Климатолог: Потребан већи опрез током маја и јуна, прете максималне падавине и бујичне поплаве

Средина је маја, па очекивано сви чекамо сунце, али изгледа да нам за сада у овом месецу предстоје само облаци, киша и локални пљускови.

Климатолог Владимир Ђурђевић каже за РТС да су ове количине падавина у мају уобичајене и да је у питању кишан месец.

"Јун је иначе у Србији месец са највећом количином падавина. Последњих година се примећује да се због промене климе тај максимум падавина премешта из јуна у мај", додаје Ђурђевић.

Истиче да остаје да се види да ли ћемо у количини месечних падавина прићи екстремнијим вредностима, као и да смо још далеко од краја маја.

"Ово је месец у коме треба очекивати овакве ситуације. Сваке године током маја и јуна треба очекивати појаву бујичних поплава, а током маја треба да будемо посебно опрезни по питању поплава када током више дана заредом имамо те велике акумулације. У Хрватској сте имали ситуацију да су у дан или два пале вишемесечне количине падавина, преко 200 литара по метру квадратном. То су акумулације које очекујете да имате током два месеца, не у два дана", истиче Ђурђевић.

Наглашава да је клима промењена и да живимо у свету који је ризичнији по питању тога да се појављују екстремне падавине.

"Цео регион, цела Европа и остатак северне хемисфере живи у већем ризику да ћемо се све чешће сусретати са оваквим ситуацијама", додаје.

Каже да не да можемо очекивати екстремне падавине сличне онима које су се већ десиле, већ да треба да очекујемо екстреме који су још јачи.

"Процес климатских промена неће бити заустављен ускоро. У најбољој ситуацији тај пораст глобалне температуре ће се зауставити око 2050. године. За то је потребно да цео свет ради на томе да испуни Париски споразум и да напусти фисилна горива, угаљ, нафту и гас. Пошто се то не дешава, наредних 30 година сигурно можемо очекивати екстремније ситуације од ове", наводи Ђурђевић.

Указује и да је тачно да углавном причамо о високим температурама, топлотним таласима и врућинама, јер су климатске промене често изједначене са глобалним загревањем.

"Али промена климе значи промену како ваздух циркулише преко наше планете, а пошто је планета тренутно топлија за један степен тај један степен повишене просечне температуре значи да у ваздуху имамо у просеку седам одсто више водене паре. Тако да у старту увек у атмосфери имамо већи резервоар из којег може да се направи киша", објашњава Ђурђевић.

Наводи да ће се, нажалост, та ситуација погоршавати у наредних неколико деценија.

"Због тога треба да влада већи опрез. Ми као друштво треба да радимо на томе да тај процес зауставимо и да радимо на прилагођавању, да изменимо инфраструктуру. Видимо да инфраструктура није одговарајућа у односу на то како је клима промењена, треба да се унапреди систем одбране од поплаве, да се унапреди систем градских одводних канала за атмосферску воду тј. кишницу, да не бисмо имали мало мало па поплављене улице у разним деловима града и то је посао који нас чека, који је врло озбиљан и који треба да буде добро планиран како бисмо га ефикасно обавили", закључио је Ђурђевић.