"Новости": У Бачу срамна почаст Степинчевом миљенику
У римокатоличкој цркви "Свети Јурај" у Вајској надомак Бача од јуче се служе мисе, а изложене су и рекликвије контроверзног римокатоличког свештеника из Истре Мирослава Булешића који се у историјским списима помиње као ученик- миљеник кардинала Алојзија Степинца.
Како је "Новостима" потврдио инцијатор ове идеје Дарио Бошњак, председник одбора ДСХВ у Вајској, у месној цркви биће изложен део Булешићеве свештеничке одоре и његова урамљена слика, служиће се свете мисе, певаће дечји хор и предвиђена је и трибина "животописа блаженика" кога је римокатоличка црква беатификовала 2013. године.
"Заправо, идеја је потекла од мог стрица Стипана Бошњака, свештеника родом из Вајске који већ годинама службује у Истри. Желимо да се прошири поштовање према Булешићу кога су Партизани убили 1947. године док је служио мису. Осим тога преко животописа велечасног и ширења поштовања за његово страдање, ово је и начин да повежемо Истру и ове наше крајеве у Бачкој", рекао је Бошњак.
Он негира "све спекулације" да је Булешић био повезан са Степинцем током Другог светског рата, када су на тлу Независне Државе Хрватске, убрзо после њеног проглашења, оформљени многи логори смрти, међу њима и Јасеновац, у којима је начињен геноцид над Србима и Јеврејима.
"Колико сам ја упознат са његовим животописом, Булешић је у Риму студирао и дипломирао 1943. године, а ако је Степинац као надбискуп слао неку врсту новчане подршке, сигурно је то чинио и за све остале студенте, будуће свештенике", категоричан је Бошњак.
Према историјским списима, током службовања у Истри за време Другог светског рата, Булешић је био велики критичар партизанско-ослободилачког покрета, што је изазвало негодовање у делу народа.
Августа 1947. године у истарском месту Ланишиће убили су га припадници народне милиције док је служио мису.
О његовој блиској вези са Степинцем чију улогу у злочинима НДХ треба да расветле ватикански архиви (пандемија је пролонгирала отварање документације), сведочи и Степинчево писмо свештенику Ивану Павићу упућено 16. августа 1953. године поводом Булешићеве смрти.
Степинац наводи да је са великим болом сазнао, након доласка из затвора да је убијен Булешић, "тај добри и идеални млади свећеник".
"Жао ми је веома да је један добар радник мање на њиви господњој у драгој Истри. То уморство неће донети благослова убицама, нити онима по чијим су директивама извршили то гадно уморство", написао је Степинац.
Делић тела и одоре на поклоњењу?
У Бискупији сремској негирају наводе неких портала да ће посмртни остаци Мирослава Булешића бити пренети и сахрањени у Вајској.
"Истина је само да ће део његове одеће и део моштију, а то би подразумевало, рецимо, неку мању кост, на неколико дана бити достављени у жупу Вајску верницима Римокатоличке цркве на 'штовањe', а онда ће поново бити враћени у Истру. О животу блаженог Булешића биће одржана и три предавања, а једно ће приредити Стипан Бошњак, родом из Вајске, који је као свештеник службовао у Истри", речено је "Новостима" у викаријату Бискупије сремске.