Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Зашто грађани југа Србије не желе да предају оружје
Свака албанска кућа на КиМ поседује свој арсенал, који се чува за евентуалне сепаратистичке нападе, поручили су из Међународног удружења полиције
Поводом акције предаје оружја у Србији, председник Србије Александар Вучић похвалио је рад полицијских управа у Новом Саду, Београду и Сремској Митровици, као и Шапцу и Руми, будући да је у овим градовима прикупљено највише оружја, муниције и експлозивних направа.
РТ Балкан покушао је да утврди шта се дешава на југу Србије, посебно у пограничним деловима са Косовом и Метохијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином - где су у прошлости или вођени ратови или су у питању територије на којима, како сматрају стручњаци, постоји велика количина нелегалног наоружања.
Адис Даздаревић из Међународног удружења полиције са седиштем у Новом Пазару за РТ Балкан каже да је право питање зашто грађани у појасу око КиМ, Бујановца и Прешева, као и у пограничним пределима, не предају оружје.
"То питање је увек актуелно, јер су претходне полицијске акције и оне изненадне заплене оружја МУП показале да се тамо увек пронађе огромна количина која се чува за евентуалне сепаратистичке нападе и сукобе косовских Албанаца и Срба. Куповина оружја на црно, расходованог и преправљеног, углавном се обавља преко 'Косова' а набавља се, односно увози из Турске и Италије", наводи наш саговорник.
Према његовим речима, свака албанска кућа на КиМ поседује свој арсенал.
"Косовски Албанци улажу у наоружање, свака породица га има у поседу. Не можемо да знамо колико је нелегалног оружја у Србији, али мислим да су подаци по којима смо трећи у свету, после САД-а и Јемена, тачни ако се рачуна територија КиМ. Према подацима привремених приштинских институција, на том простору има више од 200.000 комада оружја", каже Даздаревић.
Он наглашава да се наоружање добијено од Војске Србије мора раздужити или у супротном та особа мора кривично да се гони.
"Полиција нема квалитетан механизам контроле грађана који нису починили кривично дело, већ би нам требао налог суда за улазак у приватан посед. Само рутинске контроле или рације могу да буду од користи", објаснио је Адис Даздаревић и додао да је добар одзив у Врању, где се дневно преда око 20 комада оружја дневно.
Андреја Савић, бивши професор на Факултету за дипломатију и безбедност и некадашњи први директор Безбедносноинформативне агенције (БИА), за РТ Балкан наглашава да је прошло тек недељу дана од почетка акције МУП-а и да почетак охрабрује.
"Урбани центри су показали да су тренутно резултати разоружања у њима најефектнији, што значи да је јавно мњење свесно потребе корака које држава предузима - а то је нулта толеранција за нелегални посед наоружања", наводи он.
Такође је, како каже, логично да региони који гравитирају према КиМ захтевају посебну безбедносну пажњу, као и они погранични делови са државама насталим после распада Југославије, где су се због грађанских ратова акумулирале значајне количине оружја, бомби и муниције.
"Зато би ова акција МУП-а Србије требало да буде пропраћена обухватнијом акцијом у читавом региону, што би био предуслов за укупну безбедносну ситуацију на Балкану", наглашава Савић.
Из Министарства унутрашњих послова за наш портал су поновили да предузимају све расположиве мере како би се предаја оружја обавила у најкраћем могућем року - тачније до 8. јуна када грађани за посед нерегистрованог оружја неће сносити никакву кривичну одговорност нити последице.
"Приликом предаје нелегалног оружја грађани не морају да се легитимишу и остављају своје личне податке, а не морају да доказују ни порекло оружја", одговорили су за РТ Балкан.
Министар полиције Братислав Гашић изјавио је да је одзив грађана овој акцији изузетно добар.
"То говори о повећању поверења у полицију, али и о подизању свести грађана о опасностима до којих доводи нелегално поседовање оружја", изјавио је Гашић.
Према подацима швајцарског истраживачког пројекта "Small Arms Survay" из 2018. године, Србија има 39,1 комада оружја на 100 становника.
До недеље, 14. маја, у Србији је предато oко 13.500 различитог наоружања и минскоексплозивних средстава, а читава акција покренута је након трагедија које су задесиле Србију, злочини у ОШ "Владислав Рибникар" и селима у околини Младеновца, када је убијено 18 особа, а рањено 20.
