Председник САНУ: Академија (напокон) почиње расправу о Косову и Метохији

Председник Српске академије наука и уметности Зоран Кнежевић изразио је уверење да ће закључци расправа два одбора САНУ - за Косово и Метохију и за српско питање о европском предлогу за нормализацију односа између Београда и Приштине бити конструктивни и применљиви, да ће доћи до доносиоца одлука у Србији и да ће их они уважити.

Одбор САНУ за Косово и Метохију и Одбор САНУ за српско питање недавно су започели расправе о дијалогу Београда и Приштине о европском предлогу за нормализацију односа између Београда и Приштине.

Кнежевић је у интервјуу за Танјуг рекао да се Одбор за српско питање сагласио да иницира ту расправу и направио неку врсту плана и динамике расправе, која зависи и од темпа преговора између Београда и Приштине и садржаја одлука које се у међувремену доносе.

"Напомињем да је академија законом дефинисана као кровна научна и уметничка институција и то ће бити основ на којем ће бити доношени закључци наших одбора. Када буду донети ти закључци, они ће сигурно бити учињени јавним, јер сам сигуран да ће бити конструктивни и применљиви", рекао је Кнежевић.

Поводом предлога неких политичких актера да САНУ узме активније учешће у доношењу или бар предлагању одлука које би биле од користи за будућност Србије и њене становнике Кнежевић наглашава да се САНУ увек одазивала позивима државе да допринесе решавању најсложенијих проблема са којима се сусреће наше друштво и наш народ.

"Академија нема полуге и прерогативе власти да доноси било какве одлуке, нарочито када је политика у питању. Са друге стране она може да допринесе саветима квалитету предлога за решавање важних питања за друштво и државу. То зависи од онога ко нас позива и зашто нас позива и онога у чему Академија има компетенције да таквом позиву изађе у сусрет", објаснио је Кнежевић.

На констатацију да САНУ није колектив истомишљеника већ скуп врхунских стручњака из својих области деловања са различитим идеолошким уверењима Кнежевић је објаснио да "политички ставови чланова САНУ могу да буду препрека доношењу неких одлука за решавање проблема у нашем друштву и држави, али када се проговори језиком струке, онда се ствари у великој мери мењају".

"За сада такве случајеве нисмо видели. Ми се у Академији не бавимо чисто политичким питањима, већ стручним темама које делимично задиру у домен политике. До сада смо имали успеха у таквом приступу темама, пре свега у анализи питања рударења литијума у Србији, или анализи међународно правних аспеката сецесије наше јужне покрајне. Чак и оних мање политичких тема, као што је потенцијално угрожавање амбијенталне целине историјских споменика", рекао је Кнежевић и додао да су академици председници националних савета, или научних савета у великим јавним предузећима који доприносе решавању читавог низа проблема са којима се наше друштво сусреће.

Председник САНУ је, како каже, свестан проблема унутар саме Академије и за њега нема дилеме да су међу приоритетним питањима, која треба што пре решавати: подмлађивање чланства САНУ, као и повећање броја чланица у Академији.

"Пре свега имамо проблем укупног броја смањивања чланова Академије, која не само да је једна од најстаријих по старосној доби својих чланова, него је и једна од малобројнијих у односу на број становника у држави у читавом региону некадашње Југославије. Све то нас доводи у ситуацију да је у неким одељењима Академије број чланова на критичном нивоу", казао је Кнежевић и додао да је процес избора нових чланова САНУ једни начин да се ти проблеми реше.

Како каже, међу академицима мора да буде присутна свест да је неопходно у будућности изабрати већи број дописних чланова.

"Ново руководство Академије ће радити на томе у границама нормалног и примереног функционисања САНУ, пре свега кроз активности одељења и интеракцијом са њима. Следеће године су избори у САНУ, па ћемо видети како ће проћи. Надам се да ће бити успешнији по броју новоизабраних дописних чланова и по броју жена које су изабране. Наравно за пријем у САНУ пол није одредница, већ верујем да ће све те жене бити одлични кандидати. Имали смо на прошлим изборима знатан број колегиница који су изузетни кандидати и жао ми је што већ нису међу нама у Академији", рекао је Кнежевић.

Према његовим речима, САНУ ће као кровна уметничка и научна институција у нашем друштву наћи начин да комуницира са грађанима о актуелним светским феноменима који могу да одреде будућност човечанства као што су вештачка интелигенција или дигитална револуција.

"На јако добар пријем и одјек наишла је чињеница да је САНУ отворила врата једном ширем спектру уметника. На претходним изборима добили смо значајно појачање у броју врло истакнутих и значајних стваралаца који сада чине део Академије. Мање је запажено да су у Академију примљена и два стручњака из области информационих технологија. Један дописни члан се бави проучавањем вештачке интелигенције. Други дописни члан се бави безбедношћу на интернету и блокчејн технологијом, криптографијом...", објашњава Кнежевић и додаје да је САНУ препознала глобалне трендове који се дотичу и нашег друштва.

Председник САНУ истиче да "познаје велики број људи који на крајње озбиљан начин промишља будућност човечанства у целини".

"То су људи који гледају у будућност са филозофског, економског, еколошког, безбедносног становништва. Био бих задовољан када би неке до њих у будућности видео у Академији. Између осталог, да би ти људи сутрадан могли компетентно да одговарају кључне изазове будућности", рекао је Кнежевић.

Он је оценио да садашњи чланови Академије немају баш увид какав је био статус САНУ у претходним временима.

"Немамо ни објективна мерила из тих времена, већ само личне утиске и импресије. Имамо људе који су давали сведочанства да је САНУ ипак имала неко своје место и углед у друштву. Некада је тај углед био високо, а некада је довођен у питање из политичких интереса. Данас, број појављивања Академије у медијима озбиљно расте. Надам се да ће се тај тренд наставити, али не у квантитету, колико у квалитету. Важно нам је да САНУ буде препозната у јавности као институција која има шта да каже", рекао је Кнежевић.

Он сматра да је САНУ у претходних осам година постала добро организована и функционална институција и да таква треба да остане у наредном периоду.

"Окосницу мог програма рада чиниће две ствари. Прва је нека врста континуитета и копче са претходним периодом, а друга је управљање Академијом у складу са високим стандардима, који су Академији примерени", закључио је Костић.