Србија и Балкан

РТ Балкан истражује: Од бирократије не виде дете, наставници пола наставе потроше на администрацију

После масовне пуцњаве у ОШ "Владислав Рибникар" у којој је ученик седмог разреда К.К. (13) усмртио осморо деце и чувара, један од захтева Друштва за српски језик је и тај да се бирократија сведе на минимум
РТ Балкан истражује: Од бирократије не виде дете, наставници пола наставе потроше на администрацијуwww.globallookpress.com © Philipp von Ditfurth/dpa

Како би се просветни радници усредсредили на образовни рад са децом, требало би да се умање административне процедуре у школама на које наставници и учитељи утроше 50 одсто радног времена, упозорава струка.

Наиме, после масовне пуцњаве у ОШ "Владислав Рибникар" у којој је ученик седмог разреда К.К. (13) усмртио осморо деце и чувара, један од захтева Друштва за српски језик је и тај да се бирократија сведе на минимум, а све са циљем да се преостало време на часу и одмору проведе у разговору са децом, причајући о последицама насиља, продубљивања емпатије и свему осталом које се тиче најосетљивијих дечијих осећања.

Бивши министар просвете Срђан Вербић каже за РТ Балкан да вођење оволике администрације није потребно, а ни корисно.

"То сви знају, и наставници и директори школа. Администрација се води потпуно про-форме ради, а суштина изостаје. Раније је постојала иницијатива да се смањи количина папира за попуњавање разних захтева који се од њих траже. Две године се радило по тим упутствима, али се касније испоставило да су запослени у школама по навици радили по старом и уредно водили сву администрацију, а све само да се не би нашли у ситуацији да им просветни инспектор не би замерио на мањку документације", објаснио је некадашњи министар.

Он наглашава да постоје две врсте контроле. Једни су просветни инспектори које занима само папирологија и други којима је фокус на квалитет образовања.

"Прва служи да утврде кривца кад се у школи деси какав инцидент или пропуст, а друга би требало да се бави суштином, да прикупља и обрађује податке, анализира их у школама пружи повратну информацију образовној установи. Међутим, проблем је што у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања немају довољно ресурса, па се испоставило да се све своди на пуко гомилање папира", признаје Вербић.

Весна Јеротијевић, чланица Председништва Уније синдиката просветних радника Србије и учитељица другог разреда чачанске основне школе, за РТ Балкан каже да јој две трећине часа одлази на бирократију, а трећина на ефективан рад.

"Највише су оптерећене одељенске старешине и учитељи нижих разреда, а сав тај додатни труд се додатно плаћа свега 2.000-3.000 динара месечно. Мени је највећа траума формативно оцењивање, садржано од описа постигнућа ученика, описа њиховог ангажовања на настави и препорука за даље напредовање. Писање описних оцена ради се за сваког ученика посебно и то дупло, у електронском и у папирном дневнику. Уносимо ознаке, попут тужића и смајлића, као и описно образложење, односно коментар на оцену - шта је питано, шта је ученик знао или није знао и коју оцену је добио. Ту су и записници стручних и одељенских већа, допунске и додатне наставе...", наброја наша саговорница.

Педагошка свеска додатно оптерећење

Јеротијевић објашњава да је додатни проблем и постојање педагошке свеске, тј. портфолио ученика у који се уносе лична интересовања ученика, његова размишљања, расположења, а паралелно воде и свој, професорски, портфолио са напоменама о стручним усавршавањима, семинарима које су похађали, достигнућима, наградама са такмичења и остало.

"Такође, на крају полугодишта и школске године имамо и класификациони извештај који садржи податке о укупном успеху у одељењу, броју изостанка итд, а у случају да одељење има дете са посебним потребама, евиденција обухвата и посебан план и програм за његово инклузивно образовање", наводи чланица Уније и додаје да се све умножава у случају дисциплинског поступка, када се додају записници и планови разних ПП служби, родитеља, комисија, тимова...

"Дословно да само седите и пишете, а да не видите дете. Зато, наравно да сам сагласна са иницијативом Друштва за српски језик и подизањем гласа просветних радника против оваквог система који нас је одвојио од деце, а приближио гомили папира захваљујући 'белосветским моделима' разних амбасада и држава које усвајамо без реда, икаквог смисла и логике", закључује учитељица.

Са овим плановима сагласан је и Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије.

"Министарство просвете је узело те пројекте које спроводи реда ради, иако се и у земљама где су настали примењују са дупло мањим бројем ученика, уз рад дефектолога и учитеља, што ми не можемо да приуштимо", подвлачи Брајковић за РТ Балкан.

image