За злочине почињене у "Бљеску" нико није одговарао: Срби оплакују жртве, а Хрвати славе "победу"

Председник Републике Српске Милорад Додик поручио је да све док се Срби сећају својих погинулих у ратовима деведесетих година, у Хрватској те "акције" славе као победу.

"Не може победа бити убијање цивила на кућном прагу као ни гранатирање избегличких колон",  рекао је Додик данас у Градишци где је присуствовао обиљежавању 28 година од егзодуса Срба из Западне Славоније у злочиначкој хрватској акцији "Бљесак".

Он је подсетио да се и у Србији сећају овог страдалничког датума, те да се тим поводом јутрос чуо са председником Србије Александром Вучићем.

Додик је рекао и да ће се регулисати статус припадника Војске Републике Српска Крајине.

"Срби морају и даље да се боре за истину и правду и јасно кажу да су слободарски народ који се кроз цијелу своју историју борио за слободу, очување свог идентитета и опстанак на просторима на којима вијековима живи", поручио је градоначелник Градишке Зоран Аџић након обележавања 28 година од егодуса Срба из Западне Славоније.

За злочине над Србима нико није одговарао

Председник савеза Срба из региона Миодраг Линта је данас, приликом обележавања 28 година од злочина над српским народом у злочиначкој акцији "Бљесак", изјавио како је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији државне политике.

"Нажалост, за ове злочине нико није одговарао и то је један од многобројних доказа да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и у функцији државне политике. Због тога већ дуже време апелујем да наше тужилаштво за ратне злочине у Београду покрене истраге и подигне оптужнице против одговорних за злочине над српским народом на подручју читаве Хрватске", рекао је Линта новинарима пред литургију у цркви Светог Марка у Београду, након које су положени венци у Ташмајданском парку.

Рекао је да је акција "Бљесак" била само једна од бројних злочиначких акција војске Хрватске у Западној Славонији, која је тада била под заштитом Уједињених нација, као и завршни чин етничког чишћења српског народа са тог подручја.
Председник Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац објаснио је како је пред Хашким трибуналом оптужено неколико хрватских генерала, и то само за злочине у акцији "Олуја", а да пред међународним судом нико није оптужен ни осуђен за "Бљесак".

По његовим речима, пред националним тужилаштвима у БиХ, Србији и Хрватској било је подношених кривичних пријава, али се нажалост на томе и завршило.

Председник удружења избеглих и расељених лица "Завичај" Ненад Абрамовић рекао је да је " 'Бљесак' над Западном Славонијом и даље присутан" и изнео је податке да је преко 100.000 Срба из Западне Славоније напустило то подручје.

"Не можемо да говоримо само о 'Бљеску' него и о акцијама које су претходиле, то је био само завршни чин етничког чишћења Западне Славоније од Срба", рекао је Абрамовић.

Рекао је да Србија од Хрватске још потражује 2.000 несталих, али да тај процес споро траје и по његовим речима, једино што је сада могуће је да кроз културу сећања помену сваку жртву, јер "ко је заборављен, умире два пута".

Хрватске војно-полицијске акције "Бљесак", "Олуја", "Масленица" и друге су биле наставак политике НДХ, које се савремена Хрватска још није јасно одрекла, изјавио министар рада и борачко-ивалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, након обиљежавања 28 година од егзодуса Срба из Западне Славоније.

Војно-полицијска акција названа "Бљесак", којом су хрватске снаге запоселе део Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске Крајине, започела је 1. маја 1995. године.

Напад на заштићену зону УН сектор "Запад" започео је пре 28 година у раним јутарњим сатима.

Како подсећа Танјуг, нападнути су јужни и централни део западнославонског дела Републике Српске Крајине, од стране припадника четири професионалне бригаде ХВ и више специјалних формација. Напад је паралелно изведен са запада од Новске према Окучанима и једним краком према Јасеновцу, и са истока из правца Нове Градишке, према Окучанима и пут Старе Градишке.

Намера је била пресецање територије и разбијање снага Српске Војске Крајине, односно њеног 18. Корпуса с циљем да се затим избије на Саву код Јасеновца, чиме је била запречена евентуална помоћ из Републике Српске. Паралелни циљ је било одстрањивање српског становништва са простора Западне Славоније.

Трупе ОУН  које су се налазиле на простору Западне Славоније у тренутку операције, чији је задатак била и заштита поверене зоне и становништва, по почетку напада, повукле су се у своје базе.

Са хрватске стране, према званичним подацима, у акцији је учествовало око 7.200 припадника хрватских снага, професионалних припадника војске и полиције. У саставу тадашњег 18. Корпуса Српске војске Крајине, у тој зони, налазило се тада приближно 4.000 лица, огромном већином резервисти. 

Војне операције одвијале су се 1. и 2. маја, а мањим делом и током наредна два дана.

Основни циљ хрватских власти, запоседање дела Западне Славоније који се налазио у саставу Републике Српске крајине је остварен. Српске оружане формације су разбијене а тамошње српско становништво је протерано. 

Према подацима званичног Загреба,  укупно су погинула 42 припадника хрватских формација, а 162 лица из састава тих формација су рањена. 

Убијене су притом 283 особе српске националности, а протерано је најмање 15.000 Срба. Према појединим наводима протерано је до 18.000 лица.

Збег Срба који су се повлачили јужно од Саве, у Републику Српску, гађан је и артиљеријом и авијацијом.

Приближно 1.450 лица српске националности је притом ухапшено, и они су одведени у логоре, у Вараждину, Бјеловару, Вировитици, Новој Градишки, Славонској Пожеги.

Укупно, са простора Западне Славоније почев од 1991. године, протерано или избегло око 67.000 Срба.

Трибунал за бившу Југославију у Хагу, априла 2011. прогласио је кривим генерале ХВ Анту Готовину и Младена Маркача, на основу учешћа у удрженом злочиначком подухвату чији је челник био председник Хрватске Фрањо Туђман, а с циљем присилног и трајног уклањања српског становништва током и након операција "Бљесак" и "Олуја".                  

Жалбено веће Трибунала ослободило их је, међутим, оптужби 16. новембра 2012. године.

Хрватска годишњицу "Бљеска" обележава као ослобађање западне Славоније, а у Окучанима ће се заједно наћи председник државе, председник парламента и премијер, Зоран Милановић, Гордан Јандроковић и Андреј Пленковић.

Централна свечаност биће одржана код спомен-обележја "Коцке ведрине", које ће прелетети МИГ-ови. Најављено је одржавање показне вежбе Хрватске војске и полиције на стадиону, уз наступ акробатске групе ХРЗ-а "Крила Олује", а у вечерњим сатима планиран је концерт.