких инцидената, проблема. Избори без Срба не само да нису легитимни, то није нормално, замислите да се у Приштини држе избори без Албанаца и албанских партија. Могући су инциденти, питање је шта ће се дешавати и колико све то може бити ризично и колико све то може бити повод Приштини да појачају присуство Росу, полицијских снага на северу. Неки инциденти могу да буду изазвани, испровоцирани, намештени тако да они могу да буду више присутни, више агресивни. А опет не можете очекивати да људи не реагују на тако нешто", уверен је Радун.

На питање шта северу Косова и Метохије доносе дани после избора, Радун је сигуран да "нелегитимни избори доносе нову, нелегитимну и ненормалну ситуацију која ће се наставити".

"Нема ту суштинске промене, јер такви избори су покушај да се да легитимитет нечему што је нелегитимно, и изазваће реакције код Срба. Нажалост изостаје реакција међународне заједнице, коју то очигледно уопште не интересује, немају проблем са тим. Питање је сад и како Заједница српских општина без српских власти у ове четири општине рецимо? То ће ваљда бити 'заједница албанских општина на северу', што потпуно обесмишљава идеју ЗСО", потврђује Радун.

Ко су кандидати?

Централна изборна комисија Косова пре десетак дана је одобрила садржај и дизајн гласачких листића за два изборна процеса који ће бити одржани 23. априла.

Према том списку, у  Северној Митровици за градоначелника су три кандидата, Бетим Османи из Митровачке грађанске иницијативе, Таулант Кељменди из ДПК и Ерден Атић из Покрета Самоопредељење.

У Лепосавићу су такође три кандидата за градоначелника. ДПК је предложила Аљбуљену Бехљуљи - Хетеми, Партија Срба Косова Александра Јаблановића, а кандидат  је и Љуљзим Хетеми из Покрета Самоопредељење.

За градоначелника Звечана предложени су су Иљир Пеци из ДПК-а, Слађана Пантовић као независни кандидат и Фетах Пеци из Покрета Самоопредељење.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић пре неколико дана оценио је да у "овим условима, без формирања ЗСО, локални избори у општинама на Северу КиМ представљају само још једну приштинску фарсу". Петковић је рекао "да су Срби у тим општинама 98 посто становништва и да они не желе такве изборе".

Председник Српске листе Горан Ракић говорећи о изборима 23. априла рекао да је да Курти није дозволио референдум, није дозволио гласање на парламентарним изборима и да косовски премијер "жели да Срби гласају само кад се њему свиди".