Србија и Балкан
Дачић: Статус КиМ је централно питање у преговорима Београда и Брисела, а не санкције Русији
Када све то рашчистите и када поставите црту између свега ви ћете у ствари видети да овде није то централно питање. Централно питање је дијалог с Приштином, рекао је српски министар спољних послова
Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић оценио је данас да је централно питање у преговарачком процесу Србије и ЕУ нерешено питање статуса Косова и Метохије, а не увођење санкција Русији.
"Србија се јасно одредила по питању територијалног интегритета и суверенитета Украјине. То смо осудили и гласамо о томе на међународним форумима. Ми се нисмо определили о увођењу санкција из наших и политичких и националних и државних и економских интереса", рекао је Дачић одговарајући на питање новинара, на заједничкој конференцији за медије са министром спољњих послова Шведске Тобијасом Билстромом.
Дачић је додао да у захтевима ЕУ у којима се тражи усклађивање спољне политике Београда са Бриселом, нема ничег чудног и да Србија то разуме.
"Када све то рашчистите и када поставите црту између свега ви ћете у ствари видети да овде није то централно питање. Централно питање је дијалог с Приштином. Проблеми око статуса, питање које се не решава ни Охридским споразумом", оценио је Дачић.
Он је рекао да је Србији наметнута ситуација у којој мора да води рачуна о својим националним и државним интересима, односно о односима са земљама са којима традиционално одржава добре односе и које подржавају њену позицију на међународној политичкој сцени, пренео је Танјуг.
ЗСО под знаком питања и након десет година, Београд не жели неизвесност
Ивица Дачић је рекао да Србија тражи да формирање Заједница српских општина (ЗСО) буде први корак, одлучујући и опредељујући услов за имплементацију Европског предлога за нормализацију односа Београда и Приштине.
Он је подсетио да је од потписивања Бриселског споразума, у којем је први пут договорено формирање ЗСО, протекло тачно 10 година.
"Данас је 10 година од потписивања Бриселског споразума, који сам тада ја потписао као председник Владе. Десет година након тога, оно што је била прва тачка у Бриселском споразуму, ЗСО, под великим је знаком питања", рекао је Дачић.
Шеф српске дипломатије је истакао да је јако важно да сви у Европи и свету разумеју зашто Србија тражи да формирање ЗСО буде први корак и одлучујући и опредељујући услов за имплементацију овог договора.
"Ми не желимо да опет уђемо у период неизвесности и да се опет чека годинама на формирање ЗСО", рекао је Дачић.
Нагласио је да је председник Србије Александар Вучић, који се раније данас састао са Билстромом, упознао га са свим очекивањима Србије када је у питању ситуација на Косову и Метохији.
"Оно што мислим да је битно и неспорно јесте да ћемо ми наставити са реформама за чланство Србије у ЕУ. Мислим да је то неупитно са наше стране, да је у интересу Србије да примењује стандарде ЕУ кад је реч о људским правима, слободама, демократији, реформи у разним областима друштва укључујући наравно и систем владавине права, медијске слободе и друго", истакао је Дачић.
Министар спољних послова је истакао и да је жеља Србије да са Шведском развија што боље билатералне односе.
"Ми имамо веома значајне и политичке односе. Договорили смо се да сваке године имамо редовне билатералне састанке министара спољних послова и да то буде стални подстицај за даљи развој наших билатералних односа. Наравно да смо ми веома поносни на то што имамо све боље и боље економске односе и сарадњу", рекао је Дачић.
Он је изразио захвалност Шведској на подстицајним средствима, која је Србија добила од те земље за разне развојне пројекте, и навео да у Шведској живи око 130.000 грађана Србије, за које каже да могу бити "спона између наше две земље".
Министар спољних послова Шведске Тобијас Билстром је истакао да веома цени добродошлицу која му је уприличена у Београду и оценио да је она одраз снажних веза између Србије и Шведске. Билстром је навео да је са Дачићем разговарао и о преговарачком процесу између Београда и Приштине, о Европском предлогу за нормализацију односа, као и о низу других билатералних питања, укључујући и економска.
