Србија и Балкан

Брнабић са Пленковићем: Дотакли смо се свих отворених питања, ма колико тешка била

Наши народи упућени су један ка другом и јесу и морају бити једни од најпотребнијих гараната мира, стабилности и просперитета овог дела Европе, рекла је премијерка Србије
Брнабић са Пленковићем: Дотакли смо се свих отворених питања, ма колико тешка била© FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ DANIEL KASAP

Премијерка Ана Брнабић поручила је у Загребу да жели да посете званичника две земље буду чешће и да не буде свака од тих посета симбол, већ уобичајени радни дан који ће се бити искоришћен да се разговара о свим отвореним питањима.

"Драго ми је што смо, макар за сада, успели да направимо добар и квалитетан искорак у 2023. години, пре свега захваљујући Милораду Пуповцу и министру Томиславу Жигманову и ја им се захваљујем због тога", рекла је Брнабић на скупштини Српског народног већа (СНВ) у Загребу.

Премијерка је поздравила потписану Декларацију о сарадњи Срба из Хрватске и Хрвата из Србије, коју су представници политичких партија мањина у Србији и Хрватској потписали у јануару ове године.

"Искрено се надам да је на овај начин отворена нова димензија сарадње која ће врло брзо дати конкретне резултате, а можда је и ова моја данашња посета и боравак у Загребу управо конкретан резултат тога", рекла је Брнабић.

Подсетила је да је у јануару министар Ивица Дачић заједно са министрима Тањом Мишчевић и Томиславом Жигмановим, присуствовао Божићном пријему СНВ-а у Загребу, затим се председник Александар Вучић срео са хрватским премијером на маргинама форума у Давосу, те су уследили нови сусрети званичника.

"Очекујемо да се ове године, и радићемо на томе, одрже и политичке консултације министарстава спољних послова наше две земље", рекла је Брнабић.

Наши народи упућени су један на други

Она је казала да је имала добре и конкретне разговоре са хрватским премијером Андрејем Пленковићем око пројеката, као што су поновно успостављање железничког саобраћаја између Београда и Загреба и Љубљане, а такође су се, наводи, дотакли свих отворених питања колико год тешка и емотивна она била.

"Увек је добар разговор и отворили смо заиста сва питања, која имамо на души и питања несталих и питање решавања међусобних граница у делу који је споран и питање посете председника Александра Вучића Јасеновцу и оптужнице за ратне злочине на Петровачкој цести, али и за конкретне пројекте везане за будућност, као што су модернизација брзе пруге, обједињене наплате путарине на аутопутевима што ћемо имати за месец до два са Северном Македонијом", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је од 2016. године све више улагано у пројекте српске заједнице у Хрватској, наводећи да је до сада уложено више од шест милиона евра.

Додатно је, каже, упућена помоћ Хрватској у износу од 2,5 милиона евра за санирање последица земљотреса, као и СПЦ у Хрватској.

"Наши народи упућени су један ка другом и јесу и морају бити једни од најпотребнијих гараната мира, стабилности и просперитета овог дела Европе", рекла је Брнабић.

Она је честитала Хрватској приступање Еврозони и шенгенском простору, као и на споразуму о двоструком опорезивању са САД.

Питање несталих највише оптерећује односе Србије и Хрватске

Питање несталих је свакако питање које највише оптерећује односе Србије и Хрватске, рекла је данас премијерка Ана Брнабић за хрватске медије у Загребу, после скупштине Српског народног већа (СНВ).

"Драго ми је што смо у 2023. години имали одређених помака по тим питањима. Имали смо и комисију надлежних тела две државе која су се срела и разговарала у јануару ове године и одређене конкретне активности у марту ове године. То је оно што и нас оптерећује", рекла је Брнабић.

Она је подсетила да у Хрватској у мртвачницама постоје остаци 878 неидентификованих особа и поручила да је Србија спремна да сва отворена питања буду решена и затворена.

Брнабић је навела  да то питање није лако решиво за политичаре са обе стране.

"Није лако за политичаре, неће имати никакав политички поен, али то је наша одговорност коју морамо да испунимо", рекла је Брнабић.

Премијерка се осврнула и на своју раније изјаву када је рекла да је "Хрватске непријатељска земља" због забране увоза руске нафте у Србију.

"Стојим иза те изјаве. Мислим да је крајње некоректна била блокада увоза нафте. Мислим да је то тренутак када се енергетика користи у политичке сврхе и да то није добро и примерено, посебно за две суседне земље. Ми, када год имамо безброј отворених и тешких питања, увек када имамо било какво политичко неразумевање, враћамо се на та тешка и нерешена питања", закључила је Брнабић.

Пленковић: Желимо да се сви у Хрватској осећају добро

Треба да доносимо одлуке које ће побољшати положај Срба и других националних мањина у Хрватској, рекао је у Загребу хрватски премијер Андреј Пленковић на Великој скупштини СНВ.

"Као председник Владе који већ седму годину одржава снажно партнерство са свим представницима националних мањина у Сабору, али и са свима у Хрватској, негујући отворено и толерантно друштво у коме Хрватска у 2023. години представља земљу која је решила сва своја кључна национална питања, Хрватска је стекла међународну позицију у којој смо практично остварили све државно-политичке циљеве у последњих 30 година", поручио је Пленковић.

Како је објаснио, Хрватска то ради са поуздањем и жељом да сви који живе у Хрватској, било Хрвати или припадници националних мањина, уживају сва права и да се осећају добро.

Он је рекао да то говори зато што је премијерка Брнабић сама казала да су односи Србије и Хрватске оптерећени бројним наслеђем "у задњих стотинак година".

Ти проблеми живе и утичу на расположење, поручио је Пленковић, и навео да они представљају препреке у унапређењу односа Хрватске и Србије.

image