Србија и Балкан

РТ Балкан истражује: Колико је важно отварање конзулата Русије у Бањалуци

Уочи састанка председника Републике Српске Милорада Додика са председником Русије Владимира Путина у Москви, стиже вест да би ускоро требало да буде отворен руски конзулат у Бањалуци
РТ Балкан истражује: Колико је важно отварање конзулата Русије у Бањалуциwww.globallookpress.com © Kremlin Pool

У Бањалуци би ускоро требало да буде отворен конзулат Руске Федерације, чиме би добри односи Републике Српске и Русије били још једном потврђени. До сада су они одржавани, преко руске амбасаде у Сарајеву, али и личних односа председника Републике Српске Милорада Додика и његовог руског колеге Владимира Путина.

Вест о скором отварању руског конзулата стиже баш уочи посете Додика Москви, када би Путину требало да уручи Орден за заслуге.

У најави отварања конзулата, представник Републике Српске у Русији Душко Перовић казао је да је Република Српска спремна да плаћа гас у рубљама и истакао то што "Гаспром" сваке године продужава главни уговор са Бањалуком.

"Тако да добијамо цену – у ствари, тржишну цену, али по старој формули. Спремни смо да платимо у рубљама", казао је Перовић.

Предности отварања руског конзулата у Бањалуци су вишеструке, не само по питању набавке гаса, већ и у културном смислу, сагласни су саговорници РТ Балкан.

Русија заштитница Срба већ 200 година

Професор геополитике Срђан Перишић каже за РТ Балкан да би сарадњу Русије и Републике Српске требало посматрати у ширем контексту, те да је Руска Федерација заштитница Бањалуке.

"Русија је спољна димензија опстанка и постојања Републике Српске", указује наш саговорник и напомиње да су Русија деведесетих година и након 2007. различите.

Русија је учествовала у Дејтонском споразуму и гарант је његовог спровођења каже Перишић додаје да од 2007. до данас руски амбасадор као члан управног одбора Савета за примену мира издваја своја мишљења увек у корист Републике Српске.

"Не заборавимо и како је 2015. Русија гласањем у Савету безбедности Уједињених нација спречила изгласавање срамне резолуције о наводној одговорности Срба за наводни геноцид у Сребреници", каже Перишић.

Из свега тога јасно је да су политички односи Бањалуке и Москве одлични и то се сада крунише конзулатом, који, сматра наш саговорник, неће имати само процедуралне ингеренције, већ ће побољшати присуство Русије у целој Републици Српској.

"Русија ради оно што је радила свих претходних 200 година. Русија је била заштитница Срба кад су стварали своју модерну државу, једино је Русија била заштитница стварања српских држава на Балкану, а против су биле западне силе. Русија данас врши исту улогу", напомиње наш саговорник.

Зато сматра да је свођење односа Бањалуке и Москве само на енергетски ниво неприхватљиво, иако се Запад чак и по том питању противи сарадњи.

На питање какве реакције очекује, Перишић не сумња да ће бити негативне зато што је Запад страна у тренутном сукобу.

"Биће то демонизација, сатанизација односа Републике Српске и Русије и из Вашингтона и Брисела и Сарајева. Али се Република Српска не обазире. Сама чињеница да је Додик отишао у Москву, да ће се сусрести са Путином и учествовати на евро-азијском форуму говори да Република Српска разуме глобални сукоб, да Русија није извршила никакву агресију већ води праведан рат и Додик разуме да се свет мења у смислу изградње мултиполарног света који ће бити другачији него досадашња хегемонија САД", каже он.

За Србе важно да знају да су Руси ту

Политиколог и професор Ненад Кецмановић каже за РТ Балкан да је за њега, и не само за њега, изненађујуће што и знатно раније није отворен руски конзулат у Бањалуци.

"Годинама су обострано изражаване жеље и спремност, али чини ми се да то тога није дошло понајвише због спорости администрације или можда због неког спољнополитичког обзира РФ", каже наш саговорник.

Као пример да је могло и много брже, Кецмановић наводи то што црква није имала таква ограничења, па је била ефикаснија.

"Већ је у финишу изградња српско-руског храма и православног духовног центра. У Београду одавно постоји Руски дом, као својеврстна културна институција, зашто сутра не би био отворен и на Палама или у Требињу. 'Какви би то били 'мали Руси' ако не бисмо имали руски конзулат, руски дом, српско-руски духовни центар', додаје Кецмановић.

На питање какву вредност, осим административне има отварање конзулата, Кецмановић каже да је у питању велико симболичко, политичко, па и међународно-политичко значење.

"Премрежена разноразним испоставама западног протектората (ОХР, СФОР, ЕУ и сл.) Српска, поред амбасаде РФ у Сарајеву, најзад добија нешто руско на својој ентитетској територији. То присуство Србима даје психолошко осећање веће сигурности, знак да су и Руси институционално ту, да имају пријатељску заштиту", оцењује Кецмановић.

Кецмановић сматра да ће на Западу бити протумачено као руско ширење меке моћи на терен који они сматрају својим.

"Српска следи Србију у војној неутралности, али Додик је у проруској политици експлицитнији. Српска није осудила специјалну операцију у Украјини, председник је усред русофобне хистерије готово демонстративно доделио орден Путину. Истина, то се у БиХ 'пребија' са антируском политиком другог ентитета, па резултира суздржаним односно неутралним ставом. Но, како су представници ФБиХ у Председништву БиХ и МИП-у, кренули једнострано и на међународним форумима своје сепаратне ставове представљају као заједничке, тако је Српска добила прилику да се дистанцира и осамостаљује", закључује Кецмановић.  

"Већ смо закаснили"

Председник Народне скупштине РС Ненад Стевандић за РТ Балкан каже да је, будући да у Бањалуци већ постоји конзулат Србије и Турске, да канцеларију има и кинеска привредна комора, као и америчка амбасада, било крајње време да се отвори руски конзулат.

"Мислим да је требало руски конзулат отворити још раније, јер је то важно за стратешко позиционирање Бањалуке, али је важно и за будуће односе јер Бањалука ће својом неутралношћу привући да у институцијама гостују амбасадори свих земаља које сматрамо пријатељским", каже Стевандић.

Према његовим речима, отварање конзулата ће дати пун допринос бољим билатералним економским односима, запошљавању, технологија, културе или науке.

На питање када би требало да буде отварање, Стевандић напомиње да је више пута слао ургенцију и да би волео да то буде што пре.

"Што се мене тиче, већ смо закаснили, треба да пожуримо", каже Стевандић.

image