Украјински амбасадор велича "Бљесак": Хрватска је ослободила територију од великосрпског агресора

Амбасадор Украјине у Хрватској Васиљ Кирилич, на годишњицу злочиначке хрватске акције "Бљесак" у којој је за само 36 сати протерано 36.000 Срба, а убијено 283, поздравио је ту акцију.

"Хрватска слави операцију 'Бљесак', током које је пре 28 година ослободила део територије од великосрпског агресора. Операција 'Бљесак' била је претеча операције 'Олуја', којом је обележена победа хрватске у отаџбинском рату 1991-1995", написао је он на свом Твитер налогу.

Ово није први пут да Кирилич прави злонамерне паралеле између садашњег сукоба у Украјини и Хрватској деведесетих година прошлог века.

Тако је недавно, гостујући у Дневнику ХТВ, рекао да је "живот сваког Украјинца усмерен на одбрану своје земље", и да Хрватска представља узор за његову земљу.

"Сви раде на томе да се Украјина одбрани. Снажни смо духом и уверени да ћемо одбранити Украјину. Хрватска је прошла слично раздобље, ви сте лекција за нас. Непријатељ покушава да одузме од Украјинаца струју, кад не успева ништа на фронту, да уништи темељ живота, али није успео. Ми смо јаки. Украјинци су ратници светла. Навикли смо и имамо начин како да одбранимо своју државу", рекао је Кирилч.

Споменуо је страдања у украјинским градовима уз сумануту копчу са Вуковаром.

"Кад говорим Буча, мислим на Вуковар. То је град мученик и сведок овог геноцида против човечанства", рекао је амбасадор Украјине иако ниједна пресуда хашког суда операције у Вуковару, једине регуларне формације у држави, а то је била ЈНА, није третирала као геноцид.

Да изјаве украјинских званичника попут ове нису усамљени случајеви, показао је и Олег Николенко, портпарол украјинског министарства спољних послова.

Он је, одговарајући на коментар председника Хрватске 30. јануара у којем је казао да је "сасвим јасно да Крим више никада неће бити Украјина", Србију прогласио агресором.

"Питам се би ли Зоран Милановић могао да постане председник своје земље с таквом реториком деведесетих година, док се Хрватска борила да сачува своју државност? Би ли његови гласачи пристали да затворе очи пред окупацијом дела своје земље? Сумњам. Подсећам да је Хрватска због спољне агресије могла да изгуби трећину територија. Ипак, захваљујући херојској борби, Хрвати су успели да заштите независност своје државе", написао је Николенко.

Са друге стране, званични Београд стао је уз Кијев у готово свим резолуцијама у Уједињеним нацијама у којима се осуђује Русија. Тако је Србија почетком марта ове године на седници Генералне скупштине УН у Њујорку гласала за усвајање резолуције, којом се захтева моментално повлачење руских снага из Украјине и позива на праведан и трајан мир.

Србија је у марту 2022. подржала две резолуције, једну којом се осуђује "руска агресија" и другу којом је од Москве тражено да моментално прекине рат против Украјине.

У априлу прошле године Београд је гласао за искључење Русије из Савета УН за људска права, а у октобру за резолуцију којом је Генерална скупштина осудила руско припајање четири украјинска региона. Србија је једино била уздржана приликом гласања о резолуцији којом се захтева позивање Русије на одговорност због инвазије уз обавезу плаћања ратне одштете Кијеву.