Први сведок Рачка: Приштина не може да отме српско наслеђе

На Косову и Метохији треба обезбедити сигурност српских манастира, што је од изузетног значаја. Потребно је заштитити српску заједницу која тамо жели да остане, сачувати историјско наслеђе, можда обезбедити и директан приступ путевима ка великим манастирима и склопити мир са суседима.

То, у разговору за "Новости", истиче познати новинар "Фигароа" и француски геополитиколог Рено Жирар, човек који је својевремено први сведочио о догађањима у Рачку.

"Око Косова је учињено много грешака. Требало га је укључити у Дејтонски споразум. Реално, није могло да се очекује да буде као и остатак Србије. Тешко је замислити да Албанци са Косова то прихвате. Требало је утврдити посебан статус, одређену аутономију и повезаност са Србијом.  Али, то није урађено. Данас треба бити реалан", наводи Жирар.

Истиче да је јасно да је "Косово колевка српске цркве", да је то историјска чињеница, али и да не треба бити превише носталгичан. Наводи да су у средњем веку око Дечана били само Срби, али да је, у међувремену, демографска слика промењена.

"Сада треба учинити максимално што се може и прихватити стварност. Французи и Немци су ратовали, али данас живе у миру. Могу то и Срби и Албанци, интерес Србије је у томе", додаје Жирар.

Говорећи о масовним пуцњавама које су се догодиле у Србији, каже да је све то негативни утицај који са собом носе глобализација и мондијализација и подсећа да се такви масовни злочини често догађају у Сједињеним Америчким Државама.

Наглашава да је сулудо да се оружје и рата и даље слободно налази код људи.

"Потиче из ратова у бившој Југославији деведесетих, али доста га је стигло и из Албаније, приликом рушења тамошњих пирамидалних банака 1997. године, прво на Косово, а касније и на цео Балкан. Био сам тамо и видео сам то. Влада Србије је преузела веома добру меру, амнестију за све које га добровољно предају. Можда би, чак, могли да размисле и о томе да га откупе од људи. Верујем да би тако сакупили још више оружја", истиче.

Када је реч о сукобу у Украјини, каже да је било изненађење да се Совјетски Савез распао мирно, па тако "мртви долазе данас".

"У суштини, криза раздвајања СССР и проливање крви су само били одложени. Реалност је таква да ниједна од две стране не може да добије овај рат. Да је могла, Русија би га већ добила. Путин је потценио храброст, снагу и морал украјинских трупа и истовремено преценио квалитет сопствене војске. Потценио је и солидарност европских земаља према Украјини. Не може да победи и зато што су Европљани испоручили огромне количине оружја Кијеву. Али, ни Украјина не може да победи, због стратешке снаге Русије. Руси су у историји показали да су губили битке, али не и ратове", наводи Жирар.

Оцењује да би Кина требало да буде искрени посредник у сукобу и да није реално да "Путин учини уступке Зеленском кога види као непријатеља и не схвата га озбиљно", али би могао да их учини свом пријатељу председнику Кине Си Ђинпингу, "уз поруку да жели да спасе мир у свету".

"Једино Кина може да спречи руско-украјински конфликт. Надајмо се да ће то бити што пре. Али, преговори ће увек бити одјек ситуације на терену", подвлачи Жирар.

Истиче да у потпуности разуме да Србија не прихвата сецесију делова Украјине, јер је и сама патила због двоструког нелегалног рата НАТО, али и то што је одбила да уведе санкције Русији.

"Напад Северноатлантске алијансе 1999. на Србију није добио сагласност УН, нити је Србија напала другу чланицу НАТО. Алијанса је наводила људска права као претекст за рат у корист сецесиониста, албанофоног становништва са Косова. Такође, може да се разуме и то што се Срби нису прикључили санкцијама против Русије, из више разлога. И сами су преживели емабрго и добро знају да се тиме кажњава народ, а не власт. Знају и да су санкције често контрапродуктивне. Треба имати на уму и чврсто традиционално пријатељство Срба и Руса", наводи Жирар.

Додаје да Србија има добре односе са великим западним нацијама, као што је Француска, али и САД, и да је то веома важно.

"Истина је да је Србија православна, да је словенска земља, да има привржености према Русији. Али, истина је и да су српска цивилизација и начин живота западни. Срби се добро осећају на Западу. Залажу се за слободну штампу и демократију. Живе у Француској, Чикагу, Немачкој, Швајцарској, док Руси долазе да живе у Србији", закључио је Жирар.