РТ Балкан истражује: Порез на псе или "чешљање" одгајивачница?

Од почетка године широм Србије забележено је неколико стравичних случајева у којем су власнички љубимци или луталице изуједали грађане, па се у јавности потегло питање увођења пореза на псе.

Прво је на Космају страдао новинар Владан Радосављевић (62) кога су напала три пса, раса стафорд, мешанац стафорда и питбула и мешана, која су побегла из дворишта. Неколико дана касније у Младеновцу је шарпланинац напао и ујео пролазника за бутину. У Суботици су власнички пси ушетали у двориште вртића и напали четворогодишњег дечака, нешто касније и још троје деце у непосредној близини.

Слично се десило у два наврата у дворишту основних школа, на Миљаковцу и Видиковцу, када је чопор паса напао окупљене основце. Последњи случај одиграо се такође на овој београдској општини где су четири пса напали жену, док је куповала на киоску.

Директор ЈКП "Ветерина Београд" Будимир Грубић за РТ Балкан каже да је њихова служба тим поводом јуче изашла на терен и да су покупили пуштене псе са улице и одвели их у прихватилиште.

"Сумњамо да је пас који је изуједао жену власнички, јер је имао огрлицу. У питању је мешанац који личи на лабрадора и вероватно је побегао. Смештен је у карантин, где ће остати до усвајања. Иначе, остали пси нису прошли кроз систем, немају чипове, нису стерилисани и вакцинисани. Моје питање је одакле нама пси луталице када смо још пре десет година стерилисали 50.000 паса?", пита Грубић.

Према његовим речима, највећи проблем су неодговорни власници и одсудство свести људи који напуштају своје псе, па их чак и организовано, групно довозе унутрашњости у Београд. 

"Као председник Зоохигијене предлажем да се на првом састанку размотри предлог увођења пореза, добре и лоше стране те иницијативе, како би сви доносиоци законских регулатива донели исправну одлуку", објашњава наш саговорник.

Такса за нестерилисане

Милица Ранковић из Удружења за заштиту животиња и развој грађанске свести "Феникс" за РТ Балкан наводи да не подржава идеју пореза на псе.

"Нема никаквог смисла, хоће само да изнуде новац од грађана који су већ удомили неког пса и тако учинили услугу граду или прихватилишту. Та одлука би била бесмислена и контрапродуктивна. Решење је да учинимо власнике одговорним, да чипују, вакцинишу, хране, штите од бува и паразита своје љубимце. Још важније, да спречавају нежељено размножавање", наводи она и наглашава да је у том смислу једино логично увести таксу за нестерилисане животиње.

Из "Феникса" поручују да највећи проблем виде у одгајивачницама паса.

"Имамо готово 4.000 нелегалних одгајивачница, колико их је заведено на сајту Кинолошког савеза Србије, у коме региструју име и добијају педигрее за своје љубимце.Међутим, на сајту Управе за ветерину, где се подносе захтеви за регистрацију, имамо свега 80 одгајивачница. Реч је о онима које послују по правилима, уредно плаћају порез на добит када продају псе, док остали раде како им се хоће. Дозволе да се пси неконтролисано размноже до бесомучности, а оно што не продају или поклоне или оставе на улицу", објашњава Ранковић.

Према речима наше саговорнице требало би натерати надлежне инспекторе да врше контролу таквих објеката, као и да се уведу драконске казне за грађане чији пси направе проблем.

Спас у драконским казнама

Дресер паса из Чачка Славен Стевелић за РТ Балкан сагласан је да је највећи проблем управо прекомерно размножавање паса у сеоским, не и градским срединама.

"За то сам да се уведе порез за власнике опасних раса паса и уведу драконске казне за несавесне газдe", каже он.

Наш саговорник подвлачи да је сваки пас који хоће да уједе опасан пас, а да ли је опасан зависи од карактера љубимца, а не од расе.

"Реч је о факторима попут генетике, превременог извлачења из легла, психичке нестабилности, неадекватног односа са власником, а од расе зависи да ли има јачи стисак и енергију. Тако, имате питбулове мазе, а пекинезере који најчешће хоће да угризу", објашњава наш саговорник.

Из једне од најпознатијих одгајивачница добермана у земљи поручују да би била катастрофа да се и на њих односи предлог о порезу.

"Замислите ситуацију у којој имамо 70 чипованих паса, и за сваког платимо одређени новчани износ, чак и ако би био симболичан? Осим тога плаћамо храну, средства против паразита, што је око 4.000 динара за сваког пса годишње, затим транспорт, родослове и остало", рекли су нам из одгајивачнице.

Порезом би се увео ред

Генерални секретар Кинолошког савеза Србије Махмуд ал Дагистани за "Политику" један је од првих који је поменуо порез на псе.

"Сећам се да су шездесетих година постојали пунктови за вакцинацију паса. Сваки власник био је обавезан да вакцинише пса, плус да уплати одређен износ као порез. Ако треба да се плати порез за пса, ја сам за то. Нека буде 1.000, 2.000, 3.000 динара. Помножите то са бројем власника, па нека их је 400.000, видите колика је то сума новца. Порез је нешто што многе европске земље имају, без обзира на то о којој је раси и величини пса реч", образложио је ал Дагистани.

На интернету се појавила и петиција са овим захтевом, уз образложење да би се "увођењем пореза увео и ред, напунио буџет из којег би се исплаћивале штете за уједе, обављала стерилизација, изградња азила и слично".