Србија и Балкан
Иницијатива коју је за три дана подржало 90.000 људи: Образовање је стуб друштва, не урушавајте га
Школе су слика и прилика друштва, а деца су слика и прилика своје породице, сматрају стручњаци
Трагедије које су прошле недеље завиле Србију у црно последица су, између осталог, дугогодишњег промовисања негативних вредности у друштву и урушавања образовног система, став је Друштва за српски језик и књижевност Србије који је подржало више од 90.000 грађана који су потписали њихову иницијативу којом се захтевају промене.
Органи Друштва формулисали су програм састављен од седам тачака, који покривају шири социјални контекст - породицу, друштво и јавност, и ужи који се односи на школски систем:
Забрану ријалити програма, забрану преношења експлицитног насиља и увредљивог садржаја путем средстава јавног информисања, санкционисање говора мржње на друштвеним мрежама, јачање психолошко-педагошке подршке ученицима, враћање васпитно-дисциплинских мера у руке наставника, њихово бирократско-административно растерећивање и подизање статуса и угледа просветног радника.
Славко Петаковић, заменик председника Друштва и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, за РТ Балкан каже да је просветни систем пресек онога што се догађа у нашем друштву.
"Наше друштво је у кризи, а криза не може да се реши, док се не реши образовни систем, који је стуб државе и који треба да изнедри и здравство, просвету, полицију, војску и све друге сегменте друштва", наводи Петаковић.
Међу потписницима иницијативе су, како наглашава, многи професори, наставници, педагози, психолози, родитељи, и сви су сагласни да је наш образовни систем у проблему.
"Оно што даје наду је њихово опредељење да се досадашња пракса заустави и промени. Свих седам тачака је подједнако важно, а приоритетна је подизање статуса наставника. Ако се то уради, појачаће се интересовање будућих студената за наставничке профиле, а сама конкуренција изнедриће квалитет, да најбољи улазе у школе и предају", наводи он и додаје да поменуто решење неће дати резултате, ако друштвени контекст у коме школе делују не потврђује вредности које се у школи промовишу.
Предложену иницијативу, како каже, предаће Влади Србије и представницима Скупштине, јер су то адресе које би морале да уобличе и спроведу у дело оно што захтева народ и струка.
"Ово је ствар читаве Србије, овде не смеју да постоје поделе", поручује саговорник РТ Балкана.
За разлику од Русије, где је држава донела одредбе које утичу на стандард и друштвени статус наставног особља, као и Јапана у коме учитељ има скоро идентичну плату као министар просвете, али и дипломатски имунитет, посебно резервисана места у метроу или позоришту, места за куповину по симболичним ценама, у Србији просветни радници имају за 10 одсто нижа примања од републичког просека.
Социјални психолог Драган Попадић за РТ Балкан каже да је положај наставника код нас све лошији и лошији, а генератори насиља све бројнији и бројнији.
"Насиље је присутно на друштвеним мрежама, у медијима, у скупштини, па и у школама. Приказује се као популарно, моћно, нормално, од угледа и постаје одомаћено у различитим сферама живота, а поруке које се добијају и усвајају су поражавајуће. Неку кажу да млади не гледају те садржаје на телевизији, али гледају њихови родитељи, бабе и деде, а сви знамо колико су деца склона да упијају разна знања и оно што виде око себе", објашњава Попадић.
Психолог Зоран Мустеровић за наш портал истиче да Србија има 30 до 40 одсто неписмених или функционално писмених грађана.
"Уместо да дајете образовне и културне садржаје, да подижете ниво културе и образовања у земљи, ми то деценијама урушавамо и подилазимо ниским страстима. То не смемо да дозволимо! Ко то ради не мисли добро свом народу. Дајете им емисије у којима је све дозвољено, ту су туче, сексуални односи, понижавања и разноразне вулгарности", каже он.
Психолог додаје да са друге стране, дуги и неконтролисани боравак на друштвеним мрежама води у обезличавање и дистанцирање друштвених односа, губи се лични однос према другоме, не видите његове реакције, па самим тим не можете адекватно да одговорите репертоаром понашања.
Он сматра да ће та деца имати проблем у комуникацији, са уклапањем у друштвене токове, осиромашењем језика и изражавање емоција и емпатије итд.
Да треба вратити ауторитете у животе младих, слажу се и психолог Мустеровић, али и професор српског језика и књижевности Јасминка Станковић.
Она за РТ Балкан каже да су тренутно школе слика и прилика како изгледа друштво, а деца су слика и прилика своје породице.
"Дефинитивно је мање емпатије него пре 30 година, све је више дисфункционалних породица, као и одговорности за (не)учињено. Сматрам да сарадња између наставника и родитеља треба да буде већа, да се повећа број часова српског језика и књижевности, јер деца кроз литературу стичу прва искуства, уче да добро побеђује зло, али не брзо и лако, већ кроз много напора и препрека, развијајући машту и саосећајност", наводи професорка Станковић.
Наводи пример који јој се први пут десио за три деценије рада у просвети:
"Прошле године сам први пут доживела да се ученик смеје док обрађујемо `Крваву бајку`, а на питање шта му је смешно, каже да није познавао стрељане ђаке. Нема никакав осећај и пијетет за оно што су доживеле те генерације и то је поразно".
Када је повећање броја психолога и педагога у питању, сматра да их има довољно у школама, али да су многи људски ресурси утрошени на инклузивно образовање у Србији.
"Ако се све поменуто деси, и статус учитеља ће доћи сам по себи. Не можете га прогласити само од себе, него ће постати круна свега када друштво схвати значај рада просветара", закључује она.
